Трамп неке судије назива 'радикалним левичарским лудацима' и користи судове да добије оно што жели

Било је топло касно поподне у мају 2024. године на доњем Менхетну.

Порота на суђењу Доналду Трампу за исплату коју је његов бивши адвокат извршио порно звезди Сторми Данијелс у замену за њено ћутање заседала је други дан.

Претпоставивши да ћемо дуго чекати, отишао сам на ручак са ББЦ-јевим тимом у светски познати Кацов деликатесни дућан на Рубенов сендвич.

А онда је настао потпуни хаос.

Порота се вратила.

Према једној гласини, слали су је кући после окончања радног дана, друга је сугерисала да су донели одлуку.

Неколико секунди пре него што је почело емитовање ББЦ њуза у десет, стигао сам задихано до тачке за извештавање уживо испред суднице, разбивши у брзини екран телефона о бетон.

Једна по једна, почеле су да се изричу пресуде: крив, крив, крив.

Није им било краја.

По све 34 тачке оптужнице био је проглашен кривим и провео сам ударне вести те ноћи објашњавајући важност идеје да је бивши председник сада осуђени преступник - први у америчкој историји.

Као виши дописник ББЦ-ја за Северну Америку, месецима сам извештавао о великом броју Трампових правних проблема на судовима широм америчке Источне обале.

Четири засебна кривична случаја; неколико грађанских тужби; нападали су га са свих страна, претећи не само његовој слободи већ читавој политичкој и комерцијалној егзистенцији.

Годину дана касније, прича је потпуно другачија.

Три велике пресуде Врховног суда: једна која пружа председницима, садашњим и бившим, широки имунитет од кривичног гоњења, друга одбацује пресуду да покушаји да поништи изборне резултате 2020. године дисквалификују Трампа у кандидатури за службени положај.

И трећа, из прошлог месеца, која ограничава способност окружних судија да ометају председников рад - охрабриле су овог председника, који је, преобликовавши Врховни суд чврстом конзервативног већином, сада бацио око на ниже судове.

Те федералне окружне судије које су често доносиле одлуке о имиграционој политици за које су тврдиле да важе за читаву земљу, сада се суочавају са жестоким нападом администрације која у питање доводи њихов легитимитет, а неки кажу да то утиче и на њихов ауторитет.

Питање је, да ли они треба да узврате на тај напад како би повратиле ауторитет - и а ако треба, како то могу да учине?

И хоће ли ово трајно преобликовати равнотежу снага у Америци, чак и пошто мандат Доналда Трампа буде окончан?

'Најтежи напад на демократију'

Неколико судија, активних, и пензионисаних, рекло ми је да су размере овог „напада" до сада невиђене.

„Мислим да слободно може да се каже да су, посебно окружни судови, сада на удару администрације на начин који то нису били никада пре", каже Џон И. Џонс Трећи, бивши судија из Пенсилваније.

Поред свих његових живописних опаски које ми је изрекао током нашег скорашњег телефонског интервјуа, амерички председник је разне судије називао „покваренима", „чудовиштима", „поремећенима", „лудацима", „мрзитељима Америке" и „радикалним левичарима".

Такође је позвао на опозив оних са којима се не слаже.

А било је и претњи тужбама судијама.

Заменик шефа протокола за политику Стивен Милер био је још директнији, изјавивши да земља живи под судском тиранијом.

„Сваког дана мењају спољну политику, економско особље и политику националне безбедности администрације", написао је на Иксу у марту.

„То је лудило. То је безумље. То је чисто безакоње.

„То је најтежи напад на демократију. То мора да стане и стаће", додао је.

Од претњи смрћу до 'доксинга'

Судије се суочавају са све већим непријатељством и, у неким случајевим, претњама припадника јавности насиљем.

„Суочавају се са претњама са каквима се нису суочавали никад пре", каже Ненси Гертнер, бивша федерална суткиња која сада предаје на Правном факултету на Харварду.

Њу је именовао председник Бил Клинтон и била је 17 година на федералној судијској столици у Масачусетсу.

„Нема никакве сумње да ова врста осуде какву администрација товари на врат судија са којима се не слаже не личи ни на један ранији период", додаје она.

Суткиња Гертнер каже да зна за активне судије који су ове године добијале претње смрћу за које се верује да су их изазвали блокирање или одлагање неких од председникових извршних наредби.

Не постоји сугестија да је Трамп имао било какво сазнање о тим претњама.

Бројке које је сакупила америчка шерифска служба, задужена за заштиту судства, показују да је до средине јуна било више од 400 претњи упућених на адресу скоро 300 судија - премашивши укупан збир за читаву 2022. годину.

У неке претњи спада и „доксинг", објављивање личних података о некој особи или њеној породици, што ризикује да их изложи нападима.

Други облици застрашивања из ове године били су још злокобнији.

Према Естер Салас, активној окружној суткињи у Њу Џерсију, више од 100 судија било је изложено лажним поруџбинама за доставу пице.

Ништа страшно, помислили бисте, али доставе су често биле праћене претњама, а у двадесетак случајева, наруџбе су извршили људи који су користили име „Данијел Андерал", покојног сина суткиње Салас.

Њега је пре пет година убио незадовољни адвокат из случаја којим је председавала његова мајка.

Нападач, који је пуцао и у њеног мужа, представио се као достављач пице.

„Благо је рећи да сам била бесна, онда сам, наравно, морала да дођем кући и испричам то мужу који је замало умро", каже суткиња Салас.

Пораст броја претњи почео је пре актуелне администрације, али Салас каже да смо се сада нашли на потпуно неистраженој територији.

„Позивају појединце да нам науде кад год се користи запаљива реторика.

„То даје зелено светло свакоме ко мисли да мора да преузме ствари у своје руке. А наши лидери то знају", тврди она.

Многе присталице актуелне администрације, међу којима је Џеф Андерсон, један од архитеката програма Пројекат 2025 (који су многи доживели као нацрт за Трампов други мандат), одбацују идеје да је председникова реторика крива за подизање температуре.

Андерсон тврди да је левица одговорнија за непријатељство према судијама.

„Најопаснија претња по федералне судове уследила је кад је неко покушао да убије конзервативног судију Врховног суда Брета Каваноа.

„Постоји склоност да се Трампова администрација окарактерише као неко је то потпомогао.

„Мислим да много радикалније револуционарне идеје да морамо да узмемо закон у властите руке и да циљ оправдава средство обично потичу од левице у Америци", каже.

Мећава извршних наредби

Иако су се и други председници сукобљавали са судовима, Трампове конфронтације су несумњиво јединствене по размерама и количини беса, а вероватно су биле и неизбежне, имајући у виду да је стигао у Белу кућу уз мећаву извршних наредби чији је циљ био да брзо дође до онога што жели.

Само првог дана потписано их је 26.

До почетка јула било их је још 140 - више него што је председник Бајден потписао током читавог његовог четворогодишњег мандата, а само око 100 мање него што је председник Барак Обама потписао за осам година проведених у Белој кући.

Трамп је могао да тражи од Конгреса да у дело спроведе законе за примену ових политика; на крају крајева, републиканци тренутно контролишу оба дома.

Али за тај процес потребно је време, а Конгрес је био заокупљен председниковом перјаницом домаћег законодавства, такозваним „Великим прелепим предлогом закона", што значи да није било времена нити политичког капитала за друге приоритете.

Наравно, извршне наредбе су савршено у оквирима председникових овлашћења.

Моћ издавања извршних наредби потиче директно из Члана ИИ америчког Устава, тако да се Трамп не оглушује о устав или га заобилази, он користи полуге власти онако како му је допуштено, под условом да се наредбе позивају на законодавну власт; а те наредбе имају снагу закона.

Оно што председник не може да ради, једним потезом његовог пенкала, јесте да усвоји нове законе или да ради ствари које су у супротности са Уставом.

И ако се Конгрес не умеша, онда је једина опција за оне који желе да оспоре те наредбе да иду на суд.

Свеобухватна природа наредби које је потписао, а међу којима се многе дотичу уставних питања као што су право свакога грађанина рођеног у Америци на држављанство, довела је до националних забрана док се чека исход одлука о законским правима сваког појединачног случаја.

Због тога је Трампова победа на Врховном суду крајем јуна, која ограничава такве националне забране, била толико значајна.

„Ове окружне судије понашају се потпуно непримерено и потпуно су ван контроле", тврди Џеф Андерсон.

Да ли судије блокирају вољу 'бирачког тела'?

Администрација се позвана на разне аргументе.

Правосуђе је оптужено за „прекорачење овлашћења", а саме судије да су „активисти".

Али можда најосновнија и нафилозофскија критика - јесте да оне стоје на путу воље народа.

Како је то рекао Стивен Милер, „неконтролисане марксистичке судије" стоје на путу „воље бирачког тела".

То је аргумент који, према многим судијама, погрешно разуме устав на један суштински начин.

„Ми смо земља закона, а на људи", објашњава судија Џон И. Џонс ИИИ.

„Мандат председника Сједињених Америчких Држава не значи мандат за непоштовање закона.

„То је очигледно, али ово је заташкавање фундаменталног непоштовања закона и устава", додаје он.

Има знакова да појединци у администрацији, упркос њеним тврдњама да раде супротно, кокетирају са оглушавањем о ауторитет судова.

Председников „цар границе" Том Хоман гостовао је на телевизији поводом покушаја судова да спрече депортацију неколико стотина Венецуеланаца и рекао: „Поносан сам што сам део ове администрације. Ми нећемо стати... Не занима ме шта мисле судије."

Али у његовом интервјуу са мном прошле недеље, председник је негирао да се оглушује о правосуђе, истакавши да кад год су одлуке суда биле против њега, он је тражио правни лек кроз судски процес.

„Имам превише поштовања према њему да бих се оглушио о њега. Имам велико поштовање за правосуђе. А ви то можете и да видите", рекао ми је, додавши: „Због тога добијам случајеве на жалбе."

'Америка се суочава са катастрофалном ситуацијом'

Неки гласни критичари председника одлазе још даље и тврде да он руши читав систем контроле и равнотеже у којем се све три равноправне гране власти (председничка, конгрес и правосуђе) понашају као кочница за ове друге.

„Ово је огромна прекретница за земљу", каже професор Лоренс Трајб, један од најистакнутијих експерата за устав у земљи, који је постао отворени критичар председника.

Он тврди да је Конгрес престао да врши властиту контролну функцију и страхује да се „Америка суочава са катастрофалном ситуацијом".

„Идеја о три гране власти изродила се приликом нашег оснивања, пре успона политичких станака и пре успона демагога који су онолико ефикасни и харизматични као што је то Трамп.

„Читав систем је потпуно избачен из равнотеже", рекао ми је он.

О равнотежи о којој говори професор Трајб одавно се већ расправља, а померање власти ка председнику није нова притужба.

После скандала са Вотергејтом седамдесетих, у ком се председник Никсон оглушавао о многе норме које су следили његови претходници, усвојен је читав низ закона да би се ограничила извршна власт и да би могла боље да се позове на одговорност.

Али неке промене су напросто подразумевале усвајање нових норми као што је објављивање председникових пореских пријава и избегавање финансијских сукоба интереса, а овај председник је показао врло мало забринутости што ће људи видети да се не придржава тих норми.

Правосуђе узвраћа ударац

Кад је у питању однос између председника и судова, међутим, чак је и Никсон стао код оглушавања о њихов ауторитет, уручивши на крају озлоглашене снимке из Вотергејта, после вишемесечног одбијања да то учини, једном кад је Врховни суд то једногласно наложио.

Трамп се нашао близу оглушавања.

У једном случају, након што му је наређено да омогући повратак човека погрешно депортованог у Ел Салвадор, Килмара Абрега Гарсије, администрација је оптужена за одуговлачење процеса повиновања одлуци Врховног суда.

Чак је и Трампова државна тужитељка Пем Бонди рекла: „Он се неће вратити у нашу земљу."

Администрацији је требало два месеца да спроведе ту судску одлуку.

То су председникови критичари доживели као најаву онога што би тек могло да уследи.

На крају крајева, постоје само два начина на које председник истински може да се позове на одговорност - један је сменом на изборима; други је опозивом у Конгресу, а Трамп је већ преживео два.

Али ако заиста постоји план оглушавања о судове или да се они неутралишу, правосуђе се неће предати без борбе.

Чак и након што је крајем јуна Врховни суд донео одлуку да ограничи те националне забране (сасвим случајно, председници обе странке жалили су се на такве забране у прошлости), други судија је изрекао једну такву забрану Трамповој политици према азилу.

Почетком овог месеца, амерички окружни судија издао је сасвим нову националну блокаду Трампове извршне наредбе која ограничава аутоматско право на држављанство за бебе рођене од недокументованих миграната или страних посетилаца, изазвавши нову бујицу љутитих речи из Беле куће.

Ова битка је ударила у зид, али је далеко од тога да је завршена, а њене последице за овог и будуће председнике сасвим су неизвесне.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]