Нови Сад: Казне за родитеље због неоправданих изостанака деце

Уколико вашем детету не оправдате изостанке са часова или износите сумњива оправдања, можете да завршите на суду, па чак и да за то платите казну.

Прекршајном суду у Новом Саду поднето је 19 захтева за покретањем прекршајног поступка ради утврђивања одговорности родитеља чија су деца неоправдано изостајала из школе, преноси лист Вечерње новости.

Како пишу Новости, од 19 случајева решено је пет. Због нередовног похађања наставе, суд је у три случаја родитељима наредио да плате казну од 5.000 динара.

Директори школа наводе да је суд крајња инстанца којој се обраћају. Родитељи кажу да је њихова одговорност неспорна, али да треба да је поделе са наставницима.

Како родитељи заврше на суду?

Случајеви покретани против родитеља углавном нису излазили у јавност, али школе кажу да подношење пријава није новина.

„И раније је долазило до покретања прекршајних поступака против родитеља, само што је то радила Градска управа за образовање, а сада то ради школа", каже за ББЦ на српском Јасмина Пастоњицки, председница Актива директора основних школа у Новом Саду.

Пастоњицки објашњава да школе прате да ли ученици редовно долазе на наставу и да обавештавају родитеље о изостанцима.

„Родитељ је дужан да у законском периоду - осам дана након повратка детета у школу - оправда изостанке."

Ако то не уради, објашњава Пастоњицки, следи даља процедура.

Шта школа може, а шта не?

„Према правилнику, родитељ може да оправда само три дана одсуства, а за дужи изостанак мора да има званично лекарско оправдање", каже Јелена Десница из Савета родитеља основних и средњих школа.

Како објашњава Пастоњицки, школа не може да утврди да ли су лекарска оправдања исправна, али може да се обрати Дому здравља уколико постоји сумња у њихову исправност.

„Свако дете треба да има изабраног лекара. Ако из Дома здравља не потврде да је дете имало здравствене проблеме, обраћамо се Центру за социјални рад који једини има права да уђе у породицу и утврди да ли су ти изостанци оправдани", додаје она.

Школа случај предаје суду уколико се утврди да дете има велики број изостанака, а да родитељ одбија сарадњу са школом.

„Обраћамо се судији за прекршаје, који потом спроводи поступак или га одбацује", каже Пастоњицки.

Пријаве су реткост

Ипак, Пастоњицки каже да се школе ретко одлучују да случајеве покрену пред судом.

„Ако погледате, то је 19 покренутих пријава на територији Новог Сада, у ком има 36 основних и 16 средњих школа."

Додаје да обраћање судији представља „крајњу могућност када немамо одговор од родитеља, када одбијају да сарађују или то раде на погрешан начин."

Ко је одговоран?

Иако тога понекад нису свесни, родитељи су у обавези да осигурају да дете редовно похађа школу, истиче Пастоњицки.

Са њом се слаже и Драгана Ћорић, председница невладине организације Родитељ из Новог Сада која пружа подршку и савете родитељима и деци.

„Постоји та предрасуда, када родитељи кажу 'Оно је сад у школи, то је сад њихова брига', не схватајући да сносе одговорност иако су дете убацили у образовни систем", каже Ћорић за ББЦ на српском.

Према члану 84 Закона о основама система образовања и васпитања, „родитељ, односно други законски заступник детета, одговоран је за редовно похађање наставе".

„Ако су деца бежала са часова, а родитељи нису обавештени о томе, то је онда ствар интервенције унутар породице и откривања разлога зашто дете није могло да каже родитељима да није ишло у школу", каже Ћорић.

Колике су казне?

У три случаја родитељи су платили по 5.000 динара, што је, према Закону о основама система образовања и васпитања, износ минималне казне.

У члану 194 овог закона наводи се да ће се за повреду обавезе из члана 84 родитељ казнити новчаном казном од 5.000 до 100.000 динара.

Преузимање одговорности

Ћорић истиче да све стране морају да прихвате одговорност који им се намеће.

Како каже, то прво морају да ураде родитељи.

„Неприхватање одговорности да је дете нешто урадило је честа појава."

Део одговорности, каже, припада и наставном кадру.

„Сами наставници знају колико часова могу родитељи да оправдају. Ако су прихватили више од тога, онда је и на њима одговорност."

Додаје да дете „може да избегне неки писмени, како не би добило лошу оцену, али са друге стране, то је била његова обавеза и одговорности и баш због тога треба да оде у школу и суочи се са последицама".

„Ако их само штитимо од свега, бојим се да од њих не правимо људе", каже Ћорић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]