Штрајк глађу: Томислав Николић, Бошко Обрадовић, радници и Ганди - има ли сличности

Штрајк глађу посебно је популаран у Србији - међу посланицима у Скупштини и пред изборе.

Од помишљања на штрајк опозиционих лидера 1990-тих, до добро познатог гладовања уз молитву бившег председника Томислава Николића, па до последњег штрајка опозиције и контра-штрајка посланика власти пред изборе 2020, политичари се у Србији овом методом обилато користе.

Штрајк глађу ипак нису смислили модерни политичари - већ једна уметница у Великој Британији.

Активисти, радници, политичари ову методу више од 110 година користе да се изборе за своја права и захтеве.

Или барем да покушају да добију оно што желе.

Ко тренутно штрајкује глађу у Србији

Када се први пут јавља штрајк глађу

Гладовање да би се нешто постигло први пут је забележено у древним индијским списима који говоре о брату прогнаног краља Раме. Он је одбијао да једе како би наговорио власти да му врате брата.

Ова идеја постојала је у Ирској пре прихватања хришћанства, а била је и правно дозвољена. Ако је човек осећао да због вас трпи неправду и због тога је гладовао до смрти на вашем прагу, морали бисте да платите његове дугове.

Марион Волас-Данлоп прва је у модерној историји започела штрајк глађу 1909. године.

Она је због борбе за право гласа жена ухапшена у Великој Британији када је у Дому лордова цитирала Велику повељу слободе, енглески уставни документ из 1215. којим је ограничена моћ енглеских краљева.

Из затвора је пуштена након што је 91 сат одбијала да једе.

Волас-Данлоп је била активна чланица Женске социјалне и политичке уније, а први пут је ухапшена 1908. због опструкције британског парламента, а затим и због предвођења групе жена у маршу.

Верује се да је пуно урадила да жене добију право гласа у Великој Британији 1918.

Одакле јој идеја за радикални чин одбијања хране - није познато.

Један од најпознатијих људи који су штрајковали глађу и пионир овог поступка у модерном свету свакако је био Махатма Ганди.

Он је неколико пута штрајковао глађу, да би поручио свету како је против британске колонијалне власти у Индији.

Одбијање хране почели су да користе и радници како би изборили своја права.

Први међу њима био је Сезар Џавез, председник синдиката из Америке, пореклом из Мексика, који је гладовао 25 дана 1968. године да би изборио више зараде за пољопривреднике.

Први масовнији штрајк глађу спровело је десет републиканаца у затвору у Северној Ирској 1981. Они су тражили да добију статус политичких затвореника.

Међу познатим личностима савременог доба, ту је и Миа Фароу, глумица која је 2009. године штрајковала глађу због сукоба у Дарфуру, западној покрајини Судана.

Колико човек може да издржи без хране

Уколико пију воду, али не једу храну - људи могу да издрже и до 60 дана. Без воде, могли би да умру у року од осам до десет дана. Дехидрирали би, а тело би престало да функционише.

Једном када се глукоза, која се користи за производњу енергије, потроши - за три до пет дана - тело почиње да троши масне залихе.

Једном када се залихе масти испразне, тело почиње да троши мишиће и виталне органе, попут јетре и срца.

Овај процес се разликује од човека до човека, али се верује да они који имају више залиха масти у телу, могу дуже да издрже.

Ако они који гладују узимају воду, витамине и со - то им може помоћи да издрже дуже.

*Извор: Кети Каубрау из Британског удружења нутрициониста

Политика у Србији: Гладовање за изборе уз молитву

У новембру 1996. године, Зоран Ђинђић је у знак протеста због непризнавања резултата локалних избора најавио да ће посланици коалиције Заједно у Скупштини Србије штрајковати глађу.

Ипак, Вук Драшковић је 2011. године изјавио да није било штрајка, јер је те исте ноћи 1996, успео да убеди Ђинђића да је боље ићи на свакодневне протесте.

И Драгољуб Мићуновић је 2000. године потврдио да није било штрајка глађу.

За ову идеју сазнало се управо 2011. године, када је Томислав Николић одлучио да гладује захтевајући расписивање избора у Србији.

Најава неодржаног штрајка глађу коалиције Заједно тада је даван као пример да су и демократе некада користиле овај чин.

Николић је овај потез назвао „личним и хришћанским чином", а за време протеста посетио га је и партијарх Иринеј, који је га је, наводно, убедио да прекине штрајк жеђу.

Пре Николића, најпознатији штрајк глађу једног политичара из Србије био је онај Војислава Шешеља 2006. године.

Он је тада одбијао да узима храну како би убедио суд за ратне злочине у Хагу да може да се брани сам.

Штрајк за плате и права

Готово да не постоји велика фабрика у Србији у којој није било радничког штрајка глађу - најчешће због неисплаћених зарада или побољшања неких радничких права.

На листи фабрика и предузећа су параћинска Стаклара, Гоша из Смедеревске Паланке, крагујевачки Водовод, Гумопластика, Годомин…

Штрајковала су и војна лица која су извршитељи избацили на улицу из привременог, а вишегодишњег смештаја у београдском хотелу Бристол.

Током 2019. забележено је да је Маја Павловић, директорка новосадског Канала 9, неколико пута штрајковала глађз. Она је тражила да се донесу пресуде у поступцима који би омогућили рад њене телевизије.

Једном приликом је Павловић примила премијерка Ана Брнабић, која је касније изјавила: „Апсолутно не подржавам штрајк глађу, мислим да је то једна врста озбиљне уцене".

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на[email protected]