„Хаотично" повлачење из Русије: Приче украјинских војника о бици за Курск

До пре нешто више од недељу дана, Артем Кариакин и његова јединица редовно су се кретали преко украјинске границе у руски град Суџа, регионални центар Курске области.

Показује ми видео снимљен телефоном њиховог последњег кретања преко границе, док су се украјинске снаге повлачиле из руске области Курск.

На њему се види како пролазе поред десетина спаљених војних и цивилних возила.

Војник наоружан пушком, њихова последња линија одбране, скенира хоризонт у потрази за руским дроновима.

Право ниоткуда, један лети према задњем делу њиховог камиона.

Варнице лете, али настављају да се крећу.

Артем каже да су имали срец́е - експлозивно пуњење није било довољно јако и велико да их заустави.

Други камион у близини имао је мање срец́е.

Вец́ је био у пламену.

Артем признаје да повлачење украјинске војске из Суџе „није било добро организовано".

„Било је прилично хаотично", каже ми.

„Многе јединице су отишле у потпуном метежу. Мислим да је проблем настао јер је наређење о повлачењу стигло прекасно."

Нису добили подршку за повлачење, каже, јер су јединице деловале без одговарајуц́е комуникације.

Сателитски системи Старлинк на које се иначе ослањају нису радили у Русији.

Овај 27-годишњи војник и даље сматра да је офанзива на Курск углавном била успешна.

Артем каже да је то приморало Русију да повуче неке снаге са истока Украјине.

Вец́ина украјинских јединица је ипак успела да побегне на време, чак иако су многи то морали да ураде пешице.

Али он верује да је изненадни упад Украјине на руску територију прошлог августа, био превише дубок и преузак, уз ослањаје на само један главни пут за снабдевање и појачање.

Док су Артем и његови људи бежали да спасу животе, амерички председник Доналд Трамп и руски председник Владимир Путин разговарали су телефоном о покушају да се рат приведе крају.

Артем каже да то сматра „апсурдним".

„За мене су ови разговори Трампа и Путина просто надреални", каже он.

„Трамп жели да оконча рат јер је обец́ао да ц́е то учинити, а Путин жели да превари Трампа да наставират. Не могу озбиљно да схватим њихове разговоре".

Артем, чији се дом налази у области Луганска, коју је Русија окупирала и прогласила за своју територију, каже ми да је разочаран Америком и Трампом.

„Шта могу да осећем према њима када ће они да ме оставе без моје куће?", додаје.

Артем каже да никада није ни био убеђен да је Путин вољан да мења било који део Русије за украјинске окупиране територије.

Али он и даље верује да је офанзива на Курск била важна за заштиту украјинске границе.

Украјинске снаге су биле принуђене да се повуку, али оне и даље заузимају положаје у близини границе у области Суми.

Украјина наставља прекограничне нападе не само на Курск, вец́ и на Белгород.

Сергејев јуришни батаљон помаже у планирању ових напада - проналажењу пута кроз руска минска поља и противтенковске препреке познате као „змајеви зуби".

Придружили смо му се у ноц́ној мисији лоцирања и извлачења оклопних возила којима је потребна поправка.

Ово је најсигурније време да се приближите руској граници.

Сергеј није странац Русији: тамо је рођен. Сада има белоруско држављанство, али је изабрао да се бори за Украјину.

Он оправдава упаде Украјине у његов некадашњи дом.

И Русија, каже он, покушава да створи тампон зону унутар украјинске територије.

Визећи се у оклопном возилу украјинске производње, Сергеј набраја вероватне опасности које нас чекају, а сада смо на мање од 10 километара од руске границе: клизне бомбе, ракете и артиљерија и дронови опремљени термовизијским камерама.

Његово возило је опремљено електронским уређајима за ометање непријатељских дронова, али чак ни они не раде против дронова којима се управља преко оптичких жица.

То је незаустављиво, иако је на неким рутама Украјина сада поставила мреже како би покушала да ухвати дронове пре него што погоде циљ.

Наша првобитна потрага у близини руске границе за оштец́еним оклопним возилом Бредли, произведеним у САД, обустављена је када је Сергеј добио обавештајне податке да руски дронови раде у близини.

Уместо овог, он покушава да лоцира још једног поквареног Бредлија где ц́е ризици бити мањи.

Он и његов возач тек треба да савладају препреке на путу.

Дрвец́е и гране разбацани су преко друма, што је последица недавног руског ваздушног напада.

У даљини видимо још неколико експлозија, које накратко претварају ноц́но небо у наранџасто.

Сергеј на крају проналази уништеног Бредлија.

Вец́ је преузет са бојног поља преко границе и утоварен је у камион да га превезу на на поправку.

Командант Бредлија ми потврђује да су се борили у Русији.

Он описује ситуације преко границе као „тешке".

„Али, држимо се", додаје.

Бредли је још један подсетник на то колико се Украјина ослана на америчку војну подршку.

Сада та подршка изгледа мање извесна јер се Трампд усредсредио на мировне преговоре.

Сергеј каже да му је вец́ јасно да постоји „ценкање иза леђа Украјине".

Питам га да ли мисли да европске земље могу да попуне празнину коју су оставиле Америка.

Да ли је европска „коалиција вољних" довољна да гарантује безбедност Украјине?

„Мислим да ако Америка не помогне Украјини, онда ц́е ускоро бити договорено примирје - али под крајње неповољним условима за Украјину", одговара Сергеј.

„Европа очигледно не може сама да реши овај сукоб. Нису довољно јаки.

„Усредсредили су се на сопствене економије уместо да размишљају о безбедности", сматра он.

Сергеј каже да жели да се рат заврши и као многи Украјинци, и он жели ми.

Али не по сваку цену.

Додатно извештавање: Владимир Лошко и Анастасија Левченко

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]