'Краљица змија' обећава да ће искоренити смртоносне уједе

Три Махарани је као лекарка хитне помоћи видела много смртних случајева, али никада не може да заборави лице пацијента који је умро од уједа змије пре 15 година.

У полусвесном стању, електричар у тридесетим годинама стискао јој је руку и преклињао да му спаси живот.

Плакао је говорећи да не жели да умре, јер му беба још није напунила ни годину дана.

„У болници је тада било много лекара, али нико од нас није успео да му помогне", каже докторка која данас има 54 године.

Индонезија тада није имала стручњаке за уједе змија нити званичне смернице за лечење, иако је једна од земаља где живи највећи број отровних врста змија на свету.

Др Махарани је одлучила да то промени.

Након што је 2012. године докторирала биомедицинске науке у Белгији, почела је да студира токсикологију, науку о отровима.

Потом је обишла готово све крајеве земље, која има скоро 18.000 острва, прикупљајући податке и лечећи људе.

Пет година касније завршила је специјалистичке студије токсикологије у Аустралији.

Према званичним подацима, у овој земљи југоисточне Азије годишње се забележи око 135.000 уједа змија, од којих 10 одсто има смртни исход.

Али, докторка Махарани тврди да је стварни број знатно већи, јер многи које уједе змија покушавају сами да се лече или се обраћају народним видарима.

Такве метода лечења подразумевају да се прво отров исиса, а затим се на рану наноси врућа вода, црвени лук или чак црно камење.

Овакво лечење може да узрокује оштећења ткива, па чак и смрт.

Број уједа змија додатно расте јер се змије све више прилагођавају људском окружењу услед урбанизације и климатских промена.

Уједи змија нису само проблем јавног здравља у Индонезији.

Широм света се годишње пријави до 2,7 милиона случајева тровања змијским отровом, од којих се велика већина бележи у Азији.

Због тога је Светска здравствена организација (СЗО) 2017. године уврстила уједе змија на списак запостављених тропских болести, на којем су такође вирусно обољење чикунгуња и лепра.

СЗО је обећала да ће до 2030. године преполовити број смртних случајева и инвалидитета изазваних уједом змије.

Током путовања, докторка Махарани је почела да сарађује са локалним болницама и да обучава становнике и медицинско особље у складу са смерницама СЗО-а за лечење уједа змија.

Међутим, било је тешко, посебно њој као жени, да промени традиционалне методе лечења и ставове људи.

„Људи нису очекивали да ће стручњак за отрове бити жена.

„Често су ме звали господин Махарани", каже она.

„Исмевали су ме, оспоравали, па чак и називали погрдним именима.

„Такође су ме ниподаштавали, нарочито мушкарци који су мислили да су паметнији од мене".

Њена хришћанска вера јој је, каже, помогла да издржи све недаће.

„Никада не заборављам да је мој посао да спасавам животе", каже докторка.

„Ово је посебан позив од Бога упућен мени да помогнем мом народу".

Међутим, испоставило се да је равнодушност власти према проблему уједа змија већа препрека од родних предрасуда.

Због недостатка државне подршке, Индонезија производи само један противотров, који може да неутралише отров свега три врсте змија, иако у земљи има око 80 отровних врста.

Лек такође мора да се чува на температури од четири степена Целзијуса, што отежава превоз и складиштење широм архипелага.

То значи да Индонезија мора да се ослања на увезене противотрове, а један третман може да кошта и до 4.500 америчких долара.

Пре пет година, 12-годишњи дечак је пао у несвест након уједа ретке отровнице Дабоиа сиаменсис на удаљеном острву Лембати.

Његово стање се брзо се погоршавало - мишићи су почели да пропадају, а бубрези да отказују.

Др Махарани је морала да одлети у Бангкок на Тајланду, да купи противотров.

Затим је промени три авиона да би стигла на Лембату и лечила дечака.

Како је већ потрошила хиљаде долара на лек, није имала новца, па је морала да спава на поду на аеродрому.

Дечаку је дала противотров бесплатно, као што то обично чини.

Каже да је потрошила и до 90 одсто њених плата на набавку противотрова за пацијенте и да никада није тражила надоканду.

„Здрава сам и увек могу да зарадим још новца.

„Али ако имам пацијента који умире, противотров је оно што му је најпотребније.

„Зато морам да поставим приоритете, а приоритет је увек људски живот".

Када се дечак пробудио из коме и потпуно се опоравио, његов отац који продаје кокосову воду на плажи, поклонио јој је велики кокос.

„За нас, то можда не вреди ништа", каже докторка.

„Али то је била једина вредна ствар коју је имао".

Њени вишедеценијски напори уродили су плодом и заслужено је добила надимак „Краљица змија".

Индонезијско друштво за токсикологију, које је 2014. године основала заједно са колегама, данас има више од 500 чланова, од којих су многи медицински стручњаци.

Од 2015. године она је и саветница Светске здравствене организације (СЗО).

Каже да су њеном кампањом у локалним заједницама обухваћени милиони људи, а једноставан поступак имобилизације после уједа змије сада је општепознат.

Прошле године успешно је развила нови противотров за ујед индонезијске кобре која се често среће у густо насељеним подручјима, као што су Џакарта и острво Бали.

Ускоро ће почети пробна производња лека.

Али ништа јој не причињава веће задовољство од тренутака када јој у дом дођу колеге њеног покојног оца који је био војни лекар.

„Пре него што их распореде у удаљена подручја, често долазе код мене кући на обуку за лечење уједа змија и примену противотрова".

Њена крајња амбиција је да оснује прву школу токсикологије у земљи, и да једног дана кормило препусти новим генерацијама лекара.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk