Побуна Генерације З широм света због корупције: Може ли да буде суштинских промена

    • Аутор, Луис Барућо и Теса Вонг
    • Функција, ББЦ Светски сервис
  • Време читања: 10 мин

Од Марока преко Мадагаскара, Кеније, Парагваја и Перуа, све до Непала, Генерација З - рођени између 1996. и 2012. године - предводи протесте и захтева промене.

Поред релативне младости демонстраната, заједничко овим покретима је да их покрец́у и подстичу друштвене мреже, али стручњаци упозоравају да би то могло да садржи и семе њиховог сопственог уништења.

Протести Генерације З због несташице струје и воде довеле су до пада владе на Мадагаскару.

Хиљаде људи на Мадагаскару изашло је на улице у различитим деловима земље почетком окторбра 2025. у највец́ем таласу протеста у овој острвској држави у Индијском океану у више од 15 година.

Почело је као бес због несташице основних потрепштина брзо је ескалирало у један од најозбиљнијих изазова са којима се суочава председник Андри Раџоелина, који је на власти други пут од 2018. године.

У одговору на протесте, сменио је владу, али то није смирило демонстранте, који сада траже да и он оде.

Демонстрације због корупције и непотизма довеле су до оставке премијера у Непалу.

У Перуу, гомиле младих људи марширају испред конгреса, заједно са возачима аутобуса и таксија, како би изразили бес због корупционих скандала и растуц́е економске несигурности.

У Индонезији су организовани протести због смањења социјалне помоц́и.

У Мароку су организовани највец́и антивладиних скупова у последњих неколико година - демонстранти траже бољу здравствену заштиту и образовање и критикују власт због милијарди потрошених на стадионе за Светско фудбалско првенство 2030.

Полиција је одговорила наизглед произвољним масовним хапшењима, а у неким градовима било је насиља, што је довело до смрти троје демонстраната.

Најмање два смртна случаја пријављена су када је полиција отворила ватру како би спречила демонстранте да упадну у полицијску станицу близу приобалног града Агадира, јавили су раније државни медији.

„Нема Светског првенства, здравље је на првом месту" и „Желимо болнице, а не фудбалске стадионе", узвикивали су демонстранти у Мароку.

„Протестујем јер желим да моја земља буде боља.

„Не желим да одем из Мароко, али и не желим да замерим мојој земљи што сам одлучио да останем", рекао је за ББЦ Хаџар Белхасан, 25-годишњи менаџер за комуникације из Сетата, 80 километара јужно од Казабланке.

И кенијска Генерација З изашла је на улице и друштвене мреже како би захтевала одговорност и реформе владе.

Друштвене мреже су одиграле кључну улогу у покретању свих ових протеста.

Оне су платформа за умрежавање, преношење порука, солидарност и тактичку координацију.

Али оне су само последње у „15-годишњем таласу протеста које предводе млади, а обликује их дигитална повезаност“, према речима Јанџире Сомбатпунсири из Немачког института за глобалне и регионалне студије.

Тај талас укључује Арапско пролец́е 2010/11., покрет „Окупирај Волстрит" 2011., покрет „Огорчени" против мера штедње 2011/12. у Шпанији и продемократске демонстрације у Тајланду (2020-2021), Шри Ланки (2022.) и Бангладешу (2024.).

'Корупција је постала видљива'

Стивен Фелдштајн, виши сарадник америчког тинк-тенка Карнеги фондација за међународни мир, прати овај феномен још од краја прошлог века и почетка новог миленијума - од слања СМС порука до Друге револуције моц́и народа 2001. године, на Филипинима.

„Није ништа ново да млади људи користе технологију за масовне покрете", каже он.

Али разлика је сада у чистој софистицираности технологије - са широко распрострањеном употребом мобилних телефона, друштвених мрежа, апликација за размену порука и, најновије, вештачке интелигенције која олакшава мобилизацију.

„Генерација З је са тиме одрасла, они тако комуницирају", каже Фелдштајн.

„Начин организације ових младих људи је је природна манифестација тога."

Фотографије, снимци и објаве путују даље и брже него раније, појачавајуц́и и бес и солидарност.

„Уместо објава о начину живота, друштвене мреже су се претвориле у политички исказ, а у многим случајевима и у позив на окупљање", Атена Шаран Престо, социолошкиња на Аустралијском националном универзитету.

„Корупција се често чини апстрактном када се о њој говори у медијским извештајима или судским поступцима, али када је људи виде на њиховим телефонима или компјутерима, она постаје конкретна", додаје.

Фотографије и снимци скупоцених вила, спортских аутомобила, луксузних ташни показују јаз између привилегованих и свакодневних тешкоц́а других људи.

„Многи то схватају као личну увреду, што доводи до тога да се апстрактна идеја корупције распада у свима разумљиве делиће", каже она.

Управо је то био случај овог септембра у Непалу.

Протесте је изазвала фотографија на Instagramу на којој син политичара позира поред божиц́не јелке направљене од кутија луксузних брендова.

Исти случај био је и на Филипинима.

„Као и у Непалу, ово је одјекнуло код младих људи на Филипинима јер је визуализовало нешто што су вец́ знали - да политичке елите живе у изобиљу и то не крију", каже Престо.

„У случају Филипина, кап која је прелила чашу је чињеница да политичари краду од пројеката за одбрану од поплава, а све је више смртних случајева. А онда се нечији син похвали луксузом".

Погледајте видео: Како је Генерација З срушила владу за 48 сати

Друштвене мреже су такође омогуц́иле размену тактика протеста преко граница.

Хештег МилкТеаАллианце, паназијска продемократска мрежа настала из протеста у Хонгконгу 2019. године, постала је центар за активисте у Мјанмару (раније познатом као Бурма), Тајланду и другде.

Тајландски демонстранти су, на пример, позајмили хонгконшки приступ „буди вода", најављујуц́и скупове на једном месту, а онда би, путем апликације Телеграм, у последњем тренутку променили локације, фрустрирајуц́и полицију која је већ била припремила постављање кордона.

„Ова тактика је помогла демонстрантима да избегну надзор и хапшења", каже Сомбатпунсири.

Србија: Пробуђена Генерација З

Погибија 16 људи у паду надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду, другом највећем граду у Србији, у новембру 2024.,била је окидач за антивладине протесте, који су се омасовили када су им се придружили студенти факултета широм земље и многи њихови професори.

Управо су разне платформе друштвених мрежа биле један од стубова организовања младих и ширења информација и порука.

Никада у историји Србије није организован толики студентски протест, односно блокаде рада факултета, потпуно паралисавши високообразовни систем у земљи, а прелио се и на велики број средњих школа.

УИтврђивање кривице одговорних за новосадску трагедију, нормалан и самосталан рад правосуђа, и стално истицање корупције као један од кључних разлога за пад надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду, били су и до данас су остали кључни захтеви студентског протеста.

Потом су студенти изнели нови захтев - да власт распише ванредне парламентзарне изборе, што се до данас није догодило.

Студентски протест је показао да су млади људи у Србији ипак заинтересовани за политику упркос разним увреженим мишљењима да је Генерација З „успавана", што потврђују и нека истраживања.

Мач са две оштрице

Како се бунт шири на интернету, многи ауторитарни режими су одговорили цензуром и силом.

Али стручњаци упозоравају да такве репресије често имају супротан ефекат - изазивају још вец́е демонстрације, посебно када слике државног насиља које се преносе уживо изазивају бес људи.

Репресије у Бангладешу 2024. године су одличан пример.

Влада Авами лиге је искључила интернет, ухапсила дисиденте према Закону о дигиталној безбедности и испалила бојеву муницију на студентске активисте.

Али фотографија студента Абу Саједа кога је убила полиција претворила га је у мученика и привукла нове таласе демонстраната на улице.

Слични обрасци виђени су и у Шри Ланки, Индонезији и Непалу, где је убиство демонстраната подстакло бес, пооштрило захтеве и, у неким случајевима, срушило владе.

Иако друштвене мреже јачају протестне покрете, оне их излажу поделама и репресији.

Организовање без вође нуди „флексибилност и осец́ај једнакости", каже Сомбатпунсири.

Ипак, сматра да постоје и опасности - може да учини групе рањивим на инфилтрацију, насиље или промене захтева и агенде.

У Тајланду, монархији, онлајн дебате су поделиле продемократски покрет из 2020. године након што су хештегови, попут РепублицОфТхаиланд и објаве са комунистичким симболима одвратили потенцијалне савезнике.

А у Непалу и Бангладешу, лабаво координисане демонстрације су повремено прерастале у насиље.

У међувремену, истраживања сугеришу да режими окрец́у дигиталне алате против активиста.

„Од Арапског пролец́а, режими су увели надзор вођен вештачком интелигенцијом, строжу цензуру и репресивне законе, приморавајуц́и активисте да делују под сталним ризиком", каже Сомбатпунсири.

Стручњаци расправљају о дугорочном утицају протеста вођених друштвеним медијима.

Студија Универзитета Харвард из 2020. године сугерише да је током 1980-их и 1990-их 65 одсто мирних (без употребе оружја) протеста било успешно, али између 2010. и 2019. године тај број пао на 34 одсто.

„Чак и када масовни покрети доведу до промена влада или режимима, дугорочна трансформација је далеко од загарантоване", каже Сомбатпунсири.

„Протести могу да се претворе у грађанске ратове, као у Сирији, Мјанмару и Јемену, подстичуц́и ривалске фракције да се туку за власт, или аутократе могу да се врате и учврстити владавину и утицај, као у Египту, Тунису и Србији, јер реформе не успевају да демонтирају укорењену инфраструктуру претходних режима."

Да ли су хештегови довољни?

„По својој природи, [друштвене мреже] нису дизајниране за дугорочне промене.

„Ослањате се на алгоритме, бес и хештагове да бисте их одржали.

„Промена захтева од људи да пронађу начин да пређу са разноликог онлајн покрета на онај са дугорочном визијом, са везама које су физичке, као и онлајн", каже Фелдштајн.

Стручњаци наглашавају потребу за „хибридним стратегијама".

„Ове стратегије треба да комбинују онлајн активизам са традиционалним облицима протеста, као што су штрајкови и скупови.

„Подједнако су важни и широко засновани савези који јачају сарадњу цивилног друштва, политичких странака, институционалних актера и онлајн покрета", каже Сомбатпунсири.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]