Научнице обележавају свој дан

- Аутор, Катарина Стевановић
- Функција, ББЦ новинарка
11 фебруар 2019

Марија Вранић има 34 године и из Србије је отишла пре десет - да би се бавила науком.

Отишла је на докторске студије у Португал и по завршетку остала у тој земљи. Сада живи и ради у Лисабону, у групи за ласерску плазму факултета Instituto Superior Técnico.

Тренутно проучава интеракције ласера са материјом у екстремним условима, за шта је недавно освојила и награду корпорације ИБМ Португал.

Марија и све њене колегинице данас славе свој дан.

Уједињене нације су 2015. прогласиле 11. фебруар Међународним даном жена и девојака у науци, како би их подстакле да се посвете науци.

Према подацима Евростата, од око 18 милиона научника и инжењера у ЕУ 41 одсто су жене.

Маријина прича почела је у Математичкој гимназији у Београду и Истраживачкој станици Петница.

„Први истраживачки пројекат сам урадила у Петници и тада сам решила да хоћу да се бавим компјутерском физиком", почиње разговор за ББЦ на српском Марија.

Skip Најчитаније and continue reading

Најчитаније

End of Најчитаније

Наредни кораци на том путу били су Физички факултет и Институт за физику.

На докторске студије отишла је у Лисабон, а извесно време је провела и у Чешкој, где и сада сарађује са институтом Extreme Light Infrastructure.

За време доктората почела је да проучава интеракције ласера са материјом у екстремним условима, за шта је и добила ИБМ награду.

Шта је интеракција ласера са материјом у екстремним условима?

Материја у екстремним условима је у ствари плазма, као што су пламен, муња или унутрашњост звезда.

Под екстремним условима подразумевамо врло јака електромагнетна поља која су довољно јака да створе античестице.

„До сада су чак и најјачи ласери на свету били превише слаби да би произвели квантне ефекте као што је креирање честица антиматерије у плазми. Нова генерација ласера ће то омогућити", прича Марија.

Њено истраживање усмерено је на то да кроз теорију и симулације на суперкомпјутерима покаже шта може да се очекује у експериментима са новом генерацијом ласера.

„Судећи по мојим резултатима, то што можемо да очекујемо је много енергије на малом простору, честице плазме, материја и антиматерија - све на једном месту. Та мешавина отвара нове хоризонте за фундаментална истраживања, али и за могућу примену."

Чему то служи?

Оно што, према речима наше саговорнице, ово истраживање издваја од претходних је што омогућава проучавање комплексних система у јаким електромагнетним пољима на Земљи.

Та могућност до сада није постојала.

„Такви услови се налазе само у свемиру, а захваљујући новој генерацији ласера, моћи ћемо да их створимо у лабораторији", прича Марија.

Ове интеракције омогућавају стварање икс-зрака и гама-зрака.

„Икс-зраци се користе у медицини за рендгентске снимке. Ово ће омогућити квалитетнију слику и то у 3-д димензији.

Гама-зраци су слични икс-зрацима, само имају већу енергију. Ако користимо њих, онда можемо добити слику још ситнијих детаља и то мање инвазивно него користећи икс-зраке. То отвара могућности за примену у медицини за бољу дијагностику са смањеним ризиком погрешне дијагнозе."

Табла са физичким формулама — Потпис испод фотографије, Колико је тешко у Србији бити научник?

Истраживање које спроводи је сада у фази планирања првих експеримената, а први резултати се очекују следеће године.

Марија на овом истраживању ради скоро десет година.

Рад у лабораторији у Србији и Португалу - без много разлике

И док се студирање у Београду и Лисабону разликује пре свега у томе што су студенти, према Маријиним речима, тамо много слободнији да постављају питања, рад у лабораторији није много другачији.

„Ако сте у успешној научној групи у Србији или иностранству (што је био мој случај), то изгледа прилично слично. Истраживачи имају много сарадника са свих страна света, раде експерименте и у земљи и у иностранству, зову их да држе презентације на најпрестижнијим конференцијама из области и кад одете на конференцију сви препознају име бар шефа групе."