Корона вирус и Словенија: Која је тајна у борби против заразе

Партнерка и пријатељи Борута Долонеца из Љубљане су у јануару мислили да је он прилично досадан.

Кад је од последица корона вируса умро први човек у Вухану, Борут, по струци микробиолог, почео је сваки дан да прати збивања и упозорава људе да се чувају.

„Вероватно сам и био досадан, али некако сам знао колико у Азији озбиљно схватају нови вирус након САРС-а", каже он.

Сада Борут има осећај да смо почели да живимо у холивудском филму из 2011 - Зараза.

У истом филму живи и Миха Пасар, на другом крају Љубљане.

Он због посла живи у Београду, али се у Љубљану вратио да би радио од куће и био са синовима.

Обојица усред пандемије корона вируса кажу да су имала срећу - први јер има башту, а други балкон.

Чак је и Холивуд слушао стручњаке

Словенија је међу првих 20 земаља у свету по броју урађених тестова за корона вирус на милион становника.

Земља је брзо затворила границе са Италијом и прогласила стање епидемије у марту.

Из Европске уније су средином марта критиковали Словенију да је „неоправдано затворила границу са Италијом", али је министар унутрашњих послова Алеш Хојс рекао да се не слаже са том тврдњом.

Борут се као микробиолог слаже са саветом Светске здравствене организације који је гласио „тестирајте, тестирајте, тестирајте.

„Сви причају, да смо у рату, али у том рату немамо могућности да видимо где је противник - осим ако се не тестира масовно и прате заражени и њихови контакти", мисли Борут.

Он каже да стручњаци већ више од 20 година упозоравају да би свет морао боље да се припреми на пандемију смањивањем ризика - формулисањем протокола превентиве у земљама, набавком заштитне опреме и јачањем јавног здравства.

Није довољно „тражење лекова, који су мање ефикасни него превентива", каже Борут.

„На жалост, фокус и мантра свих политичара су били мање-више на јачању бруто друштвеног производа.

„Чак је и Холивуд слушао стручњаке када је правио филмове које смо могли сви да гледамо, а сад можемо и да их живимо".

Миха мисли да се Словенија успешно бори са Ковидом-19.

„Како нам је Италија суседна земља где је у северном делу забележено доста случајева вируса, у Словенији је тестирано доста људи", каже он.

У једном тренутку, каже, у Словенији је било 17.030 тестова на милион становника, а у Италији 17.315, иако Италија има 338 преминулих на милион, а Словенија свега 26.

„Вероватно смо могли ефикасније да набавимо опрему, али пустимо то сад", додаје он.

Каже да је „број тестираних у бити велики."

„Прича се да није било потребно тестирати толико, да су тестови само индикативни, има ту разних мишљења…

„Али, док су нам бројке на добре, онда ми се чини да смо ипак добро направили", сматра он.

Откуд срећа усред пандемије

Миха Пасар каже да је „срећан што има балкон где може да седне мало на сунце".

Борут Доленец са партнерком и двогодишњом ћерком проводи доста времена у башти, кад год је време лепо.

Обојица кажу да имају срећу да раде од куће.

Миха каже и да код куће „срећом има неколико маски које је купио током кречења стана", па користи те.

„Нема гибања по граду"

У време док Борут пише одговоре за ББЦ на српском, у Словенији није дозвољено путовање изван општине у којој се живи. Изузети су они који морају на посао или на пример, брину о родитељима.

„Моји родитељи живе близу Љубљане, али је то већ друга општина и због тога могу да идем код њих само због доставе куповине из радње", каже Борут.

„Није дозвољено скупљање више од пет људи и просто гибање по граду, осим кад треба да идеш у продавницу, лекару или најкраћим путем у шетњу у природу".

Са родитељима се виђа, каже, сваки дан, али преко Вајбера, а једном недељно им, на кратко, само однесе храну.

Празнике је провео са партнерком и ћерком код куће и није се виђао ни са ким.

Михина два сина живе са његовом бившом женом у другом делу Љубљане.

„Они су пола времена код мене, а пола код ње. Срећом, живимо на истој општини па могу лако да их покупим колима", каже Миха.

Прича како је било „интересантно организовати се када је почела та настава од куће."

„Није то идеално, али рецимо да смо мало већ и навикли".

Михи недостаје и свакодневница.

„Недостају ми другови из канцеларије, недостаје ми да идем на ручак до кантине", каже он.

Почео је са онлајн курсевима па каже да досаде нема пуно.

Тешко му је пало што се са пријатељима и широм породицом није окупио, као по навици, у великом броју за Ускрс.

Како размишљати о новој нормалности

Боруту је као микробиологу тешко да скрене пажњу са здравствено-друштвене кризе коју вирус ствара, дневних вести, посматрања експонентних кривуља и бројања капацитета здравства - на обичан посао.

„Сви некако већ знамо да нас вирус сада вуче у нову нормалност, која се ствара сваки дан испред наших очију и да ћемо се морати научити како живети са њим", каже он.

„Због тога је на послу толико теже размишљати о пројектима, који су били замишљени у 'прошлој нормалности' и сви се сада јако концентришемо на решења уз помоћ ИТ сектора".

Ипак каже да се не жали јер много људи у Словенији нема могућност да ради од куће или је остало без посла.

„Сваким даном док чекају на посао, неизвесност ситуације се погоршава.

„И људи су забринути, али не само за своје и здравље родитеља, него и за економску ситуацију породице", каже Борут.

Каже да би баш волео да по цео гледа серије и филмове или прави музику.

„Али, када ми ћерка заспи, ја заправо истражујем шта се дешава са пандемијом, поготово у суседној Италији и по свету", додаје он.

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]