Pobuna Generacije Z širom sveta zbog korupcije: Može li da bude suštinskih promena

Od Maroka preko Madagaskara, Kenije, Paragvaja i Perua, sve do Nepala, Generacija Z - rođeni između 1996. i 2012. godine - predvodi proteste i zahteva promene.

Pored relativne mladosti demonstranata, zajedničko ovim pokretima je da ih pokreću i podstiču društvene mreže, ali stručnjaci upozoravaju da bi to moglo da sadrži i seme njihovog sopstvenog uništenja.

Protesti Generacije Z zbog nestašice struje i vode dovele su do pada vlade na Madagaskaru.

Hiljade ljudi na Madagaskaru izašlo je na ulice u različitim delovima zemlje početkom oktorbra 2025. u najvećem talasu protesta u ovoj ostrvskoj državi u Indijskom okeanu u više od 15 godina.

Počelo je kao bes zbog nestašice osnovnih potrepština brzo je eskaliralo u jedan od najozbiljnijih izazova sa kojima se suočava predsednik Andri Radžoelina, koji je na vlasti drugi put od 2018. godine.

U odgovoru na proteste, smenio je vladu, ali to nije smirilo demonstrante, koji sada traže da i on ode.

Demonstracije zbog korupcije i nepotizma dovele su do ostavke premijera u Nepalu.

U Peruu, gomile mladih ljudi marširaju ispred kongresa, zajedno sa vozačima autobusa i taksija, kako bi izrazili bes zbog korupcionih skandala i rastuće ekonomske nesigurnosti.

U Indoneziji su organizovani protesti zbog smanjenja socijalne pomoći.

U Maroku su organizovani najveći antivladinih skupova u poslednjih nekoliko godina - demonstranti traže bolju zdravstvenu zaštitu i obrazovanje i kritikuju vlast zbog milijardi potrošenih na stadione za Svetsko fudbalsko prvenstvo 2030.

Policija je odgovorila naizgled proizvoljnim masovnim hapšenjima, a u nekim gradovima bilo je nasilja, što je dovelo do smrti troje demonstranata.

Najmanje dva smrtna slučaja prijavljena su kada je policija otvorila vatru kako bi sprečila demonstrante da upadnu u policijsku stanicu blizu priobalnog grada Agadira, javili su ranije državni mediji.

„Nema Svetskog prvenstva, zdravlje je na prvom mestu" i „Želimo bolnice, a ne fudbalske stadione", uzvikivali su demonstranti u Maroku.

„Protestujem jer želim da moja zemlja bude bolja.

„Ne želim da odem iz Maroko, ali i ne želim da zamerim mojoj zemlji što sam odlučio da ostanem", rekao je za BBC Hadžar Belhasan, 25-godišnji menadžer za komunikacije iz Setata, 80 kilometara južno od Kazablanke.

I kenijska Generacija Z izašla je na ulice i društvene mreže kako bi zahtevala odgovornost i reforme vlade.

Društvene mreže su odigrale ključnu ulogu u pokretanju svih ovih protesta.

One su platforma za umrežavanje, prenošenje poruka, solidarnost i taktičku koordinaciju.

Ali one su samo poslednje u „15-godišnjem talasu protesta koje predvode mladi, a oblikuje ih digitalna povezanost“, prema rečima Jandžire Sombatpunsiri iz Nemačkog instituta za globalne i regionalne studije.

Taj talas uključuje Arapsko proleće 2010/11., pokret „Okupiraj Volstrit" 2011., pokret „Ogorčeni" protiv mera štednje 2011/12. u Španiji i prodemokratske demonstracije u Tajlandu (2020-2021), Šri Lanki (2022.) i Bangladešu (2024.).

'Korupcija je postala vidljiva'

Stiven Feldštajn, viši saradnik američkog tink-tenka Karnegi fondacija za međunarodni mir, prati ovaj fenomen još od kraja prošlog veka i početka novog milenijuma - od slanja SMS poruka do Druge revolucije moći naroda 2001. godine, na Filipinima.

„Nije ništa novo da mladi ljudi koriste tehnologiju za masovne pokrete", kaže on.

Ali razlika je sada u čistoj sofisticiranosti tehnologije - sa široko rasprostranjenom upotrebom mobilnih telefona, društvenih mreža, aplikacija za razmenu poruka i, najnovije, veštačke inteligencije koja olakšava mobilizaciju.

„Generacija Z je sa time odrasla, oni tako komuniciraju", kaže Feldštajn.

„Način organizacije ovih mladih ljudi je je prirodna manifestacija toga."

Fotografije, snimci i objave putuju dalje i brže nego ranije, pojačavajući i bes i solidarnost.

„Umesto objava o načinu života, društvene mreže su se pretvorile u politički iskaz, a u mnogim slučajevima i u poziv na okupljanje", Atena Šaran Presto, sociološkinja na Australijskom nacionalnom univerzitetu.

„Korupcija se često čini apstraktnom kada se o njoj govori u medijskim izveštajima ili sudskim postupcima, ali kada je ljudi vide na njihovim telefonima ili kompjuterima, ona postaje konkretna", dodaje.

Fotografije i snimci skupocenih vila, sportskih automobila, luksuznih tašni pokazuju jaz između privilegovanih i svakodnevnih teškoća drugih ljudi.

„Mnogi to shvataju kao ličnu uvredu, što dovodi do toga da se apstraktna ideja korupcije raspada u svima razumljive deliće", kaže ona.

Upravo je to bio slučaj ovog septembra u Nepalu.

Proteste je izazvala fotografija na Instagramu na kojoj sin političara pozira pored božićne jelke napravljene od kutija luksuznih brendova.

Isti slučaj bio je i na Filipinima.

„Kao i u Nepalu, ovo je odjeknulo kod mladih ljudi na Filipinima jer je vizualizovalo nešto što su već znali - da političke elite žive u izobilju i to ne kriju", kaže Presto.

„U slučaju Filipina, kap koja je prelila čašu je činjenica da političari kradu od projekata za odbranu od poplava, a sve je više smrtnih slučajeva. A onda se nečiji sin pohvali luksuzom".

Pogledajte video: Kako je Generacija Z srušila vladu za 48 sati

Društvene mreže su takođe omogućile razmenu taktika protesta preko granica.

Hešteg MilkTeaAlliance, panazijska prodemokratska mreža nastala iz protesta u Hongkongu 2019. godine, postala je centar za aktiviste u Mjanmaru (ranije poznatom kao Burma), Tajlandu i drugde.

Tajlandski demonstranti su, na primer, pozajmili hongkonški pristup „budi voda", najavljujući skupove na jednom mestu, a onda bi, putem aplikacije Telegram, u poslednjem trenutku promenili lokacije, frustrirajući policiju koja je već bila pripremila postavljanje kordona.

„Ova taktika je pomogla demonstrantima da izbegnu nadzor i hapšenja", kaže Sombatpunsiri.

Srbija: Probuđena Generacija Z

Pogibija 16 ljudi u padu nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, drugom najvećem gradu u Srbiji, u novembru 2024.,bila je okidač za antivladine proteste, koji su se omasovili kada su im se pridružili studenti fakulteta širom zemlje i mnogi njihovi profesori.

Upravo su razne platforme društvenih mreža bile jedan od stubova organizovanja mladih i širenja informacija i poruka.

Nikada u istoriji Srbije nije organizovan toliki studentski protest, odnosno blokade rada fakulteta, potpuno paralisavši visokoobrazovni sistem u zemlji, a prelio se i na veliki broj srednjih škola.

UItvrđivanje krivice odgovornih za novosadsku tragediju, normalan i samostalan rad pravosuđa, i stalno isticanje korupcije kao jedan od ključnih razloga za pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, bili su i do danas su ostali ključni zahtevi studentskog protesta.

Potom su studenti izneli novi zahtev - da vlast raspiše vanredne parlamentzarne izbore, što se do danas nije dogodilo.

Studentski protest je pokazao da su mladi ljudi u Srbiji ipak zainteresovani za politiku uprkos raznim uvreženim mišljenjima da je Generacija Z „uspavana", što potvrđuju i neka istraživanja.

Mač sa dve oštrice

Kako se bunt širi na internetu, mnogi autoritarni režimi su odgovorili cenzurom i silom.

Ali stručnjaci upozoravaju da takve represije često imaju suprotan efekat - izazivaju još veće demonstracije, posebno kada slike državnog nasilja koje se prenose uživo izazivaju bes ljudi.

Represije u Bangladešu 2024. godine su odličan primer.

Vlada Avami lige je isključila internet, uhapsila disidente prema Zakonu o digitalnoj bezbednosti i ispalila bojevu municiju na studentske aktiviste.

Ali fotografija studenta Abu Sajeda koga je ubila policija pretvorila ga je u mučenika i privukla nove talase demonstranata na ulice.

Slični obrasci viđeni su i u Šri Lanki, Indoneziji i Nepalu, gde je ubistvo demonstranata podstaklo bes, pooštrilo zahteve i, u nekim slučajevima, srušilo vlade.

Iako društvene mreže jačaju protestne pokrete, one ih izlažu podelama i represiji.

Organizovanje bez vođe nudi „fleksibilnost i osećaj jednakosti", kaže Sombatpunsiri.

Ipak, smatra da postoje i opasnosti - može da učini grupe ranjivim na infiltraciju, nasilje ili promene zahteva i agende.

U Tajlandu, monarhiji, onlajn debate su podelile prodemokratski pokret iz 2020. godine nakon što su heštegovi, poput RepublicOfThailand i objave sa komunističkim simbolima odvratili potencijalne saveznike.

A u Nepalu i Bangladešu, labavo koordinisane demonstracije su povremeno prerastale u nasilje.

U međuvremenu, istraživanja sugerišu da režimi okreću digitalne alate protiv aktivista.

„Od Arapskog proleća, režimi su uveli nadzor vođen veštačkom inteligencijom, strožu cenzuru i represivne zakone, primoravajući aktiviste da deluju pod stalnim rizikom", kaže Sombatpunsiri.

Stručnjaci raspravljaju o dugoročnom uticaju protesta vođenih društvenim medijima.

Studija Univerziteta Harvard iz 2020. godine sugeriše da je tokom 1980-ih i 1990-ih 65 odsto mirnih (bez upotrebe oružja) protesta bilo uspešno, ali između 2010. i 2019. godine taj broj pao na 34 odsto.

„Čak i kada masovni pokreti dovedu do promena vlada ili režimima, dugoročna transformacija je daleko od zagarantovane", kaže Sombatpunsiri.

„Protesti mogu da se pretvore u građanske ratove, kao u Siriji, Mjanmaru i Jemenu, podstičući rivalske frakcije da se tuku za vlast, ili autokrate mogu da se vrate i učvrstiti vladavinu i uticaj, kao u Egiptu, Tunisu i Srbiji, jer reforme ne uspevaju da demontiraju ukorenjenu infrastrukturu prethodnih režima."

Da li su heštegovi dovoljni?

„Po svojoj prirodi, [društvene mreže] nisu dizajnirane za dugoročne promene.

„Oslanjate se na algoritme, bes i heštagove da biste ih održali.

„Promena zahteva od ljudi da pronađu način da pređu sa raznolikog onlajn pokreta na onaj sa dugoročnom vizijom, sa vezama koje su fizičke, kao i onlajn", kaže Feldštajn.

Stručnjaci naglašavaju potrebu za „hibridnim strategijama".

„Ove strategije treba da kombinuju onlajn aktivizam sa tradicionalnim oblicima protesta, kao što su štrajkovi i skupovi.

„Podjednako su važni i široko zasnovani savezi koji jačaju saradnju civilnog društva, političkih stranaka, institucionalnih aktera i onlajn pokreta", kaže Sombatpunsiri.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]