Зашто толико деце користи вејпове и колико је то опасно

Земље широм света уводе забране као одговор на све већу популарност електронских цигарета, које су познатије као вејпови.

У многим земљама употреба електронских цигарета, које имају разнобојна паковања и 16.000 различитих укуса, већа међу децом и адолесцентима него одраслима, саопштила је Светска здравствена организација.

Последња држава која је увела прописе о електронским цигаретама је Велика Британија, у којој је од 1. јуна забрањена продаја и дистрибуција једнократних вејпова на нивоу целе земље.

Власници продавница у Енглеској који прекрше закон суочавају се са неограниченом новчаном казном, а за поновљене прекршаје прети им и казна затвора до две године.

Британска влада се нада да ће ограничена доступности једнократних вејпова смањити њихов штетан утицај на животну средину као и употребу међу децом.

Колико су вејпови штетни?

Електронске цигарете су знатно мање штетне од обичних које садрже дуван, катран и бројне друге отровне и канцерогене супстанце, показују истраживања.

Међутим, употреба вејпова може да изазове дуготрајана оштећења плућа, срца и мозга, због чега неки стручњаци употребу електронских цигарета препоручују искључиво одраслима који покушавају да оставе пушење.

Пара из електронских цигарета такође садржи мале количине хемикалија, међу којима је често и никотин који изазива зависност.

„Електронске цигарете могу да помогну одраслим пушачима да прекину да пуше, али одувек смо истицали да деца и одрасли непушачи никако не би требало да користе вејпове”, саопштило је британско Министарство здравља и социјалне заштите.

Да би се у потпуности разумеле последице употребе електронских цигарета потребно је спровести додатна истраживања, али је у децембру 2023. године СЗО упозорила да се све више појављују „забрињавајући докази” о штетним последицама вејпова.

Истраживање Универзитету метрополитена у Манчестеру из 2020. године показало је да вејпови утичу „на функцију плућа и кардиоваскуларни систем слично као и обичне цигарете”.

Студија је такође упозорила да употреба електронских цигарета „може да подстакне људе, нарочито младе, да почну да пуше”, што је и СЗО истакла као озбиљан ризик.

У фебруару 2025. године, британска влада је најавила истраживачки пројекат вредан 62 милиона фунти (око 72,8 милиона евра), којим ће током десет година пратити 100.000 деце узраста од осам до 18 година, у циљу бољег разумевања могућих опасности.

„Деца се у раном узрасту хватају у замку употребе електронских цигарета и могу да постану зависна од никотина.

„Позивам све земље да уведу строге мере за спречавање ширења употребе вејпова како би заштитиле њихове грађане, посебно децу и младе””, рекао је 2024. године Тедрос Гебрехесус, директор СЗО-а.

Какав је утицај на младе?

Електронске цигарете се циљано рекламирају деци путем друштвених мрежа и утицајних људи, рекао је Рудигер Крех, директор одељења за промоцију здравља у СЗО-у.

У рекламама за поједине производе појављују ликови из цртаних филмова и да је дизајн свесно осмишљен да привуче млађе кориснике, додао је.

„Пораст употребе електронских цигарета међу децом и младима је забрињавајући, а у многим земљама је чак већи него међу одраслима”, изјавио је 2023. године.

Због овог раста забринута је и бразилска кардиолошкиња Жаклин Шолц, која води програм за одвикавање од пушења у Институту за срце у Сао Паулу.

„У мојој ординацији све чешће виђам младе узраста од 16 до 24 године који користе ове производе и имају ниво никотина у телу који је једнак пушењу више од 20 цигарета дневно”, каже Шолц.

Раније пушење није било распрострањено међу тинејџерима у Бразилу, али да се ставови значајно мењају појавом вејпова, који би, како сматра, ускоро могли да постану „епидемија”, додаје она.

Залаже се за потпуну забрану електронских цигарета.

„Вејп је само стара цигарета у новом паковању, осмишљена да се продаја настави и да се одржава зависност, али уз додатне последице”.

Према наводима Светске здравствене организације, чак и краткотрајна изложеност рекламама вејпова на друштвеним мрежама може да повећа вероватноћу да млади почну да користе електронске цигарете, што касније често води и ка пушењу обичних.

„Истраживања доследно показују да су млади који користе електронске цигарете готово три пута склонији да касније пређу на пушење обичних цигарета”, навела је СЗО у саопштењу.

Ова организација процењује да више од осам милиона људи годишње умре због употребе дувана.

Никотин у дувану изазива високу физичку и психичку зависност, а употреба дувана представља један од главних фактора ризика од обољења кардиоваскуларног и респираторног система, више од 20 различитих врста или подтипова рака, као и других тешких здравствених стања.

Шта каже индустрија електронских цигарета?

Џон Дан, генерални директор Удружења произвођача електронских цигарета УК-а, сматра да прописи треба да буду уравнотежени.

„Докази су јасни: електронске цигарете су значајно мање штетне од обичних и оне су најделотворнији алат који имамо да помогнемо људима да престану да пуше”, написао је у изјави за ББЦ.

„Вејпови су одиграли јако важну улогу у смањењу броја пушача на рекордан ниво у УК-у, а укуси су били један од кључних чинилаца тог успеха”.

„Тврдња да укуси постоје само да би привукли децу занемарује доказе.

„Знамо да одрасли корисници углавном више воле воћне укусе, а анкете указују да ако би се ти укуси укинули, чак две трећине бивших пушача би опет могли да се врате старој навици”.

„Нико млађи од 18 година не би требало да користи ове производе.

„Зато се индустрија која производи легалне производе доследно залаже за строжу контролу, која подразумева и забране непримерених назива укуса и дизајна паковања.

„Ако желимо да остваримо циљ света без дуванског дима, морамо да пронађемо равнотежу - да спречимо приступ младима, а да истовремено очувамо неке елементе, попут укуса, који помажу одраслима да престану да пуше”.

Прописи о електронским цигаретама у свету

Прописи о електронским цигаретама знатно се разликују широм света.

Према извештају СЗО-а из 2024. године, 34 земље забраниле су продају електронских цигарета.

У неким земљама, забрана се односи и на продају и на дистрибуцију вејпова, док је у другим забрањена и употреба вејпова на јавним местима.

У појединим земљама, као на пример у Аустралији, све врсте електронских цигарета, без обзира да ли садрже никотин или не, могу да се продају искључиво у апотекама.

Чак 88 земаља нема прописану старосну границу за куповину електронских цигарета, док 74 државе немају никакве забране у вези са вејповима, установила је СЗО.

Европска унија је 2014. године изменила Директиву о дуванским производима и увела строже прописе за електронске цигарете, међу којима су старосна граница и ограничења у вези са оглашавањем и одређеним укусима.

Међутим, прописи се разликују и унутар саме Европске уније.

Француска и Белгија су ове године забраниле једнократне електронске цигарете, док је у Грчкој продаја дозвољена у специјализованим продавницама уз поштовање прописа.

У Америци, вејп уређаје и течности могу да купе само они старији од 21 године и то у продавницама које не продају дуван.

Како вејпови штете животној средини?

Осим смањења употребе међу младима, забрана једнократних вејпова у УК-у је уведена делимично и због њиховог штетног утицаја на животну средину.

У Великој Британији је 2023. године сваке недеље у смеће бацано готово пет милиона једнократних вејпова, показују подаци Министарства за заштиту животне средине, храну и рурална питања.

Поред литијум-јонских батерија, у вејповима се налазе и електронске компоненте, као што је штампана плоча.

Ако се не одлажу правилно, могу да испуштају отровна једињења као што су кобалт и бакар, чиме се угрожавају дивље животиње и загађује животна средина отровним хемикалијама.

Приликом правилне рециклаже, ова једињења и литијум могу поново да се користе за зелене технологије као што су батерија за електричне аутомобиле и ветротурбине.

Међутим, рециклажа једнократних вејпова је проблематична јер су мали и имају сложен састав што отежава растављање на делове.

Удружење локалних самоуправа УК-а такође је упозорило да вејпови за једнократну употребу представљају „опасност за отпад и сакупљање смећа, и изазивају пожаре у ђубретарским камионима”.

Ипак, у Британији не постоји систем за масовну рециклажу вејпова за једнократну употребу, јер широк избор вејпова на тржишту отежава развој стандардизованог поступка рециклаже.

Колико деце и одраслих користи вејпове?

Према једном извештају, процењено је да је у 2021. години око 82 милиона људи широм света користило електронске цигарете, односно дуванске производе који се „загревају, а не сагоревају”.

Амерички Центар за контролу и спречавање болести (ЦДЦ) је проценио да је око 1,63 милиона ученика завршних разреда основне школе и средњошколаца (5,9 одсто) користило електронске цигарете 2024. године.

Исте године у УК-у, око 18 одсто деце узраста од 11 до 17 година (980.000 деце) је користило вејп, показује анкета британске добротворне организације за борбу против пушења и заштиту здравља Ацтион он Смокинг анд Хеалтх.

Употреба вејпова је у порасту у свим групама старијих од 16 година, а око 5,1 милион људи користило је електронске цигарете 2023. године.

Према извештају британског Завода за статистику, 5,9 одсто људи узраста 16 година и старијих је свакодневно користило вејп у 2023. години, што представља благи пораст у односу на претходну годину, док је још 3,9 одсто то чинило повремено.

Светска здравствена организација процењује да најмање 37 милиона деце узраста од 13 до 15 година широм света користи неку врсту дуванских производа, међу којима су цигарете, бездимни дувански производи и, све више електронске цигарете.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk