Црна Гора: Пет ствари које (ни)су открили председнички избори

Мило Ђукановић изабран је у првом кругу за другог председника Црне Горе, на трећим председничким изборима од самосталности ове републике.

Лидер Демократске партије социјалиста тиме се убедљиво вратио на политичку функцију после две године одсуства из званичне политике.

Далеко иза себе, Ђукановић је оставио кандидата већег дела опозиције Младена Бојанића и прву кандидаткињу за председника у историји Црне Горе Драгињу Вуксановић.

Пет најважнијих ствари које (ни)су открили црногорски избори.

1. Ђукановићева четврта деценија владања

Мило Ђукановић научио је све лекције црногорске политике - „студирао" је 27 година, на крају овог председничког мандата биће већ у четвртој деценији на различитим позицијама у власти.

Чекао је последњи час за улазак у кампању - и тако је скратио и осталим противкандидатима.

Није се појавио ни у једној телевизијској дебати - отписао је ривале тврдњом да му нема дораслог.

Оштрицу критике уперио је према невладином сектору - оценио га је снажнијим непријатељем, дајући опозицији још једну ознаку слабости.

Критиковао је и медије - иако већину има на својој страни под,приличном контролом.

Подигао је „предизборни тонус" својој странци за изузетно важне подгоричке изборе крајем маја - и оставио опозицији да анализира како да дође до резултата коме се нада.

2. Само референдумска атмосфера опозицију спасава

Немогућност црногорске опозиције да договори јединствен наступ, иако је баш то на претходним председничким изборима довело на сам праг победе, показалa је да Ђукановићеви ривали нису довољно озбиљно схватили ову прилику за преузимање власти.

Са скромним амбицијама, да је „максимум-план" долазак до другог круга, опозиција је скромно и прошла.

Оставила је много тежи задатак својим бирачима: да до наредних избора процене која опција има реалне шансе да политички преживи.

Нестабилна опозициона сцена, партије које трају „једно лето", бирачи који мењају свој избор - све то додатно ће отежати избор потенцијалног ривала Ђукановићу.

А прво гласање је већ иза ћошка.

3. Брисел може да одахне

Када су у Брисел стигли први резултати са председничких избора у 29. чланици НАТО-а, европски и евроатлантски званичници могли су да одахну.

Када се саберу гласови свих који подржавају чланство Црне Горе у овој војној алијанси, а то су они који подржавају Мила Ђукановића, Драгињу Вуксановић, а делом и Младена Бојанића (пре свега гласачи странке Ура), долази се до чињенице да је таква политика освојила више од импозантних 60 одсто гласова.

У време светских престројавања и сврставања у колоне, величина Црне Горе може деловати као да не носи велики значај, али је симболика и те како присутна.

Један од терена на коме су дипломатску борбу водили Исток и Запад показао је куда жели.

Ђукановић ће зато и даље бити радо виђен гост Брисела, и, посебно, Вашингтона.

4. Регионални модел

Лидери у престоницама региона пратили су ове изборе можда и пажљивије од самих грађана Црне Горе.

Узор, али и добар колега, српском председнику Александру Вучићу, албанском лидеру Едију Рами и другима који сањају деценијско трајање Ђукановићеве власти, показао је шта треба да знају.

Показао им је да је партијска дисциплина неопходна, а да још боље функционише у симбиози са државним апаратом.

Демонстрирао им је да се победити може, ако се опозицији „помогне" да не створи референдумску атмосферу изјашњавања о владавини лидера.

Подсетио их је још једном на важност контроле медија, мада су и они ту лекцију прилично добро научили.

5. Лекције о демократији

Грађани Црне Горе сведочили су најкраћој изборној кампањи која се памти - свега три недеље кандидати су посветили борби за гласове.

И у те три недеље, све је стало - од оптужби за организовани криминал на рачун Ђукановића, до оптужби за будућу издају националних интереса и повратак у прошлост на рачун опозиције.

За разлику од претходних парламентарних избора, чији је изборни дан обележио случај „државни удар" за који суђење још траје, ове изборе обележила је мала излазност и низ мањих неправилности.

Опозиција је тврдила да је открила бројне „изборне штабове" владајућег ДПС-а из којих је надгледано ко је све дошао да гласа, где су се, наводно, делиле новчане награде за гласове.

Ипак, и опозиционарима је јасно да се на изборни резултат морало утицати раније - додатним утицајима на изборна правила још и пре изборне трке.

Грађани Црне Горе поручили су им да промене овог викенда нису биле њихов избор.