Југославија и Песма Евровизије: Од социјалистичког аутсајдера до фестивалског победника

„И, коначно, наших 12 поена иду - Југославији"

Име некадашње државе на најпопуларнијем музичком надметању у Европи последњи пут чуло се пре нешто мање од три деценије, а ове речи са малих екрана радовале су сваког љубитеља Песме Евровизије, из једине социјалистичке земље која је на њој учествовала.

Југославија је од дебија 1961. године учествовала 27 пута, а највећи успех остварен је 1989. када је за победника проглашена задарска група Рива и њихов поп хит Rock me.

„То је толико било велико, необично и неочекивано да једноставно немам реално и стварно сећање на тај тренутак", говори Емилија Кокић, певачица овог састава, за ББЦ на српском.

Рок критичар Петар Јањатовић каже да је цела музичка Југославија доживела то као сопствени тријумф.

„Генерално је публика волела фестивале - од Сан Рема (Италија), до Евровизије која је била изузетно престижно такмичење тих година", каже он за ББЦ на српском.

Магловити сјај црвене петокраке на Евровизијском небу

Југославија је на сцени Евровизије дебитовала композицијом Неке давне звезде коју је отпевала Љиљана Петровић, а текст написао чувени српски песник Мирослав Мика Антић.

Певачица је у француски Кан отишла, како је говорила, без снимка и плоче, и тамо заузела осмо место са девет бодова.

Мелодију за песму компоновао је Словенац - Јоже Прившек.

Овај наступ је до тада непознату вокалну солисткињу винуо у звезде и преко међународне сцене представио је домаћој публици.

За разлику од њених европских колега и колегиница који су се за ову прилику гламурозно обукли, Љиљана Петровић се публици представила у скромној црној хаљини.

Међутим, непосредно пред наступ спикерка Телевизије Љубљана Саша Новак окачила јој је сребрни брош, што се види и на снимку.

ТВ Љубљана је и следеће године на такмичење, овог пута у Луксембург, послала певачицу из Србије - Лолу Новаковић.

Њена песма Не пали светла у сумрак нашла се на високом четвртом месту, што ће остати најбољи пласман Југославије све до 1980-их.

После само две године - 1964. Југославија је остварила и њен званично најгори резултат - Сабахудин Курт завршио је такмичење без освојеног бода.

И тих година је међу такмичарима често било популарних извођача, попут хрватских састава Дубровачки трубадури и 4М, али у нешто измењеним поставама.

„Због тадашњих правила где је групама било забрањено да се такмиче - Дубровачки трубадури нису наступили под тим именом него као дует - Хамо Хајдархоџић и Лућано Капурсо, а 4М, као Иван и 3М", објашњава Слободан Тодоровић, новинар и оснивач сајта evrovizija.rs, за ББЦ на српском.

Неславне седамдесете

Ни наредна декада није била славна по питању учешћа југословенских извођача на Евровизији.

Иако су 1970-их представници били велике звезде тадашње музичке сцене - попут Кића Слабинца, Терезе Кесовије, Здравка Чолића и Корни групе - запаженији резултати су изостали.

„Ако погледамо резултате које је Југославија остваривала, поготово 1960-их и 1970-их, ми смо увек били друга лига", истиче Тодоровић.

Он сматра да тада није постојао „дефинисан мотив", односно „шта је то што бисмо желели да представимо свету".

Taкође, оно што је домаћа публика волела и желела, често се није подударало са оним што је био укус Европе.

„Не смемо да заборавимо ни политички тренутак, па када се говори о тим некаквим блоковима на Евровизији, они су посебно били истакнути тих деценија када смо учествовали.

„Југославија је тада увек припадала медитеранском блоку у који су се уклапале Италија и Шпанија, касније и Турска, Грчка, Израел, малобројнијем у односу на оне блокове који су се звали скандинавским или западним", наводи Тодоровић.

Зато се, каже, неретко дешавало да Југославију, на пример, турски бодови спасавају од последњег места.

На Песми Евровизије у Брајтону (Велика Британија) 1974. године, учествовао је и Корнелије Ковач са његовом Корни групом, а представили су се чувеном песмом Моја генерација.

Тако је, каже Тодоровић, рок песма коначно одменила дотадашње шлагере.

Победу те године односи чувена шведска поп група Abba песмом Waterloo, која је тада добила нула поена од британског жирија.

„Они су били свлачионица до наше", присећа се Корнелије Ковач.

„Нису били лоше обучени, мало старомодно додуше, али због извођења су добили такав плус, док смо ми имали чудна нека одела која су свима добро стајала", додаје музичар кроз осмех за ББЦ на српском.

Иако је раније имао нешто другачије мишљење о овој манифестацији, данас му буди најлепше успомене.

„Имали смо врло добар наступ, а и публика нас је лепо дочекала, па је чак и наш диригент (Звонимир Скерл) добио сјајан аплауз", каже.

Учесници Евровизије бирани су углавном на такмичењу под називом Југовизија, али и на другим домаћим фестивалима.

Тако је 1976. године на фестивалу у Опатији одлучено да Југославију, у холандском граду Хагу, представља сарајевска група Амбасадори, а не претходно награђена фавориткиња Бисера Велетанлић са песмом Бај, бај, бај.

„Победу не само да нисам очекивао, већ сам сматрао да нам ни улазак у финале није сасвим сигуран", рекао је тада Слободан Вујовић, фронтмен групе Амбасадори.

Сања Илић који је компоновао Бај, бај, бај много година касније је изјавио да је један члан посебног жирија који је донео ову одлуку, одлучио да не пошаљу његову песму на Евровизију због „страног назива".

„Иронија је била да је те године победила британска група Brotherhood of Man са песмом чији стихови иду - Save your kisses for me, bye, bye baby, bye, bye", осмехујући се истиче Тодоровић.

Лоши пласмани довели су до тога да се Југославија повукла са Евросонга у периоду од 1977. до 1980. године.

„Владало је некакво расположење да смо ми слали јако добре представнике који су на неки начин били потцењени у Европи и ми смо се наљутили и престали да их шаљемо", додаје новинар.

Ренесансне осамдесете

Златне године за Југославију на Песми Евровизије наступиле су 1980-их, а као трешња на торти, напослетку је наишла и победа 1989.

Први значајнији успех, после безмало две деценије, постигла је песма Џули црногорског певача Даниела Поповића - 1983. у немачком Минхену, где је освојио високо четврто место са, до тада, рекордних 125 бодова.

Телевизија Титоград, данашња Подгорица, наредне године је такође имала свог представника - Влада Калембера и Изолду Баруџију са песмом Ciao, amore.

Промотивни спот ове песме био је забрањен у Турској јер се певачица, која је већ раније наступала на Евровизији са групом Аска, у њему појавила без горњег дела купаћег костима.

Добре резултати за Југославију оствариле су хрватске групе Нови фосили и Сребрна крила 1987. и 1988.

Међутим, главна посластица и уједно највећи успех уследио наредне године у Лозани (Швајцарска), када је група Рива из Задра освојила прво место песмом Rock me.

Пошто су чланови бенда били млади и неискусни, ТВ Загреб ништа није препустио случају, те их је „добро припремио" за предстојећи музички мегдан.

Певачица Емилија Кокић каже да су имали читав тим професионалаца који се њима бавио - од кореографије и сценског наступа, до визуелног идентитета и стајлинга.

„Ни о чему није требало да бринем, мој задатак је једино био изаћи на бину, што боље отпевати ту песму и стајати иза тог дела", наводи Кокић.

Зато су, додаје, наступ „с лакоћом одрадили".

„Нама то није био стрес јер смо много пута пробали и били смо добро припремљени."

Певачица каже да су међу учесницима важили за фаворите, што им је много значило.

Посебно ју је радовало то што је на истом фестивалу са Аном Оксом, представницом Италије.

„Када сам је видела уживо имала сам осећај да ћу пасти у несвест, она је у мојим очима била мегазвезда, па ти сад мегазвезда из твог детињства и похвали песму", присећа се Кокић кроз осмех.

Тренутак када су проглашени победницима не памти, али јој се у сећање урезао дочек који су им приредили суграђани.

„Ово дочекивање спортиста и других заслужних људи у Задру, имам осећај да је кренуло од нас.

„Град је био закрчен још од задарског аеродрома где смо слетели, па су нас дословно у колони возили до трга где смо једва успели доћи", препричава Кокић.

На слављу су чак добили и вино на којима је била етикета са њиховим ликовима.

„То није била наша победа, то је била победа целог града, ми смо били њихови", додаје певачица која је те године проглашена за „Југословенку године".

Емилија Кокић данас држи школу певања у главном граду Хрватске - Загребу.

Занимљивости

Загреб 1990.

Захваљујући Задранима, Телевизија Загреб је 1990. године организовала такмичење за Песму Евровизије.

Манифестација је одржана 5. маја у Концертној дворани Ватрослав Лисински, први пут на Балканском полуострву и у једној, барем још кратко, социјалистичкој држави.

Победио је италијански извођач - Тото Кутуњо са песмом Insieme: 1992.

Програм су водили Оливер Млакар и Хелга Влаховић, док су резервни пар били Рене Медвешчак и Дубравка Марковић.

Југославију је представљала Тајчи, чији наступ и песму Хајде да лудујемо и данас многи евровизијски љубитељи изузетно воле и цене.

Збогом

Последње учешће Југославије на Песми Евровизије било је 1992. године у шведском граду Малмеу.

Земљу која је увелико загазила у рат представљала је Снежана Берић, познатија као Екстра Нена, композицијом Љубим те песмама.

„То је мој сан из детињства да учествујем на тако великом европском, данас већ светском музичком такмичењу, одакле носим најлепше успомене", говори поп певачица за ББЦ на српском.

Берић је, каже, одлазак и осмодневни боравак у Шведској, финансирала сама.

„Иако сам била једини представник своје земље, једва смо отишли тамо.

„Телевизија Београд ми није пружила никакву могућност да набавим гардеробу и остале потрепштине за те дане који су подразумевали многобројне презентације, па сам сама морала да обезбедим све", додаје.

По доласку у Малме дочекале су је бројне фестивалске обавезе, пробе, конференције за новинаре и многи други пратећи садржаји.

„После сваког од тих напорних дана имали смо џем сешн у хотелском холу за клавиром, где смо се колегиница из Израела и ја натпевавале разним светским хитовима - шта је ко знао, певао је и то је било прелепо", истиче Берић.

Целокупан догађај је био „фантастично и професионално организован".

На самом такмичењу су је, каже, третирали као „светску звезду", а због дешавања у Југославији и ризика од евентуалних проблема, добила је телохранитеље и лекара.

Наступом је, додаје, такође била задовољна, иако је у почетку било малих техничких проблема.

„У моменту изласка на бину монитори нису радили - е то је била паника за мене, али сам тај почетак отпевала захваљујући присебности.

„А кад је почео ритам и цела сала аплаудирала, само сам наставила као да се ништа није догодило", присећа се Екстра Нена.

Певачица је на крају заузела 13. место са 44 бодова.

„Било је то репрезентативно, достојанствено, и била сам поносна што се изнад моје главе вијорила застава моје земље и што је та песма и даље једна од најлепших композиција Евросонга која се увек ставља на компилације."

Шта се променило?

Песми Евровизије у Југославији редовно се поклањала посебна пажња, те је стога важила за значајан догађај.

„Тада је то био престиж, и данас је, али онда је заиста била велика ствар када неко добије прилику да оде на Евровизију", наводи рок критичар Петар Јањатовић.

Такође, доста се „водило рачуна да буде јака поп песма", која ће имати „јак рефрен", уз незаобилазну атрактивност извођача.

„Жанровски и стилски је Евровизија тада била много компактнија", сматра Јањатовић.

Данас се, додаје, светска сцена „капиларно на најразличитије могуће жанрове раширила", па је нормално да то утиче и на Евровизију.

Осврћући се на победу финске метал групе Лорди 2006. године, Јањатовић подсећа да је незамисливо било да 1985. године, на пример - босански хеви металци Дивље јагоде буду представници Југославије.

Слободан Тодоровић сагласан је да су разлике између ондашњих такмичења за избор Песме Евровизије у којима је Југославија учествовала и ове данас огромне.

„Суштинска промена је што се некада Евровизија доживљавала као музички догађај, док је данас телевизијски догађај и он се креира и прави, пре свега за телевизијске гледаоце - атрактивно, и што ће на неки начин да донесе профит", сматра новинар.

После распада Југославије, једино је Србија 2007. године победила у овом надметању песмом Молитва, у извођењу певачицеМарије Шерифовић.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]