Корона вирус: Повратак у Србију - од чекања на аеродрому до самоизолације

Многи путници и даље чекају повратак у Србију док трају ванредне мере због корона вируса, а код куће их чека - изолација.

Наташа* је већ данима заробљена на аеродрому Шарл де Гол у Паризу, са великом групом исцрпљених путника из Србије.

„Само је питање времена када ће неко да се разболи. Хладно је, ми смо на седиштима четврти дан, мало спавамо", каже она за ББЦ на српском.

На сабласно празном аеродрому, око осамдесет будућих повратника спава на клупама и столицама на једном терминалу. Још толико их је на другом, један ниво испод.

Границе Србије су затворене, а међународних путничких летова нема од 19. марта.

Влада Србије је у понедељак послала још један авион по групу путника у Амстердаму и Паризу, а ускоро би требало да у Београд слете и путници који су помоћ Србије чекали на аеродрому у Дохи.

Из Владе је најављено да ће послати авионе по српске у Хавани.

У Србију се од почетка кризе због корона вируса вратило око 50.000 људи, рекао је министар унутрашњих послова Небојша Стефановић 18. марта, док је председник Александар Вучић само три дана касније саопштио да је више од 300,000 грађана ушло у земљу.

Чекање на повратак

Проглашење ванредног стања због избијања корона вируса спречило је повратак многих држављана Србије, од којих су неки нарушеног здравља и потребни су им лекови.

Наташа је једна од њих, јер има аутоимуну болест. Она је млађа, али међу заточенима на аеродрому су и старије особе са хроничним проблемима, каже.

„Направљена је листа коме требају лекови, још увек их нисмо добили.

„Mени треба лекари да дају дозволу, јер се то добија само преко налога лекара".

На аеродрому Шарл де Гол сада се налазе многи путници који су ишли у Јужну Америку - већином чекају четири, док је Наташа ту два дана.

„Сви смо кренули почетком марта, када је било речено на јавном сервису да нема никаквих проблема, да је то врло смешан вирус", каже она.

Додаје да је путницима из амбасаде Србије у Француској поручено да не могу ништа да ураде за њих у овом тренутку и да буду стрпљиви, донели су им воду и „неке крекере, и то је то".

„Буквално се људи са француског аеродрома старају о нама више него било ко други", каже она.

Министар спољних послова Ивица Дачић изјавио је за викенд да су приоритети за помагање држављанима Србије у иностранству деца, ученици, студенти, особе на лечењу или службеном путу у иностранству.

„Када је реч о туристима, без љутње - они су на крају приоритета", изјавио је Дачић за РТС.

Шта чека повратнике

За разлику од многих који и даље чекају на бројним светским аеродромима, Милош Милетић је успео да се врати у Србију.

Он је 5. марта отпутовао у Аустрију послом, али је десет дана касније у региону Тирол, где је боравио, донета уредба да сви који немају боравиште у овој области морају да је напусте.

Без знања немачког, Милошу није било лако да сазна како да стигне до Србије - аутобуси више нису саобраћали, карта за воз до Будимпеште му је пропала јер је Мађарска забранила улаз свима који нису држављани ове земље.

У амбасади Србије у Бечу нису му понудили савет шта да ради.

„Нису ми тражили податке, само су рекли 'Пазите се и сретно'".

Купио је карту за лет из Беча до Београда, који је после одлагања ипак пошао за тада још отворени аеродром у Београду 17. марта.

Тридесетак путника из Аустрије тамо су сачекале припаднице Министарства унутрашњих послова заштићене маскама и рукавицама и поделиле им формуларе.

Милошу је изречена мера самоизолације од 28 дана и добио је бројеве телефона на које мора редовно да се јавља.

Ко одређује меру о самоизолацији?

Од 16. марта, грађани Србије, као и страни држављани са боравишном дозволом, који улазе у Србију из држава означених као жаришта епидемије - Италије, Шпаније, Швајцарске, Аустрије, Ирана, Немачке, Француске, Словеније и Грчке - морају да проведу у изолацији 28 дана.

Грађанима Србије који долазе из држава које нису наведене на овом списку одређује се мере самоизолације у трајању од 14 дана.

У случају кршења ове мере, запрећена казна је до три године затвора.

Санитарна инспекција одређује ко треба да иде у самоизолацију, а полиција контролише како се те мере спроводе.

Дан раније, 16. марта, Јасна* се вратила из Париза.

И њу су сачекали здравствени пунктови и записници у два примерка - један за путницу, други за инспекцију.

У записнику се остављају основни подаци, име, презиме и боравишна адреса на којој је особа пријављена.

„Добила сам решење о самоизолацији у периоду од 14 дана, а службеник на аеродрому ме је упозорио да меру морамо крајње озбиљно да схватимо, да ће полиција долазити да проверава," каже она.

Мере предвиђају свакодневно јављање поруком на одређени телефонски број у којој ће написати да ли имају неке од симптома корона вируса - бол у плућима, тежак кашаљ, температуру изнад 38 степени.

Милетића је полицијска патрола обишла већ првог дана, а звали су га три пута из различитих институција.

Од добровољне до присилне самоизолације

На дан када је проглашена пандемија корона вируса, 11. марта, Мара* се вратила из Барселоне у Београд.

У одласку каже да је прошла поред термовизијске камере на београдском аеродрому, која проверава температуру путника.

На скупу на ком је учествовала службено морала да је потпише да не долази из земље у која се сматра жариштем епидемије.

Ван конференције, атмосфера у Шпанији јој је деловала „веома опуштено".

При повратку је било „напето", јер је летела преко Франкфурта, а на том аеродрому „сви су носили маске".

„Ставила сам маску и држала је у авиону све време", каже Мара Т.

На београдском аеродрому су запослени и припадници полиције имали маске, али путнике нико није контролисао.

„Пустили су нас без било каквог упозорења," објашњава она.

У периоду док је била ван Србије, Шпанија је проглашена за опасну зону, тако да је на препоруку сестре одлучила да оде у самоизолацију.

„Озбиљно сам схватила то, од тада ниједном нисам изашла из куће", каже она.

* Имена су промењена због заштите приватности саговорника.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]