Србија, Балкан и рудници: Због чега се гине у балканским рудницима - горски удари и метан највећи непријатељи рудара

Језиви звук сирене у рударским местима значи само једно - несрећа.

Првог априла 2022, злокобни звук зачуо се у руднику Соко у источној Србији, наговештавајући црне вести - осам рудара је погинуло, а 21 је повређен, што је најтежа рударска несрећа у земљи у 21. веку.

Пре 24 године, у истом руднику догодила се велика трагедија када је погинуло 29 рудара.

Док се утврђује тачан узрок несреће у руднику Соко, стручњаци указују на низ фактора који могу бити погубни по људе који обављају један од најтежих послова.

„До несрећа доводе разни фактори, питање је само који је у датом случају доминантан - најчешћи је занемаривање превентивне сигурности, што подразумева контролу инжењерско-геолошких услова и радне средине", каже Кемал Гутић, декан Рударско геолошко грађевинског факултета у Тузли у Босни и Херцеговини, за ББЦ на српском.

Током претходне четири деценије у земљама бивше Југославије страдало је више од 300 рудара, највише у Босни и Херцеговини и Србији.

Узроци претходних трагедија су познати - углавном су то били горски удари и пожари и експлозије метана и угљене прашине.

Рударске несреће са катастрофалним последицама у региону најчешће се дешавају у подземним просторијама рудника, више него на површинским коповима, каже Гутић.

Метанске експлозије и угљена прашина

„Није било никакве експлозије ни ничега другог није било, једноставно пораст метана је био тако висок да су се угушили", рекла је министарка Зорана Михајловић на дан несреће у руднику „Соко".

Саша Спасић, вршилац дужности директора Јавног предузећа за подземну експлоатацију угља Ресавица, у чијем саставу послује рудник у Сокобањи, каже да је највероватније дошло до пробоја метана и да је његова концентрација била 95 процената.

„Није било ни секунде времена да се реагује", рекао је Спасић за РТС у суботу, 2. априла.

Стручњаци из Рударског института у Београду вршили су испитивања у подземним рудницима угља Ресавице, а већина рудничких јама су категорисане као „опасне по метану или експлозивној угљеној прашини или по оба основа", каже директор Милинко Радосављевић за ББЦ на српском.

„Сви рудници Ресавице спадају по том основу у метанске и раде у метанском режиму рада.

„У обавези је примена најригорознијих мера заштите, које подразумевају и начин рада и врсту опреме која се користи, као и начин праћења гасног стања у јами", објашњава он.

Метан (хемијска формула CO4) је гас из породице угљо-водоника без боје и мириса врло је заступљен у природи, ствара се и деловањем човека, а веома је експлозиван у додиру са ваздухом, наводи се на сајту енциклопедије Британика.

Одмах после несреће у руднику Соко, Зоран Николић, надзорник на спољном погону, рекао је да је у питању јама са високим ризиком рада, оценивши да су унутра услови рада „катастрофални", пренела је лТелевизија Н1.

Директор Ресавице, међутим, каже да је рудник Соко опремљен најсавременијим системом детекције, праћења и контроле штетних гасова у јами.

„Имамо диспечерски центар који прати концентрацију метана у сваком моменту. Оваква ситуација није могла да се предвиди", навео је Спасић за РТС.

Jедна од метода за спречавање катастрофа које може изазвати овај гас и бушење 30 метара дубоких рупа, чиме се утврђује на шта ће рудари наићи на тој дубини приликом даљих бушења или минирања, Кемал Гутић са Универзитета у Тузли.

„То не морају бити само гасови - и вода, посебно у комбинацији са глином, може довести до стварања гасног чепа у јамама или до обрушавања стропа", појашњава овај инжењер рударства.

Најтеже рударске несреће убившој Југославији:

Истраживања Рударског института из Београда у шест рудника широм Србије, међу којима је и рудник „Соко", показала су да до експлозија може доћи када је концентрација метана од пет до 15 одсто у подземним просторијама.

Опасност постаје већа уколико он дође у контакт са угљеном прашином, која је „чест узрок рударских несрећа", истиче Радосављевић.

Угљена прашина настаје уситњавањем и мрвљењем угља, пре свега током експлоатације и транспорта у рудницима, а удисање ове материје штетно је за човека и може изазвати болест црних плућа, наводи енциклопедија Британика.

Температура паљења облака прашине се креће од 410 до 600 степени Целзијуса, а температура тињања од 220 до 260, показали су резултати истраживања Рударског института у Београду.

Установљено је и да је граница експлозивности угљене прашине готово двоструко мања уколико је концентрација метана у просторији већа од два одсто, додаје Радосављевић.

Кемал Гутић наводи да је комбинација метана и угљене прашине „најгора опција".

„Када се помешају са кисеоником, долази до експлозије која прави заиста велике последице", каже он.

Горски удари

У јами Распоточје у Руднику мрког угља у босанско-херцеговачком граду Зеница на 800 метара дубине горски удар изазвао је повреде 11 рудара 2011.

На истом месту три године касније несрећа са истим узроком однела је пет рударских живота, а 29 било је повређено, после чега је ова јама била привремено затворена.

Примери рудника у Зеници, где су горски удари посебно учестали, најбоље показују колико је тешко санирати штету коју они изазивају, наводи Кемал Гутић, декан Рударско геолошко грађевинског факултета у Тузли.

„Он руши све пред собом, нешто попут експлозива.

„До горског удара долази услед процеса у земљиној кори, када се ослобађа велика количина енергије", објашњава Гутић.

Горски удар често може изазвати земљотрес, до њега може доћи и услед великог притиска тежине стена изнад јаме, деловањем ветра на површини земље, али га може покренути и деловање људи, напомиње овај стручњак.

Овај процес прате изражени звучни ефекти, сеизмички потреси, рушење кровине или издизање тла у јами рудника, одваљивање угља, рушење подграде, стварање велике количине прашине и ослобађање опасних гасова, наводи се у Систематизацији природно-геолошких услова експлоатације угља у подземним рудницима у Србији.

Мирко Ивковић, виши научни сарадник Комитета за подземну експлоатацију минералних сировина и аутор овог рада, предвиђа и неколико метода за спречавање горских удара.

Први су истраживање и анализа окружења рудника који могу помоћи у предвиђању ове појаве, наводи он.

Постоје и активне методе попут прављења бушотина којима се ослобађа притисак, убризгавање воде под притиском, употреба опреме са даљинским управљањем и други, додаје.

Пасивне методе користе се умањивање последица удара, које подразумевају техничке и организационе мере, као и употребу заштитне опреме, наводи се у овом раду.

„Ово није први пут, а вероватно ни последњи"

Слободана Маричића, репортера ББЦ-ја на српском на дан несреће испред рудника „Соко" дочекала су смркнута лица и спуштени погледи рудара, чијих осам колега није успело да се спасе.

„Шта да ти кажем, бајо мој мили, кад су то све били другари моји… Како би се ти осећао", рекао је Саша Лазаревић, један од рудара.

Његов колега Влада Стошић је, како каже, „дошао да помогне да се извуку тела" његових пријатеља.

„Видети те људе са којима си сваког дана радио…", рекао је репортеру ББЦ-ја и заћутао.

Рударске несреће на југоистоку Србије нису реткост - у алексиначком руднику је 1983. године погинуло 34 рудара, шест година касније страдао је 91 у истом руднику, а у руднику „Соко" је 1998. године живот изгубило њих 29.

„Ово није први пут… А вероватно није ни последњи", закључио је Лазаревић.

Економски фактори и грешке рудара

Рударски хлеб, каже изрека, има седам кора, а многи рудари одлучили су да напусте Балкан и да га зарађују у иностранству, наводи Кемал Гутић.

Овај економски феномен је „врло битан фактор" због којег заштита у рудницима понекад трпи, каже он.

„Квалитетнији стручан кадар одлази у Немачку или Аустрију, а он се у нашем региону споро попуњава.

„Често је и у рудницима најлакше да се уштеди смањењем броја радника, а ти људи су неопходни у производном процесу", наводи декан Рударско-геолошко грађевинског факултета у Тузли.

Он упозорава да због све мањег броја инжењера, радници у рударским јамама и коповима на овом простору понекад долазе у проблем који се може испоставити кобним.

„Стручна анализа стропа пре сваког наредног корака, напретка или минирања је јако битна, а тада мора бити присутан и инжењер - он може рећи `стани, ово прво мора да се поправи, учврсти, па тек онда идемо даље`", објашњава овај стручњак.

Гутић је обишао је више рудника у Србији, где су услови за рад, како наводи, „тешки и сложени", попут оних у Босни и Херцеговини.

„Недовољна осветљеност такође може да буде проблем - често рудари раде само са лампама на главама, које не могу да осветле довољно како би се добро видело и квалитетно анализирала ситуација", наводи.

Понекад до несрећа са катастрофалним последицама може доћи чак иако су све мере превенције обезбеђене - у таквим ситуацијама погрешан потез појединца може да угрози све који се нађу у подземној јами рудника.

Анализа повреда на раду у рудницима показује да најмање повреда има у првој смени, у другој нешто више, а највише у трећој, каже Гутић.

„У летњем периоду, на пример, радници раде додатне пољопривредне радове, па после њих долазе у другу или трећу смену у рудник - концентрација им попушта и уморнији су, што доводи до грешака", појашњава он.

Енергетска криза услед рата у Украјини и санкција које су многе западне земље увеле Русији довела је до веће потражње за енергетским изворима.

У оваквој ситуацији долази до потребе за већом производњом у рудницима угља, што рударе може довести у опасност уколико нису предузете све мере заштите од потенцијалних катастрофа, напомиње Гутић.

„У рудницима на Балкану се само гледа производња по принципу `треба нам данас толико и толико тона да се покрије производња струје` - из обновљивих или необновљивих извора", додаје.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]