Убиство Бриса Татона: Дуготрајни случај смањених казни

Деветогодишњи пут српског правосуђа у случају убиства Бриса Татона стаје у две бројке - са почетних 240 година затвора за убице француског навијача, српски судови случај закључују са двоструко мање.

Суђење за злочин који је пре девет година пробудио Србију и извео хиљаде људи на улице Београда са две жеље - да се пронађу и казне убице Татона, али и заустави спирала хулиганског насиља - завршава се без велике пажње јавности.

До потпуног завршетка судског процеса, остала је још само одлука о евентуалној жалби бранилаца Дејана Пузигаће, коме је казна са првобитне 32 године затвора смањена на 14, па на 12 година затвора.

Његово суђење је поновљено јер је шест година бежао од суда, па су му првобитне пресуде изречене у одсуству.

„Породица Татон се не меша у висину казни"

Адвокат Слободан Ружић заступа Сузан и Алана Татона, родитеље младића који је у Београд дошао са навијачима свог омиљеног фудбалског клуба Тулуз на меч са Партизаном.

Ружић каже да је њихова једина жеља била да убице буду кажњене.

„Породица не жели да се меша у висине казне - стало им је једноставно да виновници буду кажњени."

Ипак, Ружић додаје да породица Татон једном ствари није задовољна - трајање процеса од девет година за њих је несхватљиво.

„И поред свих објашњења, они не могу да разумеју да суђење у кривичном поступку може да траје толико дуго јер живе у земљи где се процеси завршавају за годину-две."

Констатујући да је ово сам крај суђења за ово убиство јер не очекује да ће Апелациони суд обарати постојећу пресуду, Ружић закључује како је пропуштена огромна прилика да се Србија овим случајем трајно промени.

„Иако је ово брутално убиство могло да буде искоришћено као повод за разрачунавање државе са хулиганским групама, до тога није дошло.

Притом, у последње време, насиље поново ескалира", закључује он.

„Горчина остаје"

Управо борбу против насиља имала је и група младих људи која је 1, октобра 2009. годинем, два дана после Татонове смрти, шетала улицама Београда иза транспарента „Стоп насиљу".

„Осећао сам се поражено. Ви сте у ваздуху могли да осетите напетост. Невероватно је да се то нама догађало у 21. веку", описује те дане активиста Лазар Павловић који се налазио у првом реду протеста.

Била је то година тешка за људска права у Србији - тих дана отказана је и Парада поноса.

„Враћа ми се емоција када чујем како се завршава тај процес, како су казне све мање и мање.

Горчина остаје", каже Павловић.

Наду у другачији развој ситуације пружила је реакција јавности.

„И по друштвеним мрежама и по медијима осећао се одијум јавности, незадовољство тиме што се дешава.

Људи су спонтано одлазили на Трг да положе цвеће, упишу се у књигу жалости."

Павловић подсећа да је тада формирана и Коалиција младих против насиља, у коју су ушле невладине организације попут његове Геј стрејт алијансе и омладинске организације политичких странака.

Девет година касније, Павловић констатно смањивање казни за насиље описује са мање оптимизма.

„И ја, и други грађани и грађанке Србије смо навикли на те ствари, као да се ту ништа не може. И то је лоше.

Потпуно је то обесхрабрујуће, али желим да се изненадим и да се такве ствари више не догађају."

Наду полаже у преговарачки процес са Европском унијом и поглавља која се баве правосуђем и владавином права.

Процес који треба анализирати

Из процеса убицама Бриса Татона, правосуђе у Србији моћи ће да извуче бројне лекције и поуке.

Директор Комитета за људска права Јуком Милан Антонијевић каже да је најважнија она да је изостала превентивна функција казне.

„Висина казне није нужно нешто што одвраћа криминалце од извршења дела, али шаље јасну поруку ка друштву да ли је неко понашање за санкционисање строжом казном или није."

Хронологија пресуда у случају убиства Бриса Татона:

Антонијевић овај процес описује као „ерозију правде кроз време".

„Ако погледате кривицу која је утврђена и друге детаље, попут чињенице да је осуђеник био шест година у бекству, то све доказује да постоји тежња да се правда избегне."

И ту се поново враћамо на „вечно питање" српског правног система.

"Усвојени су закони и никоме није јасно зашто се они не примењују", закључује Антонијевић питањем овај случај који је оставио дубок траг на српском друштву.