Србија и ЦЕРН: Оснивач у реду за пуноправно чланство
Аутор фотографије, Getty Images
- Аутор, Катарина Стевановић
- Функција, ББЦ новинарка
У симулацији Великог праска и многим другим експериментима Европске организације за нуклеарна истраживања (ЦЕРН) учествују и научници из Србије - захваљујући придруженом чланству у тој организацији.
До краја 2018. Србија би требало да постане пунопоравна чланица ове научне организације - по други пут.
Као једна од република Југославије, Србија је била међу оснивачима ове организације 1954, али ју је напустила 1961, из „економских разлога", прича за ББЦ на српском Петар Аџић, професор Физичког факултета у Београду и председник Комисије за сарадњу са ЦЕРН-ом.
После више од 50 година, у марту 2012. Србија се вратила у ЦЕРН, са статусом придружене чланице на путу ка пуноправном чланству.
Према резолуцији Савета ЦЕРН-а из 2010, свака држава која аплицира за чланство мора да прође кроз период придруженог чланства који може да траје минимално две, а максимално пет година, кажу у Министарству просвете, науке и технолошког развоја за ББЦ на српском.
Како објашњавају, поновним чланством Србија ће бити прва држава из региона која приступа ЦЕРН-у. На пуноправно чланство чекају Кипар и Словенија, док је Хрватска у фази апликације за придружено чланство.
Пуноправно чланство пружиће нове могућности, права, али и одговорности, сагласни су саговорници ББЦ-ја на српском.
Можда и најважније - научници, инжењери, студенти, али и други стручњаци добиће могућност да се запосле у овој организацији.
Корист за будуће научнике
Србији ће пуноправно чланство донети веће квоте за стипендије, више места у стручним школама које организује ЦЕРН, веће квоте за програмe образовања студената, ђака, као и наставника у школама, кажу за ББЦ на српском у Министарству просвете, науке и технолошког развоја.
Ипак, како додају, научници неће осетити велике разлике, јер им статус „придруженог члана на путу ка пуноправном чланству", који Србија тренутно има, већ даје бројне могућности.
„Придружено чланство, само по себи, пружа доста могућности и наша држава га је солидно искористила", кажу у том Министарству.
За разлику од придружених чланица, пуноправне имају специјални статус, право гласа у Савету, учествују у осмишљавању програма, контролишу удео у буџету, деле одговорност у одлукама и активностима ове организације.
Петар Аџић каже да пуноправним чланством држава добија право гласа и учешће у доношењу одлука, али и низ других могућности.
Аутор фотографије, Getty Images
„Сада ће не само научници, већ и специјалисти свих врста и профила, али и мануелни радници моћи да се запосле у ЦЕРН-у", каже Аџић за ББЦ на српском.
Како додаје, интезивнијим приступом и присуством у ЦЕРН-у пружа се шанса да се „ангажовањем већег броја стручњака истраживачког и техничког профила бар за нијансу успори одлазак високошколских кадрова из наше средине".
„Постдипломци би остали везани за наше универзитете и научне институције на којима су запослени.
Пружа им се и могућност да наставе усавршавање, да се баве истраживањима у средини коју би могли да сматрају својом и где постоје врхунски услови, па у складу са тим могу на дужи период да планирају своју истраживачку будућност", објашњава Аџић.
Научна Европска унија
Чланство у ЦЕРН-у се, према његовим речима, може третирати као „чланство у ЕУ по научној основи".
„Наши истраживачи стичу право да равноправно учествују на конкурсима за финансијска средства из буџета ЕУ и ЦЕРН-а са осталим колегама из Унији.
Летње школе за студенте и дипломце, годишње и вишегодишње стипендије, затим докторске и постдокторске стипендије, као и различите форме финансијских подршки за специјализације у ЦЕРН-у, представљају можда и највећу корист за наше истраживаче", прича Аџић.
Лидија Живковић, научна сарадница са Института за физику, већ 17 година, уз трогодишњи прекид, ради са ЦЕРН-ом.
Она учествује у експерименту АТЛАС. То је уз ЦМС један од два детектора на којима ради најавише људи из Србије, како у домаћим лабораторијама, тако и директно у ЦЕРН-у.
- АТЛАС је највећи детектор на Великом хадронском сударачу (ЛХЦ), највећем и најснажнијем акцелератору честица на свету. Нека од питања на која се тражи одговор на овом детекотору су: Који су основни елементи материје? Које су основне силе природе? Може ли бити већа основна симетрија нашег универзума?
- ЦМС је је детектор опште намене на Великом хадронском сударачу. Има широк физички програм који се креће од проучавања стандардног модела до тражења додатних димензија и честица који могу направити тамну материју. Иако има исте научне циљеве као АТЛАС експеримент, користи различита техничка решења и другачији дизајн магнетног система.
Лидија је више од годину дана провела у ЦЕРН-у у Женеви, о трошку те организације и каже да ће ово чланство научницима отворити могућност за више таквих боравака.
„Сама чињеница да ће Србија постати пуноправна чланица на неки начин ће допринети томе да људи више обрате пажњу да постоји могућност сарадње са ЦЕРН-ом и онда ће можда и истраживања више усмерити на области које се раде у Женеви", каже за ББЦ на српском Лидија Живковић.
„Научници, не банкари"
Она је једна од око 80 научника из Србије који, према подацима Министарства, на неки начин сарађују са ЦЕРН-ом.
Аутор фотографије, Getty Images
Сви они су углавном са Института за физику, Физичког факултета у Београду, Института за нуклеарне науке Винча и Департмана за физику Универзитета у Новом Саду.
Међу њима су и студенти, а да ће чланство бити значајно и за њих сматра Славица Ковачевић, студенткиња београдског Физичког факултета.
„Студентима много значи могућност учешћа у пројектима у једном од највећих центара, какав је ЦЕРН. Одлазак у светске лабораторије, један је од разлога што људи и уписују физику.
Сви ми желимо да постанемо научници, а не да радимо у банци", каже Ковачевић за ББЦ на српском.
Предност за привреду
Европска организација за нуклеарна истраживања наплаћује чланарину државама, а од висине учешћа у буџету организације зависе и средстава којима државе располажу.
„Није дозвољено да држава извуче из ЦЕРН-а већа средства од уложених, али се у случају мањих држава, као што је Србија, не искључује и таква могућност. Тим пре ако одговарајући тендери имају посебан значај за ЦЕРН", кажу у Министарству просвете.
И српска привреда могла би да има користи од овог чланства, а колику, зависиће од организације у држави, додају у тој институцији.
„Један од разлога за увођење придруженог чланства је прилика да се држава прилагоди условима чланства и да се оспособи да користи те бенефиције, не само у науци, него и у индустрији", објашњавају.
Како додају, до сада су српске фирме донекле користиле те предности и у државу вратиле „пристојну суму новца", после добијања одређених послова на тендерима у ЦЕРН-у.
„Једна од мисија те организације је образовање и тренинг стручњака различитих профила, при чему се очекује да они своје знање и искуство пренесу у матичне институције државе чланице.
У ЦЕРН-у је, уосталном запослено више инжењера, него физичара", кажу у министарству.
Аутор фотографије, Getty Images
„У периоду пуноправног чланства претходне Југославије, компаније Иво Лола Рибар и Минел су, уз фабрику Раде Кончар из Загреба, оствариле приход од 2,7 милиона швајцарских франака, што је тада одговарало укупној контрибуцији ЦЕРН-у по основу чланарине у периоду 1959. до 1961. године.
Многе анализе су касније показале да је одлука о повлачењу не само допринела бржем паду квантитета и квалитета научних истраживања, већ и нанела ненадокнадиву штету укупном технолошком и индустријском напретку", закључује Аџић.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
