Климатске промене и Балкан: Јадран прокључао на јулском сунцу

Аутор фотографије, Јелена Субин/ББЦ
- Аутор, Јелена Субин
- Функција, ББЦ новинарка
- Време читања: 3 мин
Дуготрајни топлотни талас на Балкану оборио је многе температурне рекорде, а могуће је да је најновији оборен у - мору.
Да је Јадран све топлији потврђује и мерење од 16. јула, када је у Дубровнику, граду на југу хрватског приморја, измерена температура мора од 30 степени, рекли су за ББЦ на српском у Државном хидрометеоролошком заводу Хрватске.
Рекорд за овај град јесте оборен, али не и за читаву Хрватску, јер је прошле године у мору на северу, у месту Цриквеници, 18. јула, измерено исто толико степени Целзијуса.
„Последњих година температуре површинског дела мора су повишене, зато што је мирно време, нема много ветра и мешања.
„Имали смо тако високе температуре и прошле године, али се последњих неколико дана мало раздувало, па више није тако топло", објашњава за ББЦ на српском Раде Гарић, научник и истраживач Института за море и приобаље Свеучилишта у Дубровнику.
У Државном хидрометеоролошком заводу Хрватске за ББЦ наводе да је температура мора од 30 степени Целзијуса измерених у Дубровнику апсолутни рекорд за овај град, али да би био уписан у њихову базу података мора проћи неколико степена провере.
„Могуће су разлике у вредностима због одређених утицаја, попут купача поред бове где се мери температура, чамаца или бродова", кажу у ДХЗХ.
Половином јула државе Западног Балкана захватио је топлотни талас са екстремним температурама ваздуха изнад 40 степени Целзијуса.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Vaš uređaj možda ne podržava prikazivanje ovog banera.

Топло и у дубини
Већи проблем од топлоте површинског дела мора, наводи Гарић, јесте то што се последњих 30 година Јадран загрејао за читав степен на дубини од 200 до 800 метара.
„На тим дубинама се не виде сезонске разлике већ су то просечне годишње температуре, нема неких варијација.
„Од 2011. почело је брже загревање мора, што утиче на биљни и животињски свет", каже стручњак са Института у Дубровнику.
Јадран је тако, последње три деценије, објашњава Гарић, богатији за више од 20 нових животињских врста, највише медуза.
Пронашли су четири историјски потпуно нове врсте медуза, које раније нико није видео.

Аутор фотографије, Јелена Субин/ББЦ
„Јадран је све сланији и топлији.
„Некада је био слађи од Средоземног мора, јер је било доста речних притока, којих је сада све мање", каже Гарић и додаје да је то такође један од разлога што је све више страних и тропских животињских врста.
И док рибама, за сад, не сметају високе температуре мора, јер могу да побегну у дубину, корали и морски сунђери су најугроженији.
„Јадрански корал је угрожен јер не може нигде да побегне, а море је све топлије", додаје дубровачки научник.

Аутор фотографије, ББЦ
Загрејан је Јадран и у Црној Гори.
На сајту Sea Temperature наводи се да је температура мора у јулу ишла изнад 27 степени Целзујуса.
Стручњаци инаглашавају да је идеална температура за купање на отвореном од 22 до 25 степени, док се све изнад тога сматра изузетно топлом водом, која је карактеристична за Карибе.
Слуз у Словенији
Слуз која је прекрила приморске градове у Словенији одвратила је многе купаче да се ту расхладе, кажу поједини мештани Порторожа.
„Појава слузи не би требало да има везе са морем које је све топлије.
„То постоји већ стотинама година уназад и има везе са комбинацијом притока слатке воде, речним или сахарским песком", каже Борут Маврић, директор Националног института за биологију у Пирану за ББЦ на српском.
Каже и да је у Словенији Јадранско море све топлије, а да су рибе ограничене температуром где могу да иду и да се размножавају.
„Рибе са југа Јадрана које никада нису биле на северном делу сада све више долазе.
„Промена температура мора највише се примећује по рибама, јер се померају ка северним деловима који су све топлији", наглашава Маврић.
Температуре Јадрана у Словенији јесу ванредне, али нису и рекордне, додаје он.
„На површинском делу негде су забележене температуре и више од 30, док су на дну већ прешле 20 степени Целзијуса", каже директор Института у Пирану и објашњава да је море у Словенији плиће па се брже загреје, али и охлади.
На око непријатна појава, слуз Јадрана, нестаће природним путем.
„У неком моменту пашће на дно, животиње ће је појести, бактерије разградити остатке", каже Маврић.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]









