Ко је Вјоса Османи - амерички ђак у „прљавој" косовској политици
Аутор фотографије, Reuters
- Аутор, Наташа Анђелковић
- Функција, ББЦ новинарка
Вјоса Османи Садриу била је једина жена и најмлађа кандидаткиња за премијерку Косова.
Она је чланица Демократског савеза Косова (ЛДК), другопласиране странке на недавно одржаним косовским изборима.
Након победе Самоопредељења Аљбина Куртија, Османи Садриу важи за најозбиљнију кандидаткињу за шефицу дипломатије. Курти је најавио да ће „владати заједно".
„Она је изузетан интелектуалац, коректна и пријатна особа са којом можеш о свему да разговараш, привржена мужу и породици", каже за ББЦ на српском политички аналитичар са Косова Фатмир Шехоли који је лично познаје.
На водећим позицијама у држави, Косово је једном већ имало жену - Атифете Јахјага била је председница од 2011. до 2016. године.
Најављујући да ће Османи Садриу бити прва на изборној листи ЛДК, лидер ове партије Иса Мустафа ју је описао као „храбру жену, младу мајку посвећену породици и држави која има снаге да се супротстави турбулентним таласима лоше власти и заробљене државе".
Каква је приватно?
Вјоса Османи обећала је да ће протерати „тренутне корумпиране политичаре са власти".
Она је већ осам година једна од ретких „позитивно бучних" посланица ЛДК. Ова политичарка критиковала је не само потезе политичких противника, већ и руководства странке чија је чланица.
Аутор фотографије, ARMEND NIMANI/AFP via Getty Images
Критиковала је првенствено Демократску партију Косова коју је до освајања председничког мандата водио Хашим Тачи, а није штедела ни доскорашњег премијера Рамуша Харадинаја, лидера Алијансе за будућност Косова.
„Она је оличење тога какви политичари треба да буду - професионално, етички и приватно", тврди Шехоли.
Најавила је већ, додаје он, да ће уколико она постане министарка спољних послова - њен муж напустити позицију коју је досад обављао, да не би били у сукобу интереса.
Њен супруг Приндон Садриу је директор Одељења за билатералне односе у Министарству спољних послова Косова.
„Апсолутно сам уверен и да ће она наставити дијалог са Београдом", каже Шехоли.
Бриселски преговори представника Београда и Приштини о нормализацији односа почели су 2011. године под окриљем Европске уније.
Ко је Вјоса Османи Садриу?
- Рођена је 17. маја 1982. године у Kосовској Митровици. Основну и средњу школу завршила је у родном граду.
- Као студенткиња приштинског Правног факултета, радила је за Мисију Уједињених нација на Косову - УНМИК.
- Касније је сарађивала са бројним међународним организацијама од Црвеног крста, преко Мисије Савета Европе на Косову, па све до америчке организације за помоћ и подршку УСАИД.
- Са 24 године постала је саветница и шефица кабинета тадашњег председника Косова Фатмира Сејдиуа 2006. године.
- Исте године започела је и њена академска каријера - постала је предавачица на Правном факултету Универзитета у Приштини.
- Мастер и докторске студије из међународног права завршила је на америчком Универзитету у Питсбургу.
- Данас предаје и на Америчком универзитету у Приштини.
- У периоду 2008. до 2010. заступала је Приштину пред Међународним судом правде док је ова институција одлучивала о праву Kосова да прогласи независност.
- Већ осам година посланица је ЛДК. У претходном сазиву, била је председница Одбора за европске послове.
- Поред албанског и енглеског, говори српски, турски и шпански, пише Данас.
- Има ћерке - близнакиње.
Од академске катедре до „прљаве политике"
Да би Османи могла да буде изванредна министарка спољних послова, сматра и Дејвид Филипс, директор Института за изградњу мира и студије људских права на Универзитету Колумбија.
„Млада је, врло образована и жена је.
„Ваљано може да представља Косово у међународној заједници - време је за ново лице", каже Филипс за ББЦ.
Ипак, Османи Садриу није потпуно ново лице на косовској политичкој позорници.
Политичку биографију је почела да исписује 2006. у кабинету тадашњег председника Косова Фатмира Сејдиуа.
Након академске каријере у Сједињеним Државама, она се још 2011. суочила са оним што назива „прљавом" политичком сценом на Косову.
Османи је рекла да се током кампање сусретала са сексизмом и да нападе на жене тумачи као знак „несигурности".
Можда и због тога, слоган јој је био Бесо, што на албанском значи „Веруј".
Жена у мушком свету
Кандидаткиња Српске листе за посланицу Ксенија Божовић прижељкује да Османи - као жена у политици - успе да у постизборним преговорима добије значајну функцију.
„Први пут је на овај начин на политичкој сцени.
„Османи долази из блаже политичке опције - ЛДК Исе Мустафе, тако да јој желим успеха, као жена, ако дође на ту позицију", каже она за ББЦ.
На Косову је у првом кварталу 2019. свега 13,3 одсто жена било запослено, док је тај број код мушкараца три пута већи - 43 процента, подаци су косовске Агенције за статистику.
Божовић очекује да ће Османи радити на томе да што више жена дође на важна места у косовској политици.
„Жене су често на листама само да се поштује законска форма, то се види по томе колико ретко излазе за говорницу у косовској скупштини", напомиње Божовић.
Борба с ајкулама
Тај просек је „кварила" управо Османи Садриу.
Још 2013. одржала је врло оштар и инспиришући говор у парламенту о жртвама сексуалног насиља на Косову. За ове жртве је претходно било врло мало саосећања међу осталим посланицима, преноси портал Приштина инсајт.
Ширу популарност стекла је крајем 2014. године када се отворено супротставила страначком лидеру Мустафи због одлуке да уђе у коалицију са Тачијевом ПДК.
Одбила је да у парламенту гласа за Тачија као председника, али и за Мустафу као премијера.
Унутарпартијски „сукоб" кулминирао је када је у мају 2015. била противкандидат Мустафи у трци за лидера странке.
„Као казна, након пада те владе - ЛДК ју је на изборима 2017. поставио на 81. позицију на листи. Ипак њен конзистентан став донео јој је 65.000 гласова - највише на изборној листи", подсећа Шехоли.
Од тада, њена популарност у странци расте и тако је успела да на овим изборима „исплива на врх", односно да убеди страначки Главни одбор да је она најбољи избор за прву особу на листи.
„Радикални, а истрајни ставови, донели су јој велику подршку међу страначким колегама. Многи у њој виде програм Ибрахима Ругове који никада није хтео коалицију са Тачијем", наводи Шехоли.
ЛДК је политичка странка која одлуке доноси на седницама страначких органа, а одлуке су неприкосновене, додаје.
„Османи је била гласнија од осталих да не треба ићи у коалицији са Тачијем јер то кошта ЛДК и та идеја је уродила плодом. Зато је успела да се избори са много већим играчима, такорећи ајкулама", напомиње Шехоли.
На овим изборима, ЛДК је освојила око 20.000 гласова више него 2017. године, процењује косовски аналитичар.
„На Косову је то веома значајно - мала смо ми средина, познајемо се сви међу собом и знамо ко вреди, ко не вреди. Овог пута је народ хтео да пошаље у опозицију такозвану ратну коалицију", закључује Шехоли.
Једанаест година након проглашења независности, Косово је признало више од 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.
Приштина наводи бројку од 116 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.
Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.
Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.
Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
