Аутоиндустрија, Хрватска и Балкан: Има ли сличности између југа и бугатија

Када будући возачи луксузних модела аутомобила бугати буду седали за волан, осетиће се бар делимично као возачи некадашњег југа.

Ова два аутомобила спаја само једна ствар - печат на развој оба стављају компаније са Балкана.

Компанија Римац Аутомобили објавила је да преузима 55 одсто власништва у компанији Бугати, као и да се убудуће сама дели на два дела.

То су компанија Бугати Римац где ће сувласник бити Порше и веома важни огранак, Римац Технолоџи.

„Прошли смо много тога за тако кратко време, али овај нови подухват подиже ствари на потпуно други ниво.

„Римац и Бугати су савршени пар по томе шта свако од нас доноси на сто", рекао је Матe Римац, млади оснивач и власник сада већ империје Римац препознате као једног од светских лидера у производњи електричних аутомобила.

У саопштењу Римчеве компаније наводи се да ће седиште остати у Загребу, док ће се аутомобили и даље производити у Француској.

Уредник емисије САТ на РТС Младен Алвировић каже да је Мате Римац донео одлуку којом добија и он, али и немачки гигант Фолксваген, доскорашњи власник Бугатија.

„Римац је могао да прода целу сопствену технологију, али то није желео - његове идеје ће тек да вреде.

„Фолксваген је имао велике проблеме са технологијом која је примењена у Бугатију јер није у складу са модерним еколошким стандардима, па је нађено соломонско решење да он пређе у сувласништво Римца и Поршеа, као дела Фолксвагена - тиме је компанији дата нова снага."

После нове расподеле компанија, Мате Римац биће на челу читаве групе, одакле ће управљати и Бугати Римац сегментом који ће и даље одвојено правити аутомобиле брендиране као бугати и римац, али и изузетно важним сегментом Римац Технолоџи.

„Инспирисао ме Тесла"

Мате Римац рођен је 1988. године у Ливну, тадашњој југословенској републици Босни и Херцеговини.

После ратних година које је провео у немачком Франкфурту, 2000. године се враћа у Хрватску коју бира за базу одакле сопственом идејом жели да освоји свет.

Почео је у гаражи и после само 10 година рада уговорио посао живота.

„Да ми је неко пре 12 година рекао да ће се ово догодити, не бих му веровао", рекао је Римац на спектакуларном представљању концепта Невера у Дубровнику.

Каже да је инспирисао Никола Тесла и његови изуми и да је желео да докаже да електрични аутомобили могу да буду бржи и узбудљивији од конвенционалних.

„Две године пошто сам основао фирму, придружила су ми се два радника.

„Имали смо тешке тренутке, године, нисмо знали хоће ли фирма да преживи до идућег месеца, многи месеци на почетку били су такви чиста борба за опстанак".

Каже да је Невера остварење његове визије и цитира изреку: „Све је немогуће док то неко не направи".

„Нема он никакве везе ни са традицијом, ни са Југославијом - он је човек са визијом, види ствари које ми не можемо чак и ако стојимо на истом месту.

„Понекад га није лако разумети шта је видео и замислио, али он је веома једноставан и опуштен човек", описује га Младен Алвировић.

Он је и сам тест-возач Римчевих аутомобила и учесник у њиховом развоју на полигону НАВАК у Србији.

Управо идеје разликовале су Мата Римца од сличних предузетника.

„Имао је младалачку жељу да један БМВ за трке претвори у нешто ново и био је у праву - најгенијалније ствари најчешће су најједноставније, а он се на време сетио нечега што се нико други није.

„Пре би се он могао упоредити са Нордеусом- ту нема никакве традиције, већ људе који су видели нешто пре других и показали свету да нешто може", указује Алвировић на пример српског гиганта у изради софтвера који је недавно постао део америчке компаније Тејк Ту.

Он тврди да је хрватски предузетник потпуно јединствен пример.

„На време је осетио да је електрификација у аутоиндустрији прилика за потпуно нове играче који имају знање, идеје, али немају традицију да уђу на пречац у светски врх.

„Тешко је ући у тај свет, али се доласком електрификације правила мењају па играчи са новим идејама могу да прескоче тих 120 година историје јер стари не могу самостално да се прилагоде новој ситуацији", каже Алвировић.

Уредник емисије САТ каже да је кључни моменат заправо чињеница да је Римац задржао технологију као одвојени део нове компаније што му омогућава да сарађује и са другим великим гигантима.

„Основни производ компаније Римац није аутомобил - аутомобил је показатељ шта они умеју, демонстратор знања и вештина.

„Технологија која се тиче батерије и синхронизације електромотора њих је учинила тако успешним, а то може да се примени свуда у аутоиндустрији."

Алвировић каже да Римца почетни изостанак подршке у Хрватској није демотивисао, те да је кроз године направио компанију у којој раде инжењери са свих крајева света, што пројекту даје посебну снагу.

„Он је толики космополита да се не може рећи да је Хрват или чак и Европљанин.

„Ми у НАВАК-у радимо тренинге за њихово особље и виђамо најразличитије нације, са буквално свих крајева света - то је Римац и то нема ниједна компанија на свету."

Има ли југословенске традиције у прављењу аутомобила?

Аутомобили римац и будуће верзије бугатија неће бити прве у чијем је развоју учествовало знање са простора некадашње Југославије.

Истраживач Института економских наука Марко Миљковић каже да интересовање за производњу аутомобила постоји готово од времена од када постоје и аутомобили, али су капацитети за такав подухват били веома слаби.

„Најстарије предузеће у Краљевини Југославији које је производило комплетне аутомобиле, била је Југославенска индустрија мотора д.д. из Загреба, које је 1919. основао хрватски хемичар и изумитељ Фрањо Ханаман, али је угашена већ током 1922. или 1923.

Међутим, према доступним подацима, стиче се утисак да то пре свега био погон за склапање аутомобила од увезених делова, а не права фабрика или, још мање, индустрија аутомобила."

И светски гиганти разматрали су у то време долазак у Краљевину Југославију.

„Крајем 1920-тих година, Хенри Форд је био заинтересован за изградњу фабрике у Далмацији или Црној Гори, будући да би транспорт делова и готових возила морским путем био јефтин, али и због готово непостојеће путне мреже у Краљевини Југославији.

„Преговори су трајали пуне три године, без много успеха, док су коначно обустављени 1929, због последица Велике депресије, а слична је била судбина преговора са француским Пежоом, који је требало да гради фабрику у околини Чачка."

Миљковић каже да је заправо највећа препрека био интерес власти Краљевине да првенствено намири стратешке потребе војске у погледу типа возила и локације фабрика, док тржиште путничких возила углавном није узимано у обзир.

Када говори о периоду после Другог светског рата, овај истраживач направиће јасну разлику између различитих југословенских покушаја производње аутомобила.

„Једина права фабрика аутомобила је била Црвена застава из Крагујевца, која је у потпуности освојила производњу неколико модела аутомобила, доставних возила и камиона, од краја 1950-тих до краја 1980-тих година.

„Остале фабрике, попут ТАС-а из Сарајева (Фолскваген), ИДА из Кикинде (Опел), ИМВ-а из Новог Места (Рено) или ЦИМОС (Ситроен), чиниле су такозвану шрафцигер индустрију, где су, у замену за производњу неких компоненти за велике европске компаније, добијани расклопљени аутомобили који су монтирани и продавани на југословенском тржишту."

Миљковић и актуелну фабрику фијатових аутомобила у Крагујевцу убраја у оне где је реч о монтажи возила од увезених делова, а не о производњи у правом смислу те речи.

„Све некадашње фабрике аутомобила у Југославији су биле базиране на откупу лиценци и трансферу технологија у партнерству са страним компанијама.

„У том смислу, Римац аутомобили су ишли потпуно обрнутим путем и најпре развили савремену технологију која је постала покретач развоја аутомобилске индустрије у Хрватској, која у тој области готово да није имала никаквог претходног искуства", закључује Миљковић.

Време младих иноватора

У одсуству великих индустријских подухвата, на сцени на Балкану су увелико бројни млади иноватори.

О једном од њих, ББЦ на српском 2019. године донео је видео репортажу.

Аутомобил који је сам конструисао Марио Љубичић из Руновића крај хрватског града Имотски, и то од материјала које је нашао у дворишту, сам допуњава енергију током вожње.

Погледајте његову причу:

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]