Андреј Јосифовски Пијаниста: Златни цвет за чишћење града

Београду је потребно свеобухватно чишћење, сложиће се многи становници српске престонице.

Али, одакле почети?

Архитекта и стрит артист Андреј Јосифовски, познат као Пијаниста, кренуо је из свог краја.

На Бежанијској коси подигао је скулптуру Златни цвет, високу осам метара, која, како каже, „неодољиво подсећа на један употребни предмет који сви имамо у домовима".

Цвет је окренут ка граду, ка месту где је до скоро стајао Победник.

Андреј у шали каже да „живимо у Златном добу, па нам је потребно да се добро очистимо и очеткамо".

Ову интервенцију описује као спој чувеног стрит артиста Бенксија и провокативног савременог уметника Џефа Кунса.

Скулптура је постављена на дан затварања изложбе Чистач Марине Абрамовић.

„Како имаш златну децу"

Сто малих цветова истовремено је постављено широм Београда на „стратешки изабраним местима".

Скулптуре су настале од коцки, грађевинског отпада „са силних радова који су задесили престоницу".

„Цвеће је засађено на местима која су важна попут Трга Републике, Калемегдана, градске скупштине, парламента, Правног факултета", каже Андреј Јосифовски.

Мали цветови су деца велике скулптуре са Бежаније, а први примерак ове скулптуре је у власништву глумца Срђана Тимарова.

Мали златни цвет стајао је на позорници током последњег извођења представе Брод плови за Београд, која се сваке године организује у децембру у Атељеу 212.

Глумци су се одушевили, препричава Андреј, па је „цвет је био и у чувеном бифеу Атељеа".

Герилски рад

За постављање ове скулптуре потребна је дозвола, коју Андреј нема, па се шали да је мислио да га уместо новинара зове полиција.

Иако постоје људи који му помажу, већину радова изводи сам.

„Све је то моја иницијатива, активизам, мој новац и енергија. То не би могло другачије," тврди он.

Поред архитектуре, бави се цртањем мурала.

Прошле године је прославио пет година рада у тој области, а досадашње радове приказао је на изложби у Студентском културном центру Пијаниста - пет година на улици, зид и дело и у монографији објављеној тим поводом.

Сматра да у људи Србији не разликују графите то јест уличну уметност од шкработина на зиду.

Већ пет година организује фестивал Runaway на Бежанијској коси, у другој недељи септембра.

У оквиру фестивала ниче Урбани дистрикт, где ће уметници моћи да дођу да раде и оставе своја дела заједници.

То га је учинило препознатљивим у крају у ком живи.

„Деци се то свиђа, они одрастају с том кулутром. Стари станари ме зову да им спасим празне површине," каже он.

Са удружењем Доњи Дорћол, Пијаниста је осликао је 1.200 метара квадратних, направио три велика мурала.

На једном је гостовао мексички уметник Фарид Руеда, а на другом је сарађивао Артез „због кога сам почео да цртам", каже Пијаниста.

Између ова два рада стоји мурал Ја сам Акико, инспирисан истоименом књигом Стефана Тићмија.

Понекад сарађује и са великим компанијама, али тврди да је „рад је интерпретација те њихове жеље".

„Постоје ствари које одбијам, кад видим да сам ја њима само штампач," каже Андреј Јосифовски.

Живот у граду га инспирише и чини му се да многи схватају шта треба да представља цвет.

Међутим, истиче да ситуација не нуди разлоге за претерани оптимизам.

„Све је затровано с циљем да буде тако, а људи који треба то да схвате, неће схватити", закључује он.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]