Зграда Генералштаба у Београду је ремек-дело: Европа ностра

Настајале су у слично време, удаљене стотинама километара, а онда су им се путеви укрстили више од пола века касније.

Европа ностра, невладина организација за очување културне баштине, основана је 1963. у Паризу, баш када је у Београду зграда Генералштаба добијала последње обрисе.

Београдско архитектонско здање модернистичког стила нашло се у ужем избору овогодишње листе угрожене европске баштине Европа ностре због најава да би ту могао да никне луксузни хотел и стамбени комплекс.

„Мора да се обнови и не може нико, без обзира одакле је, да на законски заштићеном месту нешто гради", каже Снешка Квадвлих-Михаиловић, генерална секретарка Европа Ностре.

На значај и угроженост зграде Генералштаба, тешко оштећене у НАТО бомбардовању 1999. стручњаци указују већ месецима, од када јој је Влада Србије укинула статус културног добра.

„Значај овог модернистичког ремек-дела је вишеструк. Реч је о архитектонској, урбанистичкој и меморијалној вредности Генералштаба", додаје она за ББЦ на српском.

На годишњицу почетка бомбардовања 24. марта, студенти који месецима предводе протесте у Србији, окупили су се испред овог здања противећи се плановима српских власти.

Од самих почетака прича причу

О судбини зграда Генералштаба и Министарства одбране у Београду, некадашњег Државног секретаријата за народну одбрану (ДСНО) расправљало се годинама.

Комплекс који чине ове две зграде рађен је од 1956. до 1965. године по пројекту архитекте и академика Николе Добровића.

У ноћи између 29. и 30 априла, као и 8. и 9. маја 1999. нашао се на мети НАТО авијације и од тада су зграде у самом центру престонице оштећене и урушене.

Зграда је 2005. проглашена за споменик културе, чиме су утврђене и мере заштите, али ни две деценије касније није реновирана.

У мају 2024. Влада Србије потписала је „уговор о ревитализацији" зграде Генералштаба са компанијом Џерада Кушнера, зета америчког председника Доналда Трампа, што је изазвало бурне реакције јавности и стручњака.

Горан Весић, потписник уговора као тадашњи министар грађевинарства, није открио детаље, сем да земљиште остаје власништво Србије, издаје се на 99 година и да ће инвеститор морати да сагради и меморијални центар за жртве НАТО бомбардовања.

Уследили су многобројни позиви стручњака и активиста да се комплекс сачува.

Погледајте видео: Студентски протест 'За спас Генералштаба'

Протести и кампање за очување зграде Генералштаба представљају историјски случај да се различите групе уједине у истом циљу, оцењује Квадвлих-Михаиловић, на основу вишедеценијског искуства у очувању знаменитости широм Европе.

„Када имате овакву мобилизацију, несхватљиво је како било која власт може да иде против тога", додаје одлучно.

Стручњаци Европа Ностре и Института Европске Инвестиционе Банке ће ускоро доћи у Београд да разговарају и са представницима власти и са свима онима који се боре за очување Генералшаба. Након тога ће објавити извештај са препорукама.

Црвени аларм

Европа Ностра, највећа мрежа за заштиту културног наслеђа у Европи, блиско сарађује са Европском унијом, Саветом Европе, Унеском и другим међународним организацијама, али делује самостално.

Годишње добије и до 30 номинација угрожених објеката, а потом Саветодавни панел стручњака утврђује ко улази у ужи избор од 14 најугроженијих локалитета.

Са ове листе се одабира седам најугроженијих места, за која се предлажу и решења за заштиту, као и помоћ у вредности од 10.000 евра за спровођење договорених активности и спасавања локалитета.

Да би се објекат нашао на листи угрожених мора да буде препознат као део европске културне баштине.

„Други критеријум је степен опасности са којим се споменик суочава, односно како се она негативно одражава не само на објекат него и на целокупно друштво", објашњава Квадвлих-Михаиловић.

Локалитети се не понављају, али се и не укљањају са листе Европа Ностре.

„То што се не понављају не значи да су са листе уклоњени, већ се сваке године листа проширује новим културним добрима, а ми настављамо да пратимо како се одвија ситуација на плану очувања свих тих одабраних места наслеђа у циљу проналажења решења за њихово очување", додаје.

Многи локалитети са Балкана нашли су се на листама Европе ностре протеклих година.

Синагога у Суботици, београдски Калемегдан, гробље Мирогој у Загребу, манастир Високи Дечани на Косову, зграда скопске Главне поште, острво Свети Стефан у Црној Гори, партизанско гробље у Мостару, шабачки дом ЈНА - само су неки од примера.

И углавном су сачувани.

Процес је дуг, али ниједан од ових локалитета није срушен, каже Квадвлих-Михаиловић поносно.

Угрожене локалитете могу да номинују организације које се примарно баве заштитом културног и природног наслеђа.

У сарадњи са Институтом Европске инвестиционе банке, ова мрежа је постигла значајне резултате, каже Квадвлих-Михаиловић.

Погледајте причу о острву Свети Стефан у Црној Гори

Успех крунисан наградом

Један од последњих спашених локалитета је зграда Казина у румунском граду Констанци, једној од најважнијих лука у Европи.

Изграђен 1910. у раскошном стилу сецесије и постао главно обележје града, али су се у управљању објектом смењивали држава и приватни власници и здање је напуштено 2000-их.

Европа ностра га је уврстила у угрожене локалитете 2018.

„Сви су сагласни да је реч о драгуљу на обали Црног мора, најзначајнијем заштитном знаку.

„Рестаурација је успешно завршена и биће претворен у културни центар", каже Квадвлих-Михаиловић.

Сачуване су и дрвене цркве у региону Трансилваније у Румунији.

Синагога у Суботици, дуго на листи угрожених, рестауирана је уз учешће мађарске владе.

На добром путу је и спашавање зграде Главне поште у Скопљу, главном граду Северне Македоније.

Изграђена је 1974. по пројекту архитекте Јана Константинова, попут многих објеката у тадашњој Југославији, у бруталистичком стилу, од много бетона.

У облику је цветова лососа симоболишући обнову и изградњу Скопља после разорног земљотреса 1963.

Зграда је 2013. претрпела велики пожар, када су тешко страдале оригиналне куполе, мурали, намештај и осветљење.

Овај објекат дуго је пропадао, али кроз дијалог и спремност на сарадњу процес се покренуо, каже задовољно Квадвлих-Михаиловић.

Кад историја не да мира

У ужем избору листе „Седам најугроженијих" локалитета културног наслеђа 2023. нашло се и Партизнаско гробље у Босни и Херцеговини.

Изграђено у Мостару пре 60 година, деценијама је било на мети вандала и разарања, како у време рата, тако и у годинама мира које су уследиле.

Један од највећих антифашистичких споменика и локалитета на Балкану, са 300 метара дугом поплочаном церемонијалном стазом која се уздиже више од 20 метара уз брдо, пројектовао је познати југословенски архитекта Богдан Богдановић.

У октобру 2022. срушено је готово свих 700 спомен плоча партизанским борцима, у чијим су се редовима у Другом светском рату борили Срби, Хрвати и муслимани.

Представници Европе ностре посетили су Партизанско гробље у октобру 2024, како би помогли да се „сачува један од најзначајнијих споменика у Босни".

„Сви су сагласни да је драгуљ, а и већ је заштићен законом", прича Квадвлих-Михаиловић.

У њему се, каже, прелама вишеслојна и компликована политичка слика ове бивше југословенске републике.

„Локална власт у Мостару и институције Федерације БиХ заједно треба да преузму одговорност за будућност овог споменика културе.

„Посебно је важно да се младе генерације едукују о симболичком значају Партизанског гробља јер је то најбољи пут да се превазиђу сукоби", сматра она.

Изгубљени

Статистику успеха ипак кваре два случаја: зграда позоришта у главном граду Албаније и зграда владе у Норвешкој.

И-блок, умбруталистичком стилу унутар владине четврти у центру Осла, уништен је у терористичком нападу 2011. када је убијено 77 људи.

Норвешка је до 2011. била при врху листе најбезбеднијих земаља.

Власти су тврдиле да из сигурносних разлога седиште владе не сме да буде на том месту, прича Квадвлих-Михаиловић.

Зграда се на листи најугроженијих нашла 2016.

На њеној фасади био је један од Пикасових мурала и многе организације су се удружиле како би је сачувале, али безуспешно.

Зграда албанског Народног позоришта у Тирани, демолирана је 2020. упркос протестима хиљада људи.

Тамошње власти су желеле да комплекс заштићен као културно-историјска целина, замене новом зградом позоришта.

„Представљало је место сећања, а током репресивног режима Енвера Хоџе, у згради су се окупљали уметници, интелектуалци и покушавајући да опстану у интелектуалном смислу", указује Квадвлих-Михаиловић.

Међутим, све је сравњено, а целокупна костимографија и архиви су уништени,.

„То је и пример угрожавања људских права, јер имамо право на културну баштину", напомиње.

На локацији није никло ништа.

„Власт се није усудила да иде даље, али је покренута петиција да се зграда обнови и сада чекамо епилог", указује она.

Животна мисија

Откако је пре четврт века Снешка Квадвлих-Михаиловић постала генерална секретарка Европе ностре, много се тога променило.

Све је више људи свесно колико је важно сачувати споменике културног наслеђа, а и све их је више широм Европе спремних да се укључе у кампање и акције.

„Културна баштина повезује људе кроз време и простор, а наша мисија је да сачувамо оно што смо наследили од претходних генерација како бисмо пренели ту баштину будућим генерацијама", каже са осмехом.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]