Србија, Немачка и Западни Балкан: Рат у Украјини изнад свих тема - шта је немачка шефица дипломатије поручила региону

Могла је ово да буде регионално важна прва посета немачке министарке спољних послова која је најављивала нове односе Берлина и Западног Балкана.

У новој карти расположења Европе, коју црта руска инвазија на Украјину, посета је добила сасвим друге боје.

„Била ми је жеља да се упознамо у неким бољим временима - Србија не само да амбициозно корача ка ЕУ, већ наше две земље планирају велики број заједничких пројеката.

„У Европи опет влада рат, а то нису изабрали ни Србија ни Немачка - то је председник Путин одлучио, а сада се тај рат тиче свих нас, једнако Србије и Немачке", осликала је ову нову карту министарка Бербок после састанка са председником Србије Александром Вучићем.

Аналена Бербок је постала министарка спољних послова након последњих избора у Немачкој и стварања коалиције у којој њена странка Зелених има једну од кључних улога.

Пре избора, важила је за кандидаткињу те странке за наследницу канцеларке Ангеле Меркел, а у политици према Балкану Зелени су најављивали оштрији курс инсистирања на принципима владавине права.

Управо једна од последњих посета Ангеле Меркел била је посета Балкану - претходна немачка канцеларка посетила је Београд 13. септембра прошле године.

Србија: „Какве ми везе имамо са ратом у Украјини" и поруке иза затворених врата

Одлука Србије да подржи резолуцију Генералне скупштине Уједињених нација којом се осуђује напад Русије на Украјину добио је прелазну оцену Берлина.

„Ко дели наше вредности, не може стајати по страни - део приступања Европској унији је и усклађивање позиција са ЕУ.

„У Генералној скупштини Уједињених нација јасно је осуђена агресија Русије и Украјини и ми смо позитивно приметили тај став Србије у Немачкој", каже Аналена Бербок.

Ипак, на питање да ли Европа очекује више, посебно по питању санкција Русији, немачка министарка одговорила је да критичне детаље разговора обавља иза затворених врата, а не на конференцијама за медије.

Српски председник каже да о теми санкција јесте разговарао са Бербок, али је на питање немачких новинара да ли ће се дистанцирати од Русије и председника Путина одговорио - питањем.

„Не знам од чега ми да се дистанцирамо, какве везе имамо ми са сукобом у Украјини?

„Ми не говоримо о личностима, љубави и мржњи, код нас има међународног права и норми - баш као што је Украјина поштовала територијални интегритет Србије, тако Србија поштује интегритет Украјине", рекао је Вучић.

Он је открио и са ким у последње две недеље нема комуникацију.

„Од почетка напада на Украјину нисам имао ниједан контакт са руским званичницима тако да заиста не знам од чега бих се дистанцирао."

Рат у Украјини послао је помало у други план подршку европским интеграцијама, целовитости Босне и Херцеговине и споразуму Србије и Косова.

„Немачка ће показати већу присутност на Западном Балкану и зато смо на функцију специјалног представника поставили Мануела Сарацина.

„Он ће бити моје око и уво у региону, побринуће се да Западни Балкан у Берлину има пажњу коју заслужује", рекла је Бербок и најавила жељу своје владе да се представници Србије и Косова сретну одмах након избора у Србији.

Косово: Подршка визној либерализацији, али висока очекивања од дијалога са Србијом

Власти у Приштини добили су две кључне поруке - једна би могла да им се допадне, али би друга могла да буде супротстављена јавно изреченим плановима премијера Аљбина Куртија.

Путовање у Европску унију без потребе за вађењем визе за оне који имају косовски пасош добило је гласну подршку Немачке.

„Косово је у том погледу урадило сопствени посао, сада ЕУ мора да ради њен посао.

„Разговарали смо и о реформама које је покренула Влада, борби против корупције, на овај начин имате нашу пуну подршку", рекла је Бербок после састанка са премијером Куртијем, преноси Бета.

Ипак, иако је неколико пута од избора на премијерску функцију Курти понављао да му дијалог са Србијом није на врху листе приоритета, Берлин очекује другачији распоред.

„Један од приоритета је јачање поверења у региону.

„Потребан нам је напредак у дијалогу између Косова и Србије", рекла је Бербок, преноси агенција ФоНет, и додала да се очекује да се пронађе решење да косовски Срби могу да гласају на изборима који се у Србији одржавају 3. априла.

Према досадашњим најавама власти Косова, одржавање избора на Косову неће бити могуће, већ ће бити дозвољено само гласање у Канцеларији за везу коју Србија има у Приштини.

Босна и Херцеговина: Подршка Немачке само за оне који је јачају

Почетна тачка турнеје немачке министарке било је Сарајево.

И сама Аналена Бербок устврдила је да је важно посетити престоницу БиХ баш у време када је рат у Украјини у пуном замаху.

Због тога, али и не само због тога, Бербок је најавила да ће Немачка бити много присутнија у БиХ.

„Као највећи билатерални донатори можемо рећи да ћемо подржати само оне који се залажу за јачање БиХ, а не оне који раде на њеној дестабилизацији", изјавила је Бербок после састанка са министарком спољних послова БиХ Бисером Турковић.

Немачка министарка на једном од састанака разговарала је и са иницијатором враћања надлежности ентитету Републике Српске са нивоа државе Босне и Херцеговине.

Српски члан Председништва БиХ Милорад Додик имао је и својих питања за немачку дипломаткињу.

„Моје је питање било да ли постоји спремност да се у време сукоба у Украјини омекша бриселска администрација да БиХ добије кандидатски статус", изјавио је Додик после састанка, а пренела агенција Бета.

Додао је да је немачкој министарки пренео да у БиХ нема сецесионистичких намера, већ се ради „о спину да се стање у БиХ прикаже нестабилним, што није тачно".

Бербок је у Сарајеву разговарала и са једним Немцем - Кристијан Шмит сада је Високи представник међународне заједнице за БиХ.

„Посета министарке Бербок је, пре свега за људе у БиХ, доказ да међународна заједница и даље ову регију држи на оку и посматра, посебно у овим тешким временима.

„Јединствени смо да европска интеграција БиХ може бити једини пут за њену будућност", изјавио је Шмит новинарима после састанка.

Тежину времена сам Кристијан Шмит осетио је и пре почетка руске инвазије на Украјину.

Његов избор на функцију Русија оспорава од самог почетка мандата.

Петнаест година након једностраног проглашења независности, Косово је признало више од 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.

Приштина наводи бројку од 116 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.

Од земаља чланица Европске уније Косово нису признале Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама - то су Русија, Кина, Бразил и Индија.

Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињене нације.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]