Хрватска и фудбал: Преминуо познати тренер Мирослав Ћиро Блажевић

Некадашњи фудбалски тренер и селектор репрезентације Хрватске Мирослав Ћиро Блажевић преминуо је у 88. години, јављају хрватски медији.

Блажевић је преминуо након дуге борбе с раком који му је први пут дијагностикован 2011. године.

Некадашњи селектор Хрватске репрезентације предводио је национални тим до четвртфинала на Европском првенству 1996. године и до трећег места на Светском шампионату две године касније, када је тим Хрватске заузео треће место.

Блажевић је рођен 10. фебруара 1935. године у Травнику где је и започео фудбалску каријеру.

Фудбал је играо до 31. године, а носио је дресове загребачких клубова Динама и Локомотиве, Сарајева, Ријеке и на швајцарског Сиона.

Управо је у швајцарском Мутијеу одлучио да почне да се бави тренерским послом.

У Швајцарској је водио Вевеy и Сион, а1976. накратко и швајцарску репрезентацију.

Прве запажене тренерске резултате остварио је 1979. године кад је дошао у Ријеку с којом је догурао до четвртфинала Купа купова у којему је испао од торинског Јувентуса.

Децембра 1980. године прихватио је позив Динама где се у првом мандату задржао до лета 1983. године.

Са загребачким клубом, Блажевић је 1982. године освојио титулу првака Југославије, први пут после 24 године.

Била је то сјајна генерација загребачких модрих, у којој су играли Марко Млинарић, Велимир Зајец, Сњешко Церин, Стјепан Деверић, Боро Цветковић, Маријан Влак.

„То је нешто непоновљиво и дефинитивно врхунац моје каријере. Свака част бронзаној медаљи у Француској, али мени је Динамова 1982. година круна свега што сам направио као тренер", рекао је Блажевић на свој 82. рођендан.

Бели шал и председничка кандидатура

Блажевић је био дугогодишњи истакнути члан Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) и наводно се на наговор првог председника ове странке - Фрање Туђмана, чији је, како је говорио, био велики поштовалац, вратио у домовину 1993. преузевши Кроацију, како се тада звао Динамо.

У послератној Југославији, клуб из Загреба се звао Динамо, али га је после осамостаљења Хрватске 1990-их, Туђман и тадашња хрватска врхушка преименовала у Кроација, мада то није потрајало дуго.

Блажевић је био познат по белом шалу који је увек имао огрнут око врата, а једном се кандидовао и за председника Хрватске.

На председничким изборима 2005. године добио је тек 0,8 одсто гласова. Завршио је на деветом месту.

ХДЗ је после више деценија напустио 2016. када је прихватио позив Милана Бандића, некадашњег градоначелника Загреба, да буде први на листи његове Странке рада и солидарности у изборној јединици за дијаспору.

Освојио је свега 259 гласова.

Блажевић као селектор

Поред богате клупске тренерске каријере, Блажевић је водио и неколико репрезентација.

Први такав посао добио је као привремени тренер на свега две утакмице фудбалске репрезентације Швајцарске 1976.

Тренерску каријеру је наставио у домаћим и страним клубовима, да би се на селекторско место вратио 1994. преузевши кормило репрезентације Хрватске.

Обезбеђен је пласман на Европско првенство у Енгелеској 1996. године где су „Ватрени", како гласи надимак хрватске репрезентације у фудбалу, заустављени у четвртфиналу поразом од Немаца 2:1.

Две године после Блажевић је са Хрватском освојио бронзу на Мундијалу у Француској.

На путу ка финалу испречила им се репрезентација домаћина победивши их 2:1.

Идентичним резултатом изабраници хрватског селектора поразили су Холандију у борби за треће место.

Иако су код куће дочекани као хероји, Блажевић никада није прежалио пораз од „Триколора", за који је говорио „сам сносио део кривице".

„Никада себи нећу опростити што нисмо постали светски прваци. Нисам смео да извадим Звонимира Бобана пола сата пре краја утакмице.

„Да је Бобан остао у игри никада нас Французи не би добили у полуфиналу", тврдио је касније Блажевић.

Клупу „Ватрених" напустио је 2000. године пошто није успео у намери да репрезентацију пласира на Европско првенство у Белгији и Холандији.

Пресудан је био егал од 2:2 са Савезном Републиком Југославијом, државном заједницом Србије и Црне Горе, на стадиону Максимир, дому фудбалера Динама.

Блажевић је потом преузео репрезентацију Ирана, коју није успео да одведе на Мундијал, а потом и Босну и Херцеговину где је оставио највећи траг у периоду од 2008. до 2009.

Иако га део јавности није дочекао са одобрењем, успео је да их на неки начин уједини.

Умало их није одвео на Светско првенство у Јужној Африци, али су његови изабраници испали у доигравању од Португала.

Недуго потом водио је и селекцију Кине, играчи до 23. године.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]