Закон о насиљу на утакмицама: На стадион само уз све личне податке

    • Аутор, Стефан Веселиновић
    • Функција, ББЦ новинар

Када почне примена нових правила Закона о спречавању насиља на спортским приредбама, они који желе да присуствују утакмицама, мораће, по свему судећи, да приложе најважније личне податке продавцу на благајни. Додуше, нико баш није сигуран да ће то бити баш тако.

У петак су посланици Скупштине Србије већином гласова усвојили више закона из области унутрашње контроле, а међу њима и измене и допуне овог закона, познатијег као „закон против хулиганизма".

Циљ измена је повећање степена безбедности на спортским дешавањима.

Према важећим одредбама, продавци карата за утакмице не спадају међу оне који имају право да прикупљају податке грађана - у Закону је до сада писало да се карте могу продавати „искључиво лицима која поседују идентификациони документ (лична карта, путна исправа итд.)

Међутим, новоусвојена одредба по којој су организатори дужни да МУП-у шаљу податке - име, презиме и лични матични број (ЈМБГ) - сваког ко купи карту, збуњује, али и забрињава стручњаке за заштиту података о личности.

„Гомилањем огромне количине личних података на местима која нису контролисана сигурно се повећава ризик од компромитације тих података и њихове злоупотребе", каже за ББЦ на српском Повереник за заштиту података о личности Родољуб Шабић.

О томе како ову законску одредбу планирају да спроведу у дело када закон ступи на снагу нисмо успели да сазнамо у Фудбалском савезу Србије, и два највећа фудбалска клуба у Србији, Црвеној Звезди и Партизану, чији су међусобни сусрети увек „скупови високог ризика".

Шта се мења у закону?

Skip Најчитаније and continue reading
Најчитаније

End of Најчитаније

  • Клубови ће убудуће морати да полицији доставе име, презиме и ЈМБГ сваког навијача који купи улазницу. Исто важи и за власнике годишњих или других повлашћених улазница.
  • Један навијач ће моћи да купи највише четири карте.
  • Организатор ће морати улазе да отвори најкасније два сата пред почетак утакмице повећаног ризика, односно сат времена код осталих утакмица.
  • Покушај уношења и уношење или истицање обележја којима се вређају национална, верска или друга осећања или изазивање мржње, нетрпељивости или изазивање физичког сукоба сматраће се насилним и недоличним понашањем.
  • Казна од милион до два милиона динара (око 8.500 до 17.000 евра) запрећена је за спортски савез, друштво или организацију који не осигурају безбедност током одржавања утакмице.
  • За оне који физички нападну учеснике утакмице, уништавају имовину, уносе пиротехничка средства, алкохол или предмете којима могу повредити друге, скривају идентитет шаловима и пале навијачке реквизите прописана је казна од 50.000 до 150.000 динара (од око 4.000 до 13.000 евра), односно затвор од 30 до 60 дана.

Шта се мења у пракси?

„Вечити проблем код нас је то да ли нам требају нови закони или примена постојећих који су довољно добри" каже за ББЦ на српском спортски новинар Милош Шарановић.

Како објашњава, само на два највећа фудбалска стадиона - Звезде и Партизана - постоје бројачи, ограде и „сцене које личе на оне у другим земљама", али да је на већини осталих спортских објеката то слабије организовано.

„На пример, у Пиониру тога нема, плус постоји и та вечита мистерија да у хали буде више људи него што је капацитети. То се редовно дешава", каже он.

Оно што Шарановићу посебно „упада у очи" је одредба о слању ЈМБГ-а грађана МУП-у.

„Тренд је да се приватност података грађана штити свуда у свету и не знам како то може", каже Шарановић.

Шабић каже да му није јасно како је то замишљено и у коју сврху.

„Сличне одредбе смо имали и у раније важећем закону и у неколико поступака контроле које смо водили по Србији видели смо да се тај закон изузетно ретко примењивао", каже он.

Ко је неовлашћено искористио фотографију из личне карте

Ноћ која је ушла у историју

Како су до сада кажњавани клубови?

Спортски клубови су у пракси махом кажњавани због недоличног понашања навијача, упаљених бакљи, сломљених столица и то новчаном казном или забраном играња пред навијачима.

„За клубове казна од три, четири хиљаде евра није велики трошак, посебно ако упоредимо да глупост на европској утакмици, на пример, закочен пролаз кошта од 15 до 30 хиљада франака.

„Овде је за највећи могући прекршај прописано милион динара (око 8 хиљада евра)", каже Шарановић.

Он додаје да је чињеница да се ред може увести ако се то жели, те да је УЕФА успела да натера велике клубове на то.

„Међутим, такво стање на трибинама је овде постало бизнис модел - однос навијача и клубова није ни налик ниједном таквом односу у свету. Овде су те две ствари неодвојиве и нисам сигуран ко је за кога одговоран - управа за навијаче или обрнуто", истиче Шарановић.

Зато је, каже, одредба да један човек купује максимално једну карту бесмислена - јер организоване групе купују или добијају по 200 - 300 карата и проблем се не решава.

„Када се инсистира на овом закону, а не узму се у обзир сви остали закони и релевантне равни, онда се дешава оно што се десило и много озбиљнијим земљама са ригорознијим законима - насиље се са стадиона пресели на друга места, шуме и аутопутеве", закључује Шарановић.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]