Избори у Словенији: Кратак пут од политичког пунолетства до 'највеће афере од осамостаљења'

Човек чисти билборд са позивом на гласање Демократске партије
Потпис испод фотографије, Последње припреме за гласање на 11. по реду, а тек трећим који нису ванредни, парламентарним изборима од осамостаљења Словеније 1991. године
    • Аутор, Александар Миладиновић
    • Функција, новинар сарадник
    • Извештава из, извештава из Љубљане
  • Време читања: 9 мин

Таман када је словеначка политика дошла до „пунолетства" и једна влада први пут после 18 година издржала читав мандат, одјекнула је - афера.

Прислушкивани наводни разговори о сумњивим договорима, анонимни сајтови који их објављују, на њима засноване оптужбе опозиције да је власт корумпирана, па одговор власти да је опозиција ангажовала стране параобавештајне службе да би створила аферу.

Све ово звучи као заплет политичког трилера који изборе за нови парламент чини потпуно неизвесним.

Премијер Роберт Голоб и његова странка Слобода четири године водили су коалицију са Социјалним демократама, Левицом и зеленом странком Весна - и желе да наставе истим путем.

Јанез Јанша, политичар са више од три деценије искуства и три премијерска мандата, и његова Словеначка демократска странка (СДС) настоје да се, уз помоћ сродних странака, врате на власт.

На парламентарним изборима у Словенији, некадашњој југословенској републици, чланици Европске уније (ЕУ) од 2004, у недељу, 22. марта право гласа има нешто мање од 1,7 милиона бирача.

За 90 места у парламенту бори се 17 листа које морају да освоје најмање четири одсто гласова да би добиле посланике.

На тезгама на централном Прешерновом тргу у Љубљани сунчаних мартовских дана нуди се разнобојна политичка понуда уз грицкалице за гласаче.

'Мешање са стране' или 'споменик у центру Љубљане'

Последњу недељу предизборне кампање обележила је афера наводног прислушкивања, отворивши више питања него што је дала одговора.

Власт оптужује опозицију да је ангажовала приватну параобавештајну компанију Блек кјуб да би нашкодила сопственој земљи, док СДС жели да израелској компанији, уколико се наводи испоставе тачним, „у центру Љубљане буде подигнут споменик".

„Пошто су Словенке и Словенци поносан народ, који је изборио сопствену самосталност, неће се заборавити да су се неки са стране умешали у нашу сувереност и безбедност", каже Уршка Клакочар Зупанчич, председница Скупштине Словеније из странке Слобода, за ББЦ на српском.

Она аферу описује као „једну од највећих, ако не и највећу од стицања независности".

У телевизијским наступима, Јанез Јанша за премијера Голоба тврди да је човек који „лаже да не лаже", али његова странка тврди да нема везе са израелском компанијом и да је за њу тек сад први пут чула.

СДС није одговорио на упите ББЦ на српском за разговор о предизборним темама.

Компанија Блек кјуб се до сада није оглашавала о оптужбама.

Збор - Парламент Словеније има 90 посланичких места
Потпис испод фотографије, Скупштина Словеније или Збор има 90 посланичких места

Клакочар Зупанчич признаје да се влада није довољно бавила корупцијом која, каже, „није проблем само у Словенији".

„Због тога нам предстоји оштра борба против корупције и то не кроз празна обећања, већ најпре треба јасно сагледати правни систем, какве су казне, јесу ли органи независни и снажни."

Медијске, па и правосудне афере су и раније биле део словеначког политичког фолклора, мада се чини да нису имале снагу оваквог политичког земљотреса.

„Десница је увек тежила да кроз афере леву опцију покаже као коруптивну, морално слабу, и тако демотивише бираче да изађу на изборе - а то се и сада управо дешава", каже Игор Лукшич, професор на љубљанском Факултету друштвених наука, за ББЦ на српском.

Политика у дубоким рововима

Дубоке поделе на левицу и десницу нису новина за словеначку политику.

„По броју гласача, левица је увек шест, седам одсто снажнија, а то се показује и на председничким изборима где десни кандидат никад није победио.

„Изборе могу да одлуче гласови левог центра који оду странкама које на крају не уђу у парламент или да једна странка левице успостави сарадњу са десним блоком", каже политиколог Лукшич.

Ипак, ови су избори по нечему веома посебни.

Док се пред претходна три изборна циклуса на левици увек појављивао нови кандидат, Роберт Голоб први је који у два узастопна гласања улази као неприкосновени лидер једног од два блока.

То није пошло за руком Аленки Братушек, Миру Церару и Марјану Шарецу који су, после једног мандата, редом одлазили на политичку маргину.

Подела је, први пут, било на другој страни.

Јанез Јанша више од три деценије је неприкосновени лидер словеначке деснице, али је у претходном периоду остао без важног сарадника.

Политичар Анже Логар у оделу за говорницом
Потпис испод фотографије, Анже Логар био је министар иностраних послова у влади Јанеза Јанше, али је пре две године основао странку Демократи

Анже Логар, некадашњи министар спољних послова у Јаншиној влади, каже за ББЦ на српском да се од СДС удаљио и да је зато решио да га напусти, нудећи модел који „треба да Словенију помери од политике подела".

Логар нуди његове Демократе као мост између левице и деснице, али на питање ББЦ да ли жели да буде тас на ваги и онај који, сликовито речено, крунише краља, одговара одлучно.

„Ја желим да будем краљ!"

ББЦ: „Дакле, захтеваћете место премијера?"

Логар: „Оно што сада имамо је размена ватре левице и деснице и, ако одаберемо исти принцип, нећемо добити ништа ново."

Ипак, његова промена није фасцинирала Луку Месеца, лидера Левице.

„На обе стране су по три странке и сад је питање који ће блок добити довољно гласова за састављање владе.

„Ако дођемо у ситуацију да уђе још једна странка или да нико не може саставити владу, мислим да није искључена ни могућност нових избора", упозорава Месец, актуелни потпредседник владе, за ББЦ на српском.

Уршка Клакочар Жупанчич (лево) са присталицом се држи за руке током фотографисања
Потпис испод фотографије, Уршка Клакочар Жупанчич (лево) је прва жена у историји Словеније на месту председнице Парламента

Загревање за изборе у Мађарској

Избори у Словенији одржавају се три недеље пре оних у Мађарској, где читава Европа са великом пажњом прати окршај Виктора Орбана и Петера Мађара.

У интервјуу за Политико, премијер Голоб је главног ривала Јанеза Јаншу назвао најближим савезником Орбана, упозоравајући да би могао да буде још један централноевропски лидер који нарушава јединство ЕУ.

Јанша и Орбан припадали су истој групи европских партија, све док мађарски премијер и његов Фидес нису напустили Европску народну партију, али су на многим нивоима добро сарађивали.

„Јасно се види које је елементе Орбанове владавине Јанша применио у Словенији: како заузети државу и њене институције, нарушити систем демократске контроле.

„Имао је само две године (2020-2022), па није успео да примени све, али постоји јасна предвидљивост у дедемократизацији која је систематски примењивана", каже Ана Бојиновић Фенко, професорка међународних односа на Универзитету у Љубљани, за ББЦ на српском.

Дечак свира хармонику на билборду СДСа
Потпис испод фотографије, На плакатима СДС-а нема Јанеза Јанше, већ поруке пензионерима да гласају за ту странку да би им „унуци певали словеначке песме"

Јанша и Орбан деле „проблеме са владавином права и однос према слободи медија", каже Каи-Олаф Ланг, немачки стручњак, али додаје да је Јанша и даље члан ЕПП и подржава Украјину у рату са Русијом.

„Јанша жели да промени Словенију, да је на његов начин 'реформише', али те промене не иду толико далеко и дубински као у случају Орбана.

„Неки људи, додуше, кажу да је то и зато што он никад није имао тако убедљиву већину као Орбан, а и систем контроле и институција је функционисао", додаје виши истраживач Немачког института за међународну и безбедносну политику.

Напомиње и да би Јанша евентуалну владајућу већину стварао са странкама које су умереније од његове, па би и на тај начин био упућен на помирљивије ставове.

Погледајте видео како је Љубљана решила проблем ђубрета

Потпис испод видеа,

Украјина и Блиски Исток, сличности и разлике

Професорка Бојиновић Фенко каже да су људи, када је Јанша претходни пут формирао владу 2020, први пут од осамостаљења Словеније видели да промена коалиције може значити и промену спољне политике - земља се приближила „суверенистичком блоку": Мађарској, Словачкој, тада и Пољској.

„Словенци су на то оштро реаговали јер људи овде не воле оне који демонстрирају моћ, а не схватају је и као одговорност", каже она.

Због притиска јавности, она верује да се евентуална Јаншина влада не би противила санкцијама против Русије, без обзира на блискост са актуелним мађарским режимом.

„Јанша би пробао да сарађује са колегама из централне Европе по питањима миграција или климатских промена, али не би био део тима који би се конфронтирао у оквиру Европе", каже професор Каи-Олаф Ланг.

Ипак, једна би промена могла бити неупоредиво приметнија.

Лука Месец, лидер Левице, потпредседник је владе задужен за рад, породицу, социјална питања и равноправност
Потпис испод фотографије, Лука Месец, лидер Левице, потпредседник је владе задужен за рад, породицу, социјална питања и равноправност

Влада Роберта Голоба, у којој су странке Левице, социјалдемократа и зелених имале важне положаје, међу првима је у последњем таласу признала независност Палестине, гласно осуђујући акције Израела у Гази и на Блиском Истоку, као и рат Сједињених Држава и Израела против Ирана.

„Словенија би могла да напусти позицију једне од најгласнијих чланица из ЕУ по ставу који је делила са Шпанијом и приближи се већини других.

„Ово би могло бити и питање по коме би се Јанша могао приближити Вашингтону и показати им блискост", каже професор Ланг.

Подвлачи да се Јанша до сада није сврставао у МАГА (Маке Америца Греат Агаин - Учинимо Америку поново великом) покрет Доналда Трампа, нити га је амерички председник истицао као његов део.

Skip YouTube post
Дозволити садржај Google YouTube?

У овом чланку се појављује садржај Google YouTube. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате Google YouTube политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.

Warning: ББЦ није одговоран за садржај других сајтова. Садржај YouTube може да садржи рекламе.

End of YouTube post

Заборављене домаће теме

У сенци афера и сложених међународних односа остале су домаће политичке теме - иако их није било мало.

Актуелна влада суочавала се са великим поплавама 2023, спроводила опсежне реформе плата у јавном сектору и пензија, тражила модел да реагује на убиство које је изазвало велики притисак јавности и тражење реакције државе према насиљу.

„Прве две године Голобове владе биле су катастрофалне, а он уопште није био политичар - најављивао је реформе, а није се много тога урадило.

„После две године, као да су схватили да су на власти и да морају да владају, па су почели да доносе законе, успешно су решавали велике поплаве и тако су створили извесни капитал који могу да покажу грађанима", каже професор Игор Лукшич.

Лука Месец каже да је влада, чији је члан, урадила много на „другом пунолетству" словеначке политике.

„За разлику од првих 18 година независности, других 18 година биле су године стагнације, политичке нестабилности, где ниједна влада није успела да заврши цео мандат.

„Тек се на крају тог периода нашла влада која је обавила важне реформе: пензијску, социјалну, направила политику градње јавних станова, реформу плата у јавном сектору."

И док актуелни потпредседник владе управо у томе види капитал за нови мандат, Анже Логар, лидер нове странке у опозиционом блоку, каже да је премијер Голоб „имао велике амбиције, али слабе резултате".

„Да бисмо порески систем прилагодили живом и подстицајном окружењу, да бисмо направили систем јавног здравства које ради, да бисмо дигитализовали земљу и борили се против корупције, потребна су нам два пуна мандата", каже он.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk