Како преокренути живот у Србији: Од улице, преко дома за незбринуту децу, до романа првенца

Мети Камбери, деветнаестогодишњак из Ниша, успео је, како каже, да „преокрене сопствени живот".

Од живота на улици, боравка у дому за незбринуту децу, мењања школа и проблематичног друштва, Мети израстао у аутора романа на путу ка студијама.

Његов роман Град бола изашао је из штампе почетком априла.

„Нисам срећан, не могу бити срећан са оваквом причом, с обзиром кроз шта сам прошао. Али мислим да осећам неко задовољство након што је изашла књига", каже Мети за ББЦ.

„Који год успех доживео, оно што сам до сада прошао у животу ће ме увек пратити."

Љубав према књижевности

Како каже, љубав према књигама му је усадила васпитачица из Дома за незбринуту децу Душко Радовић у Нишу, у ком је Мети боравио од дванаесте године.

„Она ми је једног дана дала књигу и рекла - узми ово, прочитај. Тако сам заволео књижевност.

„Да ми је дала уџбеник из архитектуре, сигурно бих постао архитекта", каже Мети.

Прва књига коју је прочитао била је Добро дрвоШела Силверстајна. Затим је уследио Мали Принц Антоана де Сент Егзиперија, па романи Ериха Марије Ремарка и многих других .

Како каже, омиљена књига му је Ловац на змајеве, авганистанског писца Халеида Хосеинија.

Хосеини га је инспирисао да главном актеру сопственог романа подари име Амир, попут лика са страница романа Ловац на змајеве.

Град бола - аутобиографија прожета фикцијом

Оно што му се дешавало у животу, Мети је преточио у роман првенац - Град бола.

„Књига је писана у првом лицу и почиње од осме године мог живота", каже Мети.

Према његовим речима, Град бола је комбинација „аутобиографије и фикције".

„Писао сам је са циљем да оплеменим људе који су живели или живе на начин на који сам ја живео", каже Мети.

Али Мети мисли да би књигу требало да читају и деца која живе у „нормалним породичним условима, како би видела да постоји један свет са којим се нису сусрели".

„Живот као филм"

Мети се не либи да говори о тешким данима детињства.

„Променио сам пет основних школа, што је јако тешко за дете у том периоду, често бих завршавао у лошем друштву", каже Мети.

„Верујем да човек мора да се изгуби како би се пронашао, а то се мени десило."

А када се пронашао, Мети је успео да преокрене живот.

„Када сам отишао у дом за незбринуту децу, био сам жељан свега."

„У хранитељским породицама сам се понашао онако како ми је сервирано. Ако ми је било пружено да се коцкам, ја сам се коцкао, и добро сам то радио. Дешавало се и да просим."

Мети је решио да упије што више знања. Завршио је средњу школу, а сада жели да настави школовање на Филозофском факултету.

„Мој живот је као филм, некада помислим да све ово сањам. Да ћу се једног дана пробудити и поново бити на улици."

„Одушевљен сам и надмашио сам самог себе."

Наставиће да ствара уметност

Пре него што се посветио писању, Мети се бавио сликарством.

Међутим, одустао је од те форме изражавања јер је желео да његова порука стигне до што већег броја људи.

„Слика не мења свест другима, јер не могу сви да разумеју. Зато сам се окренуо писању", каже.

Како се његов први роман нашао у продаји пре неколико дана, још увек није сигуран када ће наставити са писањем.

„Књига је нешто што може цео живот да се пише, а ја нисам све испричао у једној књизи.

Сада мора да се посвети факултету, како планира да упише Филозофски факултет и школује се за социјалног радника.

„Имам рупа у образовању, јер сам пропустио доста тога у основној школи, али трудим се да то надокнадим. Подлогу за социјалног радника свакако имам, још само да се стручно усавршим", одлучан је Мети.

А како доћи до романа у току ванредног стања?

Пандемија корона вируса свакако је изненадила младог аутора, али то не значи да читаоци не могу наћи пут до његовог књижевног првенца.

Сви заинтересовани могу да поруче књигу путем Метијевог Инстаграм профила.

Он обећава да ће се потписани примерак појавити на кућној адреси у року од 24 часа, а ускоро намерава да покрене и сопствени веб сајт.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]