Музика олакшава операције и убрзава опоравак, показује студија

Под јаким светлом операционе сале у индијској престоници Њу Делхију, жена лежи непомично док се хирурзи припремају да јој изваде жучну кесу.

Она је у општој анестезији, без свести, осећаја и потпуно непокретна, јер је примила комбинацију лекова који изазивају дубок сан, блокирају сећање, ублажавају бол, и привремено парализују мишиће.

Ипак, усред зујања монитора и рада хируршког тима, слуша нежну музику флауте преко слушалица које су јој на уши.

Чак и док лекови умирују већи део њеног мозга, слушни систем остаје делимично активан.

Када се пробуди, брже ће освестити и имати бистрији ум, јер јој је била потребна мања доза анестетика, попут пропофола и опиоидних аналгетика, него пацијентима који нису слушали музику.

Тако, барем, указује нова, рецензирана студија коју су спровели Медицински колеџ Маулана Азад и болница Лок Најак у Њу Делхију.

Истраживање, објављено у часопису Музика и медицина (Мусиц анд Медицине), представља неке од најуверљивијих доказа да музика која се слуша током опште анестезије може умерено, али сврсисходно да смањи потребу за лековима и поспеши опоравак.

Студија је испитивала пацијенте који су се подвргли лапароскопској холецистектомији, стандардној операцији уклањања жучне кесе.

Захват је кратак, обично траје мање од сат времена, и захтева посебно брз опоравак у погледу бистрине у глави.

Да би се разумело зашто су истраживачи испитивали утицај музике, потребно је разјаснити савремени поступак давања анестезије.

„Наш циљ је да се пацијент после операција што пре отпусти из болнице", каже Фарах Хусеин, виша специјалисткиња за анестезиологију, која је учествовала у студији.

„Пацијенти треба да се пробуде бистре главе, буду потпуно свесни и оријентисани, и у најбољем случају да немају болове.

„Уз бољу контролу бола, смањује се реакција организма на стрес", додаје Фарах, која је и сертификована музичка терапеуткиња.

Да би се то постигло, неопходно је направити пажљиво избалансирану мешавину пет или шест лекова који заједно одржавају пацијента у сну, блокирају бол, спречавају сећања на операцију, и опуштају мишиће.

Код захвата попут лапароскопског уклањања жучне кесе, анестезиолози сада често допуњују ову комбинацију лекова регионалним „блокадама" - ултразвучно вођеним инјекцијама које умртвљују живце у трбушном зиду.

„Општа анестезија плус блокаде су стандард", каже Танви Гоел, главна истраживачица и бивша виша асистенткиња на Медицинском колеџу Маулана Азад.

„Тако радимо већ деценијама", додаје.

Али тело операцију не подноси лако.

Реагује чак и под анестезијом: број откуцаја срца у минути расте, ниво хормона нагло скаче, а крвни притисак скаче.

Смањивање и контролисање ових реакција један је од кључних циљева савремене периоперативне неге.

Реакција организма на стрес може да успори опоравак и погорша упалу, и истиче значај пажљиве контроле одговора тела, објашњава Хусеин.

Стрес организма почиње чак и пре првог реза, интубацијом - постављањем тубуса (цеви) у душник.

За овај поступак анестезиолог користи ларингоскоп којим подиже језик и мека ткива у грлу пацијента да би добио јасан поглед на гласне жице, и уводи тубус у трахеју.

То је рутински корак увођења у општу анестезију који обезбеђује да су дисајни путеви отворени и омогућава прецизну контролу дисања пацијента док је без свести.

„Сматра се да ларингоскопија и интубација изазивају најстреснији одговор тела током опште анестезије", каже Сониа Вадхаван, професорка анестезиологије и интензивне неге на Медицинском колеџу Маулана Азад.

„Иако је пацијент без свести и ничега се неће сећати, тело и даље реагује на стрес променама срчаног ритма, крвног притиска и нивоима хормона стреса", указује Вадхаван која је и супервизорка студије.

Лекови су, наравно, унапређени.

Старе маске за удисање етра не користе се одавно.

Уместо њих, користе се интравенски анестетици, од којих је најпознатији пропофол, седатив и хипнотик који је доспео на лош глас због смрти Мајкла Џексона, али је у операционим салама изузетно цењен због брзог дејства и лаког опоравка.

„Пропофол делује у року од око 12 секунди", напомиње Гоел.

„Примењујемо га за кратке операције као што је лапароскопска холецистектомија јер не ствара 'мамурлук' који изазивају инхалациони анестетици".

Истраживачки тим је желео да сазна да ли музика може да смањи количину пропофола и фентанила (опиоидног аналгетика) која је потребна за успављивање пацијената.

Мање лекова значи брже буђење, стабилније виталне параметре и мање нежељених дејстава.

Зато су осмислили студију.

После пилот испитивања осам пацијената, уследило је једанаестомесечно истраживање које је обухватило 56 одраслих људи, старости између отприлике 20 и 45 година, који су насумично распоређени у две групе.

Сви су примали исту комбинацију од пет лекова: лек против мучнине и повраћања, седатив, фентанил, пропофол, и лек за опуштање мишића.

Пацијенти у обе групе су имали слушалице против буке, али је само једна група слушала музику.

„Замолили смо пацијенте да изаберу једну од две умирујуће инструменталне композиције – нежну флауту или клавир", каже Хусеин.

„У подсвести и даље постоје области које остају активне.

„Чак и ако се музика не запамти свесно, подсвест може да доведе до корисних ефеката".

Резултати су били невероватни.

Пацијентима који су слушали музику биле су потребне мање дозе пропофола и фентанила.

Имали су лакши опоравак, ниже нивое кортизола, хормона стреса, и знатно бољу контролу крвног притиска током операције.

„Пошто тело задржава способност слуха под општом анестезијом, музика може да обликује унутрашње стање мозга", наводе истраживачи.

Јасно је да је музика умирила олују у организму.

„Слушни систем остаје активан чак и када сте без свести.

„Можда се не сећате музике, али је мозак региструје", каже Вадхаван.

Претпоставка да ум под општом анестезијом није потпуно миран већ дуго интригира научнике.

Ретки случајеви присуства свести током операција у општој анестезији показују да пацијенти могу да се сећају делова разговора у операционој сали.

Ако је мозак способан да региструје и памти стресне доживљаје током операције, чак и када је пацијент без свести, онда би могао да буде способан да региструје и позитивне или утешне надражаје, попут музике, чак и без свесног сећања.

„Тек почињемо да истражујемо како несвесни ум реагује на интервенције које не подразумевају лекове, као што је музика", каже Хусеин.

„То је начин да се операциона сала учини хуманијом".

Музикотерапија се дуго користи у медицини - у психијатрији, опоравку после можданог удара и палијативној нези.

Али њена примена у анестезилогији, грани у којој доминирају техника и машине, представља приличан искорак.

Ако тако једноставна интервенција може, макар и скромно, да смањи употребу лекова и убрза опоравак, могла би да промени начин на који болнице размишљају о добробити пацијената током операције.

Док се истраживачки тим припрема за следећу студију о анастезији уз помоћ музике, која ће се надовезати на претходне налазе, подаци већ указују на једну чињеницу: чак и када је тело непомично, а ум успаван, чини се да неколико нежних нота могу да поспеше опоравак.

Погледајте видео: Свирала виолину док су јој оперисали мозак

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]