Југославија и Оскар: Награда за најбољи страни филм скоро немогућа мисија

Група наоружаних бораца Армије Босне и Херцеговине тумара у ноћи кроз шуму утонулу у густу маглу.

Свесни да су залутали, преплашени, одлучују да заноће, али већ са првим зрацима сунца следећег јутра схватају да су свега стотинак метара од српских положаја и непријатеља који их држе на нишану.

Ту, у једном рову на ничијој земљи, почиње трагикомични заплет истоименог дела босанскохерцеговачког редитеља Даниса Тановића из 2001. године, награђеног Оскаром за најбољи страни филм.

Ничија земља је до данас једино дело са подручја бивше Југославије овенчано најпрестижнијим признањем Америчке академије филмских уметности и наука (АMPAS) у овој категорији.

Непуне четири деценије пре Тановића, али у конкуренцији за најбољи кратки филм, чувену златну статуету је 1962. освојио је Душан Вукотић, угледни црногорски редитељ, сценариста, цртач и карикатуриста, за анимирани класик Сурогат.

На 96. додели Оскара у ноћи 10. на 11. март у „Долби театру" у Лос Анђелесу, међу номинованим кандидатима за најбољи страни филм нема ниједног са Балкана.

„Бивша Југославија иза себе има невероватну историју, богату филмографију, ретка ремек-дела, велика имена, добре школе...

„Недостизање номинације не значи уопште да је квалитет тих филмова био мањи", указује Атанас Георгиев, филмски продуцент из Северне Македоније, чији је документарац Земља меда био номинован за Оскара 2019. године.

Рат је вероватно и даље прва асоцијација глобалној публици када се помене бивша Југославија и аутори се можда зато и даље опредељују за њу, али време је за нове теме и приступе, тврди за ББЦ на српском Кери Хегарти, професорка филмских студија на Универзитету у Мајамију.

„Филмови који се више баве актуелним социјалним, политичким и нарочито културним темама пре него турбулентном прошлошћу, имају бољу шансу да привуку пажњу светске публике.

„Фолклор, традиција и различити културни елементи Балкана могли би да заинтригирају глобалну сцену", сматра Хегарти.

Има нешто битније од номинација

Америчка филмска академија установила је 1947. награду за дугометражне филмове снимљене изван Сједињених Америчких Држава.

Од 1956. се додељује сваке године.

Кинематографија Југославије први пут је у трку за Оскара ушла 1958. копродукцијом Цеста дуга годину дана.

До распада социјалистичке федерације 1991, имала је укупно 29 кандидата за категорију најбољег страног филма.

Упркос шест номинација, ниједном није славила.

То је „пристојан просек" имајући у виду животни век Титове Југославије, оцењује Иван Карл, вршилац дужности директора Филмског центра Србије (ФЦС), институције која одлучује о српском кандидату за Оскара

„Оскар није освојен, али је зато Холивуд овде снимао филмове и свесрдно подржао" филмски фестивал ФЕСТ у његовим првим годинама, каже Карл.

„Југословенски филмови попут Битке на Неретви Вељка Булајића или Бала на води Јована Аћина имали су запажену дистрибуцију у САД", примећује Карл, филмски критичар и некадашњи селектор ФЕСТ-а.

Георгиев додаје да аутори са Балкана раније нису толико обраћали пажњу на Оскаре, колико им је било важно да направе квалитетан производ.

„Свиђа ми се што су били више усредсређени на креативни концепт, него на сувишни ангажман како би стекли престиж и популарност", прича за ББЦ на српском из Шангаја.

Номиновани филмови у време СФРЈ:

Номиновани филмови после распада СФРЈ:

Распадом Југославије, све републике наследнице су готово редовно предлагале филмове за Оскара.

Међутим, ни после скоро три и по деценије, Србија, Хрватска и Словенија још нису стигле ни до номинације.

Српска кинематографија је донекле пришла номинацију само 2008, филмом Клопка Срдана Голубовића, који је прошао први селекциони круг, али не и више од тога.

„После распада Југославије, тржиште од Љубљане до Скопља се уситнило, појавиле су се још неке, за њих нове, кинематографије", подсећа Карл.

Америчка филмска академија има више хиљада чланова, а у категорији за најбољи страни филм такмичи се деведесетак земаља, додаје.

Ко одлучује о награди и како се гласа

Свака земља има право да кандидује искључиво један филм годишње.

Бирају га представници локалне филмске индустрије чија имена морају да буду достављена америчкој Академији, као и само остварење са енглеским титловима.

Да би се нашао у конкуренцији за Оскара за најбољи страни филм, мора да испуни два кључна услова: да је снимљен ван територије Сједињених Америчких Држава претходне године и да је већина дијалога на језику који није енглески.

Услов је и да филм није приказан на телевизији или објављен на ДВД-ју пре него у биоскопима.

Његов биоскопски живот, такође, мора бити дужи од недељу дана.

Потом чланови Прелиминарног комитета за награду за страни филм тајним гласањем сужавају избор на 15 најбољих.

Средином јануара, Комитет за номинације додатно скраћује листу и бира пет филмова који ће бити у конкуренцији за награду.

Победник се утврђује гласањем чланова Академије који су присуствовали пројекцијама свих пет номинованих остварења.

Оскари за најбољи страни филм у бројкама

Шта је важније, оригинална прича или јака кампања?

Иако величином можда скромније од већине кинематографија насталих после распада Југославије, Босна и Херцеговина и Северна Македонија могу да се похвале са по две номинације.

Поред Тановићевог филма, пажњу америчких филмских стручњака привукао је пре неколико година и документарац Земља меда.

Прича о Хатиџи Муратовој, последњој македонској пчеларки је 2019. ушла у најужи круг фаворита за Оскара.

„Знате за ону мисао да бар једном у животу треба оставити бар једно ремек-дело? Е, то смо ми постигли са Земљом меда.

„У њеној сржи је неколико великих и универзалних тема: изолација, усамљеност, преживљавање, однос мајке и ћерке и, пре свега, однос човека и природе. И све то је било маестрално упаковано", објашњава Георгиев.

Важност оригиналне идеје је кључан предуслов за успех у трци за Оскара, сматра он.

„Академија прецизно препознаје квалитет и мери тежину филма, који је, могу слободно рећи, био толико велики да једноставно није стао само у документарну категорију, те је први пут прекршено правило, и нашао се у још једној", каже.

Оскар им је ипак измакао, и победио је филм у продукцији бившег америчког председника Барака Обаме и његове супруге Мишел, Америчка фабрика.

Филм прича о кинеском инвеститору који је на згаришту индустријског гиганта „Џенерал моторса" покренуо нову компанију која запошљава хиљаде Американаца.

И после разлаза упућени једни на друге

Георгиев верује да је немогуће ући у трку за Оскара без „добре и универзалне приче", али и без добро осмишљене кампање и промоције.

„Треба нагласити да у првом кругу, до номинације, гласају само чланови Академије који припадају одређеној струци - на пример, за документарни филм могу да гласају само документаристи.

„У последњем кругу, када филм добије номинацију, гласају сви чланови Академије. Тада је потребна маркетиншка стратегија како би што више чланова погледало филм и он тако добио комерцијалну снагу", каже.

Таква присутност изузетно је важна и морају да јој теже све филмске индустрије из региона ако желе боље резултате на избору за Оскара, сматра Ксенија Маринковић, председница Хрватског друштва кинематографских делатника (ХДКД).

Попут Филмског центра Србије, ово удружење бира хрватског кандидата.

Глумица богатог искуства и опуса, Маринковић је играла главну улогу у филму Да ли сте видели ову жену? српских редитеља Душана Зорића и Матије Глушчевића.

Угледни амерички магазин Варајети септембра 2023. предвиђао му је чак и номинацију за најбољи страни филм.

Србија је, међутим, каснијом одлуком селекционе комисије, америчкој Академији као кандидата послала остварење Што се боре мисли моје Милорада Милинковића.

Упућеност једних на друге у бившој Југославији и сарадња креативних људи у региону је пут до будућег успеха, „од чега не треба одустати", каже Маринковић за ББЦ на српском.

„Треба тежити успеху на Оскару, јер то је ипак најјача референца и улазница за даље.

„Али морамо бити свесни да разне друге кинематографије из света улажу много новца и, да бисмо били равноправни с њима, морамо баш озбиљно да радимо", указује Маринковић у телефонском разговору из Загреба.

Врхунска тема је, свакако кључна, и важно је заинтригирати чланове академије, привући им пажњу и бити присутан у Америци, где се и одлучује, каже.

„Морате да лобирате, да се за ваше дело чује међу критичарима, да изнајмите дворане и покажете им тај ваш тако добар филм.

„Једном речју, да покажете да имате кинематографију спремну за борбу на светском нивоу", објашњава она.

Један од најважнијих људи из сенке у тој мисији је агент продаје (sales agent), човек са великим искуством и везама који треба да препозна квалитет филма и онда га „прода" на пробирљивом страном тржишту, објашњава она.

Професорка Хегарти из Мајамија мисли и да би жанрови попут квалитетних комедија, романтичних филмова и трилера додали нову димензију балканској понуди у трци за Оскара.

„Зато би уплив страних копродукција, такође, могао да унесе нове идеје и перспективе у филмско стваралаштво у вашем региону", каже она.

За видљивост филмова са Балкана на глобалном тржишту важан успех на међународним фестивалима, додаје.

Ако се тада за њих заинтересује неки амерички дистрибутер, расту и прилике да постигну успех у САД, па и на Оскару.

„Агресивно лобирање тог дистрибутера међу члановима Академије, уз, наравно, јединствен сценарио и радњу, може бити пресудно за номинацију", тврди професорка.

Стриминг платформе диктирају укусе

Уз све остало, ни сам Оскар није безгрешан, сликовит је Иван Карл.

И он је, као и свака престижна награда, последица тренутка, компромиса или интереса.

„Оскар је шоу-програм који треба да направи рејтинг на матичном америчком ТВ тржишту.

„Истовремено је и пресек америчке продукције и као такав, најбоља и најатрактивнија платформа за престиж на унутрашњем, и даљу продају на иностраном плану", оцењује Карл.

Јачање стриминг платформи довело је до ширења продукцијске конкуренције „тако да и велики студији и платформе и понеки преостали независни студио добије награду у некој категорији, како би се поспешила продаја и дистрибуција", каже.

„Политика и модерно доба играју своју игру, тако да су Оскари колико борилиште за процену снаге квалитетних филмова, толико и поље за пласирање и форсирање политичких трендова", слаже се и Георгиев.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]