Организовани криминал на Балкану: Рат за луке, шверц дроге и север Косова

Крајем 2018. године демонстранти у Албанији, Македонији и Србији почели су да излазе на улице.

Разлог за демонстрације били су „незадовољство и бес због корупције и организованог криминала", сматрају потписници Глобалне иницијативе против транснационалног организованог криминала, мреже више од 300 независних светских и регионалних експерата који се баве људским правима, демократијом, управом и темом развоја са седиштем у Женеви.

Шверц дроге, оружја и људи и даље је главни проблем на Западном Балкану, стоји у најновијем извештају Иницијативе.

Као главни пример једног жаришта криминала истраживачи наводе - север Косова.

Ипак, на мапи највећих жаришта овог дела Европе налазе се и примери о којима се не говори много - рат за луке у Црној Гори, али и крађа аутомобила у Сарајеву.

„Овај извештај су израдили учесници цивилног друштва који су забринути за нецивилно друштво на Западном Балкану", изјавио је Марк Шо, директор Глобалне иницијативе.

1. Шверц - од дроге, преко оружја до људи

Положај Западног Балкана чини ову регију посебно атрактивном за шверц дроге, оружја и људи, наводи се у извештају.

„Регион је смештен између највећег светског произвођача опијума, Авганистана и највећег тржишта за хероин, а то је западна Европа.

„Овај регион постаје све значанија тачка за улаз кокаина у Европу, као и место за прање нелегално стеченог профита."

Стручњаци кажу да је такозвана „Балканска рута" најпознатија по шверцу хероина из Авганистана преко Турске, Западног Балкана у Европску унију, док су Албанија и Северна Македонија веома важне тачке уласка кокаина у Европу из Латинске Америке.

„И док је Балкан транзитни регион за све врсте дрога, истовремено је главни снабдевач канабиса. Албанија је највећи произвођач канабиса у региону."

Ипак, додаје се да је шверц цигарета главни облик организованог криминала на Балкану који се највише одвија у Црној Гори „где се производе праве и лажне марке цигарета и затим кријумчаре преко луке Бар у различите земље ЕУ, на Блиски исток и у Африку".

Додају и да је „Балкан извор шверца оружја", а као узрок се наводи „наслеђе ратова из 1990-тих, немири у Албанији 1997. и нестабилност у Северној Македонији 2001."

„Регион је затрпан оружјем", додаје се.

2. Профил жаришта: Северно Косово

Највећи „кризни троугао" за Иницијативу јесте област коју чине делови Северне Македоније, Косова и Србије, али је најбољи „профил жаришта" за стручњаке - север Косова.

„Пошто у региону постоји веома мало индустрије (углавном послују мала предузећа), ко год да контролише новац у овој економији заснованој на помоћи, има велику моћ.

„Да би опстала, предузећа зависе од веза са политичким покровитељима."

За већину људи који живе на северу, далеко је исплативије да себи обезбеде приступ јавним фондовима него да регуларно послују, наводи се у извештају:

„Овакве околности подстичу корупцију и стварају политичку економију зависности. Кријумчарење цвета у толикој мери да се сматра уобичајеном економском активношћу, док се мистериозне експлозије бомби прихватају као нешто сасвим нормално."

Током четворогишњег периода, запаљено је 14 возила док су 23 пута бачене експлозивне направе бачене на приватне куће и локална предузећа.

Други градови који су у извештају означени као гранична чворишта криминала су Суботица и Вршац у Србији, Бјељина, Требиње и Тузла у Босни и Херцеговини, село Чакор између Косова и Црне Горе, као и Скадар и Драч у Албанији.

3. Бар, Будва и Котор: Рат за луке

Крвава размирица букнула је 2014. у црногорским јадранским лукама због контроле уносне трговине кокаином (између осталог) преко ових лука, истиче се у извештају.

„Ланац насиља с поруком 'око за око, зуб за зуб' између шкаљарског и кавачког клана - названих по селима у которској општини - обухватао је убиства и коришћење експлозива, бомби и снајпера", наводи се у извештају.

Сукоб се разбуктао, тако да су се „многе криминалне групе из Србије и Црне Горе умешале стајући на једну или другу страну".

„Раздор је за последицу имао деструктивни траг дуж прелепе црногорске обале, на десетине мртвих у Црној Гори и Србији (већина случајева је остала нерешена), као и неконтролисано насиље у иностранству - о чему сведочи инцидент са пуцњавом у Бечу, у децембру 2018. године."

Стручњаци помињу и Бар у којем се у протекле три године десило „пет убистава у мафијашком маниру".

4. Сарајево: Крађа аутомобила

У периоду од 2014. - 2017. у Сарајеву је забележено између 15 и 20 случајева у којима су крадљивци кола пуцали на полицију током покушаја бекства или у којима су током бекства била оштећена полицијска возила, наводе из Иницијативе.

„Крадљивци аутомобила због тога слове за најопасније криминалце у граду."

У 2017. години сваког дана је украдено барем једно возило, стоји у извештају, а међу њима се налазе чак и она која припадају локалној полицији у Сарајеву, Државној агенцији за истраге и заштиту и Министарства одбране.

„Добит остварена од тих крађа током претходних 15 година процењује се на 50 милиона евра, што овај облик криминала чини једним од најуноснијих у земљи."

Будући проблеми: „Задње двориште ЕУ за шпијунажу и сајбер нападе"

Тешко је предвидети где ће се на Западном Балкану створити будућа жаришта организованог криминала, али из Глобалне иницијативе против транснационалног организованог криминала мисле да постоји неколико ствари на које треба обратити пажњу.

Иако звучи парадоксално, из организације сматрају да је развој на различитим пољима у региону - потенцијална опасност да се велики пројекти искористе у негативне сврхе.

„Велики аутопутеви се граде од Бара до Београда и од албанских лука до Косова (познати као аутопут Албанија - Косово, аутопут Драч - Кукеш или Патриотски аутопут). Планирано је да јадранско-јонски аутопут иде од севера Грчке па све до хрватске границе са Словенијом.

„Ови пројекти би могли да имају веома позитиван ефекат на регион повећањем повезаности и трговине, али и привлачењем већег броја туриста.

„Путеви, међутим, могу да утичу и на руте за кријумчарење, повећањем ефикасности или кријумчара или полиције. Истовремено, ови пројекти сами по себи стварају прилику за криминалну активност - кроз тендере за изградњу и корупцију на највишим нивоима власти."

Треба обратити пажњу и на потенцијални раст нискобуџетних авио-компанија које би пословале у региону, стоји у извештају.

Ту је и нова опасност од криминала у сајбер простору. Балкан не каска на овом пољу.

„У 2018. троје људи са Балкана (из Албаније, Косова и Србије) осуђено је, заједно са још 33 особа из других земаља, због везе са међународним ланцем крадљиваца идентитета по имену Инфрод, који је продавао информације са украдених кредитних картица на „дарк вебу".

„Ово је само врх леденог брега."

Из организације мисле да постоји „ризик да овај регион постане 'дигитална слепа тачка ЕУ' и својеврсно 'задње двориште' за сајбер нападе и шпијунажу у ЕУ."

Пратите нас на Фејсбуку и Твитеру. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]