У чему је магија 'Студија Гибли', којим је интернет опседнут

Не сећам се колико сам година имао кад сам први пут гледао Принцезу Мононоке, једно од најпознатијих остварења јапанског Студија Гибли, али био сам прилично мали.

Нека основна школа је била, то памтим, као и да сам био прилично престрављен.

Чак су ме и неке сцене, ако то нисам умислио и учитао себи у сећање, после дуго прогањале.

Двадесетак и кусур година касније, естетика и стил Гиблија, најпознатијег студија на свету који прави аниме филмове, преплавили су интернет, пре свега захваљујући вештачкој интелигенцији.

Знате већ како то иде: У четбот убаците фотографију, затражите да је преправи у Гибли фазону и изађе магнет за лајкове на друштвеним мрежама, које су препуне.

У последњих неколико недеља видели смо најразличитије варијације - Дијего Марадона у Гибли аниме стилу излази из тунела на стадиону Наполија, окружен десетинама новинара.

Некадашњи репрезентативац Дејан Бодирога брише руке о пешкир НБА звезде Реџија Милера током четвртфиналног меча Светског првенства у Индијанополису 2002. године - у аниме стилу.

Па Жељко Обрадовић и Дуда Ивковић, Звездина генерација из 1991, Ђорђевићева тројка из 1992, екипа из кладионице која прати меч Иствича и Манчестер јунајтеда у Кад порастем бићу Кенгур, Паја Трошак како пуца кроз прозор у Породичном благу, низ мимова... Ма, све живо.

И да, стварно су слатке.

Али, све се нешто мислим, Студио Гибли је много више од тога.

Погледајте видео о Студију Гибли на нашој Instagram страници

Мали водич кроз Студио Гибли

Гибли студио 1985. су основали Такахата Исао, Сузики Тошио и Хијао Мијазаки.

Важи за један од најбољих и најутицајнијих студија у историји када су у питању анимирани филмови, за које су добили прегршт награда и похвала.

Посебно када је у питању аниме, појам који представља специфичан стил анимирања потекао из Јапана.

Ту пре свега треба запамтити Мијазакија, који потписује већину најбољих.

Међу најпознатијим Гибли остварењима су Принцеза Мононоке (1997), Спиритед Аwаy (2001), Хоwл'с Мовинг Цастле (2004), Граве оф тхе Фирефлиес (1988), Мy Неигхбор Тоторо (1988), који је и маскота студија, и Порцо Россо (1992).

Доста пажње је изазвао и Тхе Боy анд тхе Херон (2023), представљен као последњи филм 84-годишњег Мијазакија, који је најавио пензију - награђен Оскаром.

Филмови студија Гибли претходно су седам пута номиновани за Оскара, до ког је дошао још Спиритед Аwаy, као и Златног медведа у Берлину, док је и Мијазаки 2014. добио почасног Оскара.

Али зашто су њихови филмови популарни?

Енциклопедија Британика пише због квалитетних филмовима са уметничком нотом, а које воли и публика и критика, као и да су значајно утицали на читаву кинематографију.

Описују га као „легендарни студио анимације".

И да, најпознатији су по тој естетици, умирујућим и топлим бојама које сада виђамо на Фејсбуку, Иксу и Instagramу, али и чињеници да се и даље све углавном црта ручно.

„Тај стил је одавно ушао у историју и анимираног филма и кинематографије, али Гибли магија није само у њему", каже 37-годишњи Милош Козловачки из Београда, њихов љубитељ, за ББЦ на српском.

„Она је у једноставности, Мијазаки чини да се осећамо комфорно у сваком стадијуму приче."

Иако се често баве прилично тешким и озбиљним темама, приче су „смештене у свакодневицу, испричане кроз мале судбине и ликове који делују као да их познајемо", сматра.

Аустралијски национални Музеј покретних слика, који се бави филмом и телевизијом, пише да су Гибли филмови омиљени „због маштовитих и чудних светова и бића, богате анимације и необичног хумора", али пре свега због „хуманизма који из њих избија".

Њихова главна привлачност, додају, јесте у томе што кроз чудне светове „причају приче о људима, њиховим невољама, изазовима, самоистраживању и тријумфима", а да „никада не прикривају тешкоће живота".

„Мијазаки често кроз њих одговара на питања која је имао о периодима сопственог живота или сусретима које је имао", каже Козловачки.

„И, једноставно, стварно зна да направи добар филм", додаје уз осмех.

Лука Хркаловић, аутор блога Воигхт-Кампфф висион о кинематографији, сматра да се магија Гиблија види у сцени из Тхе Wинд Рисес (2013) која траје тек неколико секунди, а анимирана је годину и три месеца.

„То само показује колики је Мијазаки перфекциониста, када неко има тај приступ онда просто није могуће да направи нешто лоше", наводи Хркаловић за ББЦ на српском.

Почео је, како каже, да их гледа релативно касно - кликнули су када је имао око 18 година.

„То и има смисла, с обзиром на то да је и више пута и сам Мијазаки изјављивао да их није правио само за децу, већ и оне који су некада били деца."

Шта гледати?

Тешко питање на које не постоји јасан одговор.

Међу топ 250 филмова на ИМДб-у, једном од најпознатијих сајтова за љубитеље кинематографије, налази се пет остварења:

Десетогодишња девојчица улази у свет којим владају богови, вештице и духови, а где људе мењају у звери - њени родитељи претворени су у свиње.

Покушава да их спаси.

Брат и сестра преживљавају ужасе Другог светског рата.

„Он ме је највише и одушевио и уздрмао.

„Не знам да ли сам некада гледао и играни филм, камоли аниминирани, који је тако успео да пренесе тежину рата, губитка и братске љубави", каже Хркаловић.

„Не знам ни да ли ћу некад бити у стању да га опет гледам, али га свакоме препоручујем."

Млада ратница наилази на сукоб између људи из Гвозденог града и принцезе Мононоке, девојке коју су одгајали вукови.

Козловачки прво гледање описује као „формативно искуство".

„Било ми је много чудно одсуство негативца, ког на Западу увек имамо.

„Ова прича превазилази добро и зло, већ приказује различите стране унутар једног конфликта и поставља питање ко је заправо ту у праву, а ко не", каже Козловачки.

Ходајући замак, несигурни млади чаробњак и девојка на коју је вештица бацила клетву и претворила је у старицу.

Две девојчице на селу упадају у разне авантуре у друштву шумских духова.

„Не постоји нека плејлиста или место где бих рекао 'уђите овде, изађите овде'", сматра Козловачки.

„Оно што је лепота целог каталога, чак и оних које није радио Мијазаки, јесте да ту има различитих ствари у зависности од сензибилитета - одакле год да се крене неминовно ће се наћи нешто незаборавно."

Он издваја Кики'с Деливерy Сервице (1989), описујући га као „потпуно стање конфора".

„Тај филм сам пар пута гледао мегаболестан и не знам да ли је то плацебо ефекат или шта је, али стварно лечи температуру", каже уз осмех.

Ја бих додао и Порцо Россо, о пилоту у Италији 1930-их, ветерану из Првог светског рата, који је клетвом претворен у човека са ликом свиње.

Пре свега због његове реченице: „Боље бити свиња него фашиста".

Како се изговара Гхибли - г, ђ или џ?

Годинама се ломе копља како се заправо изговара Гхибли.

На интернету је много оних који су поставили објашњења.

Ево једног (али и многих сличних).

Ако сте обожавалац лика и дела Мијазакија, онда знате за његову опседнутост авионима (летелицама), несумњиво због утицаја оца који је био власник фабрике за производњу делова за авионе.

Није стога ни чудно што је Мијазаки назвао студио по моделу италијанског авиона Капрони ЦА309, а правила га је фабрика човека по имену Ђовани Батиста Капрони.

Његов лик се појављује и у Мијазакијевом филму Тхе Wинд Рисес.

Надимак тог авиона био је Гибли (са г).

Ово потиче не из италијанског, већ из арапског језика.

Овај борбени авион, Италијани су користили у Либији и Северној Африци од 1937. до 1943.

Његов надимак, 'Гибли', може да има неколико значења, али се у овом контексту се односи на сув, врућ пустињски ветар.

Постоји и марка аутомобила Масерати, који се зове Гибли. Тако га изговарају и Италијани - Масерати Гибли.

У Јапану се, међутим, изговара другачије, па чак ни Мијазаки сопствени студио није изговарао Гибли, већ Ђибури (дакле, ђ или дј).

У западном свету изговара се као Џибли.

Поента је, дакле, да нико не греши како год да изговара.

Вештачка интелигенција и Гибли

Да, велики број људи је одушевљен Гибли трендом.

Ипак, многи истичу и да је у директној вредносној и филозофској супротности са Мијазакијем, који је осудио коришћење вештачке интелигенције.

„Онај ко ствара ове ствари не зна шта је бол.

„Потпуно сам згрожен. Сматрам их увредом за сам живот", изјавио је у документарном филму из 2016. о анимацијама генерисаним вештачком интелигенцијом.

Из Гибли студија се до сада нису оглашавали по питању интернет тренда.

Козловачки се као графички дизајнер, како каже, „већ две године макља са вештачком интелигенцијом".

„Тренд је супер, сладак је, можемо да уживамо у њему, али слутим да идемо ка томе да све постане масовна производња нечега што је украдено од Гибли студија или неког другог.

„У том смислу су сви у опасности, али Пандорина кутија је већ отворена."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]