Светски дан младих: Незапосленост и политичка неактивност

Млади у Србији су заинтересовани за политику, али на њу немају велики утицај, не верују политичарима, а нема их ни међу главним доносиоцима одлука.

Ово су неки од закључака истраживања Кровне организације младих Србије (КОМС) уочи Светског дана младих, 12. августа.

Уколико сте рођени између 1988. и 2003. године, убрајате се у категорију младих и део сте групе од 17 одсто становника Србије.

Према последњој процени становништва из 2017, у нашој земљи живи нешто мање од 1,2 милиона људи старих између 15 и 30 година.

Свака пета млада особа незапослена

Према званичним подацима Националне службе за запошљавање, у јуну ове године у Србији је било 123,686 незапослених младих, што је око 21 одсто од укупног броја незапослених.

У односу на прошлу годину, број незапослених младих мањи је за око 23,000. Ипак, аутори студије тврде да иако у последњих неколико година опада број незапослених младих, тешко се може говорити о позитивном тренду, већ се пад може приписати измени методологије о мерењу незапослености.

Овоме треба додати и оне који нису регистровани у Националној служби за запошљавање, али и младе који су у потрази за бољим животом отишли и свој дан ће прославити у некој другој земљи.

Таквих је много и чини се да ће их убудуће бити још више.

Истраживање је показало и да чак 61 одсто младих не зарађује, а да зараду већу од просечне има 12 одсто испитаника.

Млади умеју да читају време само са дигиталног сата

Деца у Србији највише користе Инстаграм, а не Фејсбук

Електрични мотоцикл уместо уџбеника

Политичка (не)заступљеност

Иако су за политику заинтересовани, млади нису политички активни, показује истраживање.

То се пресликава и на њихов проценат у највишим нивоима власти, па је тако у актуелном сазиву Народне скупштине само четворо од 250 посланика млађе од 30 година.

Троје су чланови Српске напредне странке, док је четврти из редова радикала.

Поређења ради, 2008. у парламенту је било 22 посланика овог узраста, а већ у наредном сазиву из 2012. тај број је био једноцифрен (осморо посланика било је млађе од 30 година).

Тај тренд је и до данас настављен.

Ни међу представницима извршне власти их нема. Сви актуелни министри старији су од 30, а међу њиховим помоћницима, само један има мање од 30 година.

Оваква ситуација, међутим, није новост.

У последњих осам сазива Владе Србије, колико их је било од 2003. до данас, само двојица министара били су млађи од 30.

Никола Селаковић и Лазар Крстић су у министарске фотеље сели пошто су на торти одували 29 свећица.

Ипак, када је о актуелним министрима реч, међу онима који су врло млади заузели високе положаје су Ивица Дачић, Небојша Стефановић, Расим Љајић, Александар Вулин, Бранко Ружић и Синиша Мали.

Млади министар био је и председник републике Александар Вучић. Он је са 28 година добио ресор у влади Мирка Марјановића.

Актуелни председник Црне Горе, Мило Ђукановић, био је само годину дана старији од Вучића када је сео у премијерску фотељу 1991.

Како живе вршњаци Ђукановићеве владавине

Генерација 1999: Чудо од детета, 19 година касније

Политичари им се смучили

Иако их нема међу лидерима, нешто више од половине испитаника у истраживању КОМС-а навело је да је врло заинтереовано за политику и политичка дешавања.

Ипак, према истом истраживању, мање од један одсто анкетираних мисли да има велики утицај на политичке процесе, а више од трећине никада није гласало.

Проценти оних који редовно гласају, повремено гласају и не гласају уопште су готово идентични - сви су на око 30 одсто.

Као најчешће разлоге за негласање млади наводе да су „сви политичари исти и не раде у интересу грађана", односно да су им се „сви политичари смучили".

Такође, четворо од петоро младих не верује ниједном политичару.

Интернет - главни извор информација

Иако тврде да их политичка дешавања занимају, тек свака друга особа свакодневно чита вести - највише на порталима и друштвеним мрежама.

Следи телевизија, док су дневне новине основни извор информисања тек сваком четвртом испитанику.

Занимљиво је и да се преко породице и пријатеља информише више од трећине младих, а када читају вести, најбитнији им је садржај и извор.

У истраживању спроведеном од маја до јула ове године учествовало је 1,200 испитаника који су одговарали, између осталих, и на питања о политичкој партиципацији, вредностима и ставовима о ЕУ, информисању, образовању, запошљавању.

Светски дан младих, 12. август, први пут је обележен 2000. године, с идејом да скрене пажњу на проблеме, културна и правна питања омладине, ученика и студената.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]