Скејтерска библија која је отишла у историју

    • Аутор, Урош Димитријевић
    • Функција, ББЦ новинар
  • Време читања: 4 мин

Деведесетих и почетком двехиљадитих, док су људи уместо скроловања по екранима окретали масне листове папира, часопис Transworld Skateboarding је за српске скејтбордере био један од ретких прозора у свет.

Михајло Јеремић - Микац, власник продавнице скејт опреме Longboard shop, сећа се како су он и његови пријатељи тражили од људи који путовали у иностранство да им донесу примерак часописа.

„Рецимо, отац од једног друга би ишао негде, па бисмо му објашњавали како изгледа омот и насловница, надајући се да ће успети да нађе", прича Јеремић.

Више од три и по деценије су на Transworld Skateboarding насловнице „слетали" најбољи трикови, а 6. марта ове године је објављено да штампано издање званично престаје да излази.

„Хвала свима који су радили на овом магазину дуже од 36 година.

„И хвала вама, нашим претплатницима, читаоцима и публици на подршци свих ових година. Прелазимо на следеће поглавље", навели су на званичном Инстаграм профилу.

Из компаније су истакли да ће наставити да раде на дигиталним пројектима, као и да ће се повремено појавити специјална, ограничена штампања издања.

Многи читаоци су путем друштвених мрежа одали почаст магазину.

Док су се читаоци присећали када су и како набавали први број, поједини возачи су се сетили насловница на којима су се нашли.

Трагање за магазином

За 36 штампаних година, скејтерски часопис је нашао пут и до српске публике.

Прве примерци су доношени из иностранства, а касније је магазин могао да се набави у различитим скејт шоповима и специјализованим продавницама за часописе.

„То је био једини медиј где си могао да прочиташ и видиш у ком смеру и правцу се развија скејтбординг у том тренутку", каже Јеремић који је на скејт стао 1992. године.

Ипак, није стизао толико редовно, цена је често била превисока, а у многим градовима није могао ни да се набави.

Данило Писањук, скејтер који тренутно вози за бренд Error of Harmony, није могао да дође до примерка Transworld Skateboarding-а у родној Суботици.

„У Суботици 2005. године није било скејт шопова, па магазини нису ни могли да дођу до мене и моје екипе", каже Писањук за ББЦ.

Како каже, до информација су долазили преко дискова које су им нарезивали старији возачи.

„Од америчких сам читао прво Trasher, и то неки стар скоро деценију, а Transworld сам нашао тек приликом путовања у иностранство."

Оно што је Данило прелиставао били су словеначки часопис Пендрек и мађарски Ofline.

„Библија"

Када би Transworld Skateboarding коначно стигао у Србију, следило је окупљање по кућама и „детаљно анализарање" магазина.

„Највише смо волели да гледамо секвенце трикова у фотографијама. То смо посматрали детаљно - гледали положај тела, замишљали угао, питали се колики је залет потребан за трик - како би то сутра пробали да ископирамо на улици", објашњава Јеремић.

Скејтери су се према овом магазину односили пажљиво и с поштовањем, као „према библији", објашњава Јеремић.

„Прелисташ и чуваш га за кишне дане. Тада га њушкаш, листаш, јер кад је лепо време, зна се где си - на улици, на скејту."

Иван Динић, фотограф и скејтер, први пут се сусрео са овим листом током његових тинејџерских дана.

„Сећам се да сам јако дуго вртео тај један број, проучавао сваку страну и упијао све што тамо пише", каже Иван.

Иван је и током припреме дипломског рада о скејт супкултури у Србији користио часописе као што су Thrasher, The Skate Mag, Skateboarder и наравно Transworld.

„Користио сам изјаве које су описивале одређене периоде у супкултури, фотографије дасака, илустрација и места где се скејт вози", објашњава он.

Каже да су ове листове углавном водили новинари који су и сами били скејтери.

„Скејтери су тако сами хроничари своје историје и зато су ови листови, као такви, веома вредни."

Вози даље

Из компаније су најавили да ће „са истим ентузијазмом" наставити рад на дигиталним пројектима.

Скејтерима јесте лакше да трикове уче и прате из видеа, али некима ће ипак недостајати штампано издање.

„Постоји нешто у том тактилном искуству када вртите стране и имате лист у рукама, на полици, па можете увек да му се вратите, чисто да прелистате", каже Иван.

Сличну носталгију према хартији осећа и Јеремић.

„Тај гушт да узмеш лист у руке, да гледаш које су налепнице на рампи залепљене, каква је средина", каже и поново се враћа на бесконачно прелиставање.

„Толико пута си га прелистао да више гледаш позадину свега, а не сам трик."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]