БлаБла кар: Да ли је дељење превоза законито у Србији

Чекање на перонима аутобуских и железничких станица поједини путници у Србији заменили су кликовима на телефону.

Користећи БлаБла кар платформу, која постоји у 21 држави света, они проналазе возаче аутомобила који путују до њиховог одредишта и тако деле трошкове пута.

Док поједини аутобуски превозници траже укидање Блабла кара јер кажу да га возачи користе за незаконито таксирање, из француске компаније истичу да је платформа намењена искључиво некомерцијалном дељењу трошкова превоза.

„Дељење превоза је могуће само на непрофитној, некомерцијалној основи.

„Путници не плаћају накнаду за превоз већ делом доприносе трошковима пута", кажу у овој компанији.

Ипак, једног од возача Блабла кара из Шапца саобраћајна инспекција је казнила и одузела му возило на 90 дана, пренела је телевизија Н1.

„Возачи који се оглашавају преко БлаБла кара и превозе путнике уз накнаду, по устаљеним рутама и без лиценце, крше српске законе", тврди Горан Алексић, директор Пословног удружења друмског саобраћаја Србијатранспорт.

„Како апликација БлаБла кар служи искључиво за оглашавање нелегалне делатности, тражили смо од Министарства трговине да блокира њен рад", каже Алексић за ББЦ на српском.

Захтев је упућен различитим министарствима и Влади, због наводног милионског губитка који се тако прави буџету.

Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, у оквиру кога ради саобраћајна инспекција, није одговорило на питања ББЦ на српском о раду БлаБла кар платформе у Србији.

БлаБла кар је у последње две деценије стекао 26 милиона корисника, пре свега у Европи.

Како би спречили комерцијални превоз путника који није дозвољен на БлаБла кару, уведено је неколико мера, указују у писаним одговорима за ББЦ на српском.

Међу њима су ограничавање цене трошкова коју возачи постављају на основу километраже.

Профили корисника се прате и проверавају како би се умањила могућност кршења правила апликације, додају.

Да ли и када возачи Блабла кара крше домаће прописе, треба сагледати од случаја до случаја, објашњава адвокат Милинко Мијатовић, чија канцеларија се бави правом у транспорту.

Најважније је питање да ли возачи зарађују од оваквог превоза, јер би то било незаконито, каже за ББЦ на српском.

Аутобуске линије су најчешће коришћен јавни превоз у Србији, али је овај сектор оптерећен бројним проблемима, показале су анализе претходних година.

Цене карата по километру на међуградским линијама биле су приближно двоструко веће од просечне цене у земљама ЕУ 2019, пише у анализи Светске банке објављеној 2021.

На две трећине свих аутобуских линија у Србији саобраћа само по један превозник, указује се у овој анализи.

Шта кажу корисници?

Сандра из Врњачке Бање више пута недељно путује из родног места до Београда због посла.

Да би покрила трошкове 200 километара дугог пута користи Блабла кар апликацију и као возачица и као путница.

Одабере датум који јој одговара, а притом види и претходне оцене корисника, да би знала с ким седа у кола.

„Мени је много удобније и јефтиније да идем БлаБла каром него да плаћам аутобус", каже за ББЦ на српском.

Најјефтинија аутобуска карта у једном правцу од Београда до Врњачке Бање је 1.880 динара са станичном услугом, а најскупља 2.850, подаци су са сајта Београдске аутобуске станице од 26. фебруара.

Истог дана на платформи Блабла кар нуђене су вожње од 1.350 до 1.500 динара.

Возачи не могу сами да изаберу цену, већ постоји лимит који одређује апликација.

У возило могу да приме до четворо путника.

„И као возачу, мени та подела трошкова добро дође, а од вожње не зарађујем", каже Сандра.

За Врњачку Бању не постоји довољно аутобуских линија, открива Сандра још један разлог због ког се ослања на ову платформу.

Није ни задовољна услугом коју превозници пружају, због чега би, да нема Блабла кара, тражила други начин да стигне до Београда.

Скупе карте и мала конкуренција

Да у Србији послује мало аутобуских превозника, због чега, између осталог, и путници плаћају скупље карте, пише и у Анализи тржишта међумесног аутобуског превоза у Републици Србији.

„Корисници услуга би могли да уштеде 20 милиона долара годишње у издацима на аутобуске карте и станичне услуге када би конкуренција била интензивнија", наводи се у документу Светске банке.

Станична услуга је скупља у Србији него у земљама ЕУ, тако да су „типичне цене које аутобуске станице наплаћују за укрцавање и искрцавање путника више у Србији за бар 35 одсто него у Немачкој или Пољској".

Мали број превозника на републичком нивоу, уз доминацију појединих по регионима, још једна је особеност српског тржишта.

„Аутопревозници су власници већине аутобуских станица, а сваки град најчешће има само по једну аутобуску станицу, чиме се додатно учвршћује локална доминација превозника", пише у овој анализи.

Шта кажу аутобуски превозници?

Већ неколико недеља, аутобуски превозници траже укидање БлаБла кар платформе у Србији, тврдећи да велики број возача користи апликацију да би зарађивали.

„Постоје возачи који дневно праве пет кругова на линији између Београда и Шапца", дугој око 85 километара, тврди Горан Алексић, наводно у исто време, по истој, унапред одређеној цени.

ББЦ није могао да провери његове тврдње.

„Они нису професионални возачи, немају сертификате, нису осигурали путнике у возилу, не плаћају порезе и доприносе", набраја Алексић, саобраћајни инжењер.

Трошкови путовања - гориво и амортизација - за возача су исти, без обзира на број путника, каже.

Ако вози једног, он ће вероватно поделити трошкове, али ако има четворо путника, возач ће зарадити, указује Алексић.

Поједини возачи са којима је ББЦ на српском разговарао кажу да се ретко дешава да имају пуна кола, и да чешће нађу једног или два путника.

Шта каже БлаБла кар?

Намена Блабла кар платформе је да се возачи и путници повежу и да између њих не постоји „комерцијална активност", наводе из ове компаније.

Не постоје редови вожње и руте, кажу.

Возач планира путовање не знајући да ли ће имати путнике. Његова је лична одлука када и где ће путовати, додају из компаније.

Они примају уплате које нису веће од одобрених накнада по километражи које прописује Управа прихода и царина, па се тако никаква добит не остварује, пише на сајту компаније.

„Када возачи само покривају оперативне трошкове, и не возе више од 10.000 миља годишње, они не остварују никакву опорезиву добит."

БлаБла кар је покренут 2006. у Француској, а наредне године је апликација забележила велики раст током штрајка железнице у тој земљи, јер су путници тражили алтернативу за свакодневно путовање.

У међувремену платформа је покренута и у другим државама, а у многима од њих су дефиниција и промовисање дељења превоза укључени у законе о транспорту, кажу у компанији.

Више од 1.500 насељених места је повезано преко платформе прошле године у Србији, подаци су компаније.

Шта кажу правници?

Иако делује као сива зона у одређеним случајевима, не може се са сигурношћу рећи да корисници Бла бла кара крше законе.

„Ниједан пропис не може да спречи људи да самостално одлуче да путују негде заједно и поделе трошкове пута", објашњава адвокат Милинко Мијатовић.

Група пријатеља може да оде заједно на море, делећи трошкове путовања, каже он као пример.

„То не може ниједан закон да забрани јер се ради о правима и слободама грађана да одлучују на који ће се начин превести од тачке А до тачке Б."

Ако вожња путем БлаБла кар апликације подразумева такав модел самоорганизованог превоза он је, према важећим прописима у Србији, законит, указује адвокат.

„Проблем настаје ако возачи почну да остварују профит" - ако возач од путника укупно добије износ већи од стварних трошкова пута.

Онда се ради о „незаконитом јавном превозу" који се кажњава новчано и одузимањем возила, каже Мијатовић.

„У Србији је законодавство још углавном усмерено на традиционалне облике превоза, као што су такси и јавни превоз."

С обзиром на развој нових модела превоза, попут дељења трошкова, потребно је изменити постојеће законе, сматра он.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]