Украјина припрема нови предлог мировног плана, Зеленски: 'Не дамо територију'

Хоће ли преговори о обустављању непријатељстава у Украјини коначно мрднути са мртве тачке - још није извесно.

Американци су направили мировни план од 28 тачака, за који се процењивало да је наклоњен Русији, да би га потом, после разговора са Украјинцима и њиховим европским савезницима, делимично изменили.

Ипак, још није извесно да ће га Кијев у потпуности прихватити, а Москва је саопштила које су црвене линије испод којих неће ићи.

Најновија информација је да Украјина припрема нови, ревидирани мировни план како би избегла територијалне уступке Русији.

Измењени план биће представљен Белој кући.

Украјински председник Владимир Зеленски поново је искључио предају територије.

„Русија инсистира да се одрекнемо територија, али ми не желимо нити можемо да се одрекнемо било чега.

„Немамо право да то учинимо, према нашем Уставу и законима и међународном праву.

„А немамо ни морално право“, рекао је Зеленски после састанка са европским савезницима, који су поново изразили пуну подршку Кијеву.

Зеленски стално тврди да би било какве промене граница Украјине морале бити одобрене на референдуму.

Ипак, да би референдум уопште био организован, неопходно је да се за то створе услови, пре свега да престану непријатељства.

Зеленски је новинарима рекао да је првобитни амерички план од 28 тачака, који су Украјина и њени европски савезници одбили као превише повољан за Русију, сужен на 20 тачака, према новинској агенцији Интерфакс-Украјина.

Ниједна „проукрајинска“ тачка није уклоњена из нацрта, иако није било ни „компромиса“ по питању територије, додао је.

Као нека од „најосетљивијих“ питања, издвојио је контролу над великим источним регионом Донбаса и нуклеарном електраном Запорожје.

Према првобитном америчком плану, Украјина би требало да преда Русији потпуну контролу над Донбасом, који се састоји од Доњецка и Луганска, иако руска војска не контролише у потпуности цео тај регион.

Путин је недавно рекао да ће Русија заузети Донбас милом или силом, односно ако се украјинска војска не повуче добровољно из тог региона.

Енергија произведена у Запорожју, највец́ој нуклеарној електрани у Европи, била би подељена између Русије и Украјине, пише у нацрту плана.

Од почетка рата фебруара 2022. године, Русија је преузела контролу над око 20 одсто целокупне територије Украјине.

Осим полуострва Крим, који је Русија анектирала још 2014. године, руска војска контролише готово потпуно Луганск, и великим делом Доњецк.

Неколико месеци после почетка рата, Путин је четири украјинска региона - Доњецк, Луганск, Херсон и Запорожје - прогласио за руску територију.

Уочи преговора са америчком делегацијом у Кремљу 2. децембра, Путин је снимљен у војној униформи у руском командном пункту, где су га команданти обавестили да су наводно заузели стратешки град Покровск у Доњецкој области, као и друга оближња насеља.

Украјина одбацује руске тврдње да је изгубила контролу над градом.

Кијев и његови европски савезници верују да би најефикаснији начин да се Русија одврати од поновног напада у будућности био да Украјини постане НАТО чланица или да јој се пруже свеобухватне безбедносне гаранције.

Русија се томе снажно противи, док је и Трамп више пута наговестио да нема намеру да дозволи Украјини да се придружи војном савезу.

У интервјуу Политику 9. децембра, Трамп је европске лидере назвао 'слабићима'.

Упитан може ли Европа да помогне у окончању рата Русије са Украјином, амерички председник је одговорио: „Они причају, али не производе резултате, а рат се наставља унедоглед.“

Преговори САД и Украјине

Амерички специјални изасланик Стив Виткоф и Рустем Умеров, секретар украјинског националног савета за безбедност, имали су претходних дана „конструктивне разговоре" на Флориди.

Виткоф и Умеров су се „сагласили око оквира безбедносних аранжмана“ који би могли да чине споразум и „разговарали су о потребним одвраћајућим капацитетима за одржавање трајног мира“, саопштено је без навођења детаља.

У саопштењу су навели да завршетак рата у Украјини зависи од руске „спремности" да „предузме кораке ка деескалацији и престанку убијања".

„Завршетак рата и одговорни кораци ка обустави ватре и деескалацији су неопходни да би се спречила поновна агресија", наведено је у саопштењу после шесте рунде разговора у две недеље.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]