ТикТок: Да ли тиктокери са Балкана зарађују на националним тензијама

Са леве стране екрана 21-годишња Нина, иза које је застава Србије, узбуђено публици говори „'ајмо, 'ајмо, 'ајмо" - док њен „ривал" из Албаније са друге половине екрана, са црвено-црном заставом око врата, такође позива гледаоце да му помогне да победи.

„Весели се српски роде, српски роде до слободе" одјекује снимком, док обоје од пратилаца траже да што више „тапкају" и баш њима шаљу гифтове, односно новац.

Све то како Србија не би изгубила од Албаније - и обрнуто - у само једном у низу лајв мечева који су у последњих годину и кусур дана преплавили ТикТок.

„Није то нека мржња, то су све пријатељски мечеви. Као што постоје утакмице у фудбалу или тенису тако и овде људи тако играју лајв мечеве", каже Нина за ББЦ на српском.

Друштвена мрежа ТикТок, посебно популарна међу младима, препуна је занимљивог и едукативног садржаја, али и лајвова у којима има препуцавања на националној основи, свађа и увреда, а на чему поједини тиктокери на Балкану и зарађују.

Током тих лајвова, јављања и(ли) прављења садржаја уживо, гледаоци тиктокерима и јутјуберима могу да шаљу новац, уколико им се њихов садржај свиђа.

„Како то обично бива, људи код нас су дошли на идеју да за привлачење публике искористе националну нетрпељивост и поделе које постоје на овим просторима", каже Страхиња Ћаловић, стручњак за друштвене мреже и дигитални маркетинг.

„Најчешћи лајвови су управо то: Србија против Албаније, Србија против Босне, чак је било и против Косова, када се распирују национализам и мржњa како би актери зарадили новац", додаје он.

Иако је прошло више од две деценије од ратова и сукоба на Балкану, националне тензије нису нестале. Неретко провејавају медијима, а поједини политичари их потпирују изјавама - поготово када су тема ратови у којима се распала Југославија током 1990-их.

„Ти лајв мечеви су политика у малом, то је фарса", додаје Ћаловић, на друштвеним мрежама познат по налозима Аца информација и Татин дневник.

Из ТикТока до објављивања текста нису одговорили на питања ББЦ новинара о начинима праћења и регулисања оваквог садржаја, као ни о корисницима који га објављују.

То је дискурс уз који млади расту и потпуно је очекивано да у таквом контексту они продужавају модел на који су навикли, али кроз медиј који је њима ближи, објашњава за ББЦ на српском социолог Далибор Петровић.

„А када на такав дискурс и толику историју непријатељстава стално доливате уље на ватру, последица је да такав модел кроз њих наставља да живи", наводи Петровић, који се бави социологијом у дигиталној сфери.

ТикТок је настао 2016. у Кини, користи га углавном млађа публика и последњих година често је на листама најпопуларнијих и најбрже растућих друштвених мрежа на свету.

Недавна ББЦ истрага открила је случај расељених породица из Сирије које су преко сличних лајвова на ТикТоку молиле за донације, што су им омогућавали такозвани „ТикТок посредници" који су им обезбеђивали телефоне и опрему за емитовање уживо.

Компанија је узимала и до 70 одсто од њихових прихода, открила је истрага ББЦ-ја.

О национализму на ТикТок лајвовима

Тема лајва може бити било шта.

Да неко гледа како јутјубер или јутјуберка играју видео игре, причају о нечему необавезном или једноставно праве било какав садржај који мисле да ће бити занимљив њиховој публици.

И за то, као знак подршке, од публике могу да добију бакшиш.

На ТикТоку је тако могуће организовати и лајв мечеве, којих има широм света, а међу тиктокерима са Балкана, најпопуларнији су управо они када се учесници деле по националним основама, каже Ћаловић.

Али и не само - било је, на пример, и лајвова Црвена звезда против Партизана.

„Има свега, поделе су најлакши начин да се заради новац код нас", каже Ћаловић.

Током таквих лајвова може се видети и чути свашта - од подизања три прста или прављења албанског орла рукама, до препуцавања, увреда и свађа, а све у циљу привлачења гифтова, односно донација.

Ко за пет минута, колико траје партија, добије више гифтова и подршке, тај је победник.

„Углавном се све своди на међусобно вређање, иако они притом нису заиста у свађи - зашто би и били, а и да би почео лајв они прво морају да се договоре", наводи Ћаловић.

Све време стижу и коментари гледалаца, а који у оваквим случајевима често имају везе са препуцавањима по националној основи.

Социолог Далибор Петровић сматра да је то модел који се „прелива из традиционалних медија и традиционалних образаца политике, коју они слушају свакодневно".

Питање је, додаје, и колико то они доживљавају као један од детаља шире и веће заваде, а колико као „забаву у кључу на који су навикли".

„На крају, као што то обично бива, најчешће су неки људи заведени, а други профитирају из те заведености", наводи.

Он ту ипак додаје да у ТикТок лајвовима не мора „нужно да се ради о националној мржњи", већ „помало извитопереној варијанти патриотизма".

Нина каже да она током њених лајв мечева не шири мржњу, као и да није реч о национализму, већ „патриотизму и љубави према властитој земљи".

„Он стави заставу његове земље, а ја моје, зато што сам поносна на њу - то није национализам", каже она.

За себе каже да није тиктокерка, већ стримерка - бави се само уживо емитовањем садржаја на друштвеним мрежама - стримовањем.

„Бавим се тиме од 2014. или 2015. године, прво сам почела на Јутјубу, где сам стримовала видео игре, а од скоро сам почела да се бавим и ТикТоком", каже.

Како наводи, мечеве са српском заставом у позадини играла је против разних држава, не само регионалних, попут људи из Турске, Америке и Енглеске.

А на критике да играње на националну карту на Балкану увек може да буде проблематично и да изазове напетости, Нина одговара да је то до „затупљености људи".

„Ја не ширим мржњу, можда друга страна да, али мене то не занима", наводи Нина, не желећи да открије презиме.

„Неки и пуштају националистичке песме, али ја не... Ја пуштам песме које изражавају љубав према мојој земљи", додаје.

У чињеници да тиктокери заједно зарађују од ових мечева, такође не види ништа спорно, истичући да им људи „добровољно све шаљу" и да „нико никога не приморава ни на шта".

„Као што постоје стримови на Јутјубу, па људи донирају... Тако је и овде", наводи.

ТикТок од трансакција током сваког лајв меча узима део за себе - колики, није до краја познато.

„Јутјуб узима 30 одсто, минус порези, а познато је да ТикТок узима више", каже Ћаловић.

Ћаловић, који прати и активан је на свим друштвеним мрежама, каже да је на ТикТоку приметио највише налога и садржаја са националистичким тоновима.

Како зарађују тиктокери?

Нина каже се стримовањем бави да би финансијски помогла породици.

„Људи воле те лајвове и траже то, а и ја волим да их снимам", каже она.

А колико од тога може да се заради?

„Неодређено је, зависи колико људи подрже некога, али не може много", наводи Нина.

Остварити приход на ТикТок и Јутјуб лајвовима није нимало једноставно - потребан је занимљив садржај, велики број пратилаца, да су они верни и спремни да се због јутјубера или тиктокера одрекну одређене суме, колика год она била.

„За разлику од Јутјуба, где се током лајва на екрану појави да је уплаћено пет центи, десет денара, хиљаду динара или колико већ, на ТикТоку је то скривеније, као у видео играма", каже Ћаловић.

Корисници ТикТока прво за прави новац купују такозване коинсе (новчиће), а који функционишу као виртуелна валута у оквиру те друштвене мреже.

Сличан принцип постоји у свету видео игара, где се новцем такође углавном купују некакви новчићи, а потом је од њих могуће купити јаче оружје, лепшу одећу за вашег лика или нешто слично.

Исто је и током ТикТок лајвова, само што публика од тих коинса може да купи гифтове (поклоне) и пошаље их онима који имају лајв, као знак подршке.

За виртуелну ружу је, на пример, потребно издвојити неколико центи, али да бисте послали виртуелног лава потребно је издвојити - 471 долар.

Тиктокери касније гифтове могу да пребаце назад у коинсе, а њих у новац који подижу са Пејпала, платформе која се бави новчаним трансакцијама преко интернета.

„Међутим, не дешава се тако често да неко, што због публике, што због куповне моћи, тек тако шаље гифтове, осим ако група пратилаца није баш велика", каже Ћаловић.

„И онда су се сетили да праве дуеле, којих има широм света", додаје.

Погледајте видео: Три најчешћа начина за хаковање налога

Ћаловић додаје да зарада варира од меча до меча, али каже и да сума може да пређе 1.000 евра, „у случају да неко има суперфана".

Један од сличних случајева објавио је јутјубер Марио Врећо у његовом видеу о лајв мечевима на ТикТоку.

Сара Дамњановић, једна од најпознатијих тиктокерки у Србији и региону, тада је - са српском заставом у позадини - играла против момка који је наводно из Турске.

Иза њега је била турска застава, а на лицу је имао војничку фантомку, са мањом турском заставом на челу.

Дамњановић је била у великом заостатку, да би јој један од гледалаца по имену Адријан, у последњим секундама меча, како не би изгубила, послао планету - вредну 235 долара.

Реч је о некадашњој мисици и теквондисткињи, која на друштвеним мрежама важи за инфлуенсерку, а на ТикТоку је позната као СараТКД.

До недавно је имала налог са више од 2,2 милиона пратилаца, али је тај профил у међувремену обрисан.

Њена сестра Ања Дамњановић, позната као АњаТКД, такође често има лајв мечеве.

На питање да ли би говориле за ББЦ одговор је гласио да су „Сара и Ања на путу и имају доста обавеза, тако да тренутно нису у могућности".

До тренутка објављивања текста, на захтев за изјаву није одговорио ни Никола Баждар, тиктокер чији је лик такође чест у лајвовима „Србија против Албаније".

На Јутјубу се може наћи стари снимак његовог лајв меча против Егзона Плисија, који се на мрежама представља као албански комичар из Немачке, назван Косово/Албанија против Србије.

Новинари ББЦ на српском нису могли да ступе у контакт ни са Плисијем до објављивања текста.

Иако су ту биле заставе и Косова и Србије, меч је завршен у пријатељској атмосфери.

„Добра утакмица, брате, хвала што си играо", понављали су и један и други.

Ипак, током лајв мечева на којима Баждар учествује често се могу чути и разноразне увреде.

Погледајте видео: Пронашла оца преко Фејсбука после 58 година

Регулисање садржаја

У званичним правилима коришћења ТикТока наводи се да је реч о „разноликој и инклузивној заједници у којој нема толеранције за дискриминацију."

„Не дозвољавамо садржај у којем постоји говор мржње, који садржи насилничко понашање и такав садржај ћемо уклонити са наше платформе", пише на њиховом сајту.

Профили који се тиме баве ће бити забрањени, додају.

Како наводе, забрањене су и увреде на основу расе, етницитета, националног порекла, религије, сексуалне оријентације, пола, рода или инвалидитета.

Ћаловић каже да ТикТок, попут Фејсбука и свих сличних мрежа, жели да буде прилагођен деци и свим узрастима.

„На мрежама све углавном контролишу алгоритми који аутоматски препознају крв, насиље, сексуално експлицитни садржај и тај садржај се аутоматски уклања", објашњава.

Међутим, постоји и један велики проблем, додаје, а који се зове - садржај који иде уживо.

„Број корисника је огроман и све је теже чак и већим компанијама, попут Гугла и Јутјуба, да лајв испрате у тренутку док се он дешава", каже Ћаловић.

То значи, објашњава он, да би неко морао да проблематичан садржај пријави баш у тих десетак минута колико лајв траје, па да они то у реалном времену погледају и реагују.

„Лајв притом не остаје сачуван на мрежи - траје колико траје и готово, нема га више", каже Ћаловић.

Сарадња и сукоб - две поткултуре

Далибор Петровић, социолог

Млади често имају снажну потребу да се идентификују са њиховом заједницом - то је карактеристика младости.

У том смислу, национална идентификација и тај патриотски образац идентификовања су међу најважнијим за младе у средњошколском узрасту.

И та потреба се нормално прелива и на виртуелни простор.

Али и тамо имате два света - један који сарађује и други који се сукобљава.

Интернет као неометан и неспутан простор помаже да се млади у региону повежу по различитим линијама интересовања, попут музике… И то се заиста дешава.

Са друге стране, ту је део оних који су одгојени више у националном, можда чак и у националистичком духу.

Те групе особености испољавају кроз такмичење и подстицање сукоба.

Најпарадоксалније је када се оне сретну, што се дешава управо кроз овакве ствари.

Они који се међусобно обрачунавају у ствари су у некој сарадњи, деле приход од тога и наравно зарађују на завађености других.

Погледајте видео: Избеглице просе, а ТикТок зарађује

О заради преко друштвених мрежа

Разни креатори већ годинама зарађују на друштвеним мрежама.

Један од најосновнијих начина су рекламе, које прекину видео на пет или десет секунди, или спонзорисани постови.

То значи да неки јутјубер током видеа напомене да је садржај омогућен уз помоћ одређене компаније, па кратко рекламира њихов производ.

Такође, одређене суме могу да се зараде и преко самих прегледа.

„Нико не зна колико Јутјуб заправо зарађује, а колико даје корисницима, али што су гледанији видеи, што дуже трају и што се више реклама испуца, то је већи приход за креатора садржаја", каже Ћаловић.

Међутим, за сада то све важи само за Јутјуб - колики год број прегледа да имате на ТикТоку ви заправо ништа не зарађујете, додаје.

„Дакле, креатори у Србији тренутно не добијају никакав новац од ТикТока.

„То је могуће само посредно, за неки продукт плејсмент (када се производ неке компаније налази у кадру) и слично, али је и ту све више кампања."

Како наводи, тиктокери су то успели да надоместе на друге начине.

„Поред лајв мечева постоје и лајвови у којима ви управљате нечијим животом", наводи Ћаловић.

Како објашњава Ћаловић, то значи да некоме дате одређену количину новца - гифтова и онда имате могућност да он уради у лајву оно што му ви кажете.

„Малтене плаћате да се играте Великог брата са неким. То су неки модели... Нажалост, има их доста", каже он.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]