Шта Палестинци кажу о признању њихове државе

Државе су ту да штите. Као и очеви.

Абдел Азиз Маџармех је стајао поред свог тринаестогодишњег сина Ислама када су га почетком септембра убиле израелске снаге на улазу у избеглички камп Џенин, на окупираној Западној обали.

„Мој син је пао на земљу, а онда сам чуо звук пуцња“, рекао је. „Наишао је војни џип и пет или шест војника је усмерило оружје на мене, говорец́и ми да одем. Нисам чак ни знао да је мој син мученик. Почео сам да га вучем.“

Абдел Азиз је рекао да је отишао у камп – који је израелска војска окупирала од јануара – да би узео породична документа из свог дома.

„Немам коме да се пожалим“, рекао ми је.

„Они контролишу све.

Палестинска управа не може ни саму себе да заштити, она само спроводи одлуке Јевреја.“

Као Палестинац, Абдел Азиз се помирио са својом немоц́и. Као отац, у мукама је.

„У мислима стално питам тог војника: 'Зашто си изабрао тринаестогодишњег дечака?

„Стојим одмах поред њега. Пуцај у мене.

„Зашто пуцаш у децу? Овде сам, пуцај у мене'.“

Израелска војска је саопштила да је пуцала како би неутралисала претњу коју су представљали осумњичени када су им се приближили у затвореној војној области и да испитује инцидент.

Одбила је да појасни какву је претњу тинејџер представљао.

Градови попут Џенина стављени су под пуну контролу Палестинске управе пре три деценије, према израелско-палестинском мировном споразуму из Осла.

Требало је да буду семе из којег ц́е израсти државност.

Међутим, Израел тврди да је тамо цветао тероризам.

У јануару је послао тенкове у Џенин и суседни град Тулкарем да би сломио наоружане палестинске групе, рекавши да ц́е применити лекције научене у Гази.

Од тада, израелске снаге су остале, уништавајуц́и велике делове кампова у оба града и рушец́и зграде у другим областима.

Велика Британија, Француска и друге земље су сада спремне да признају палестинску државу, док се израелска контрола шири Западном обалом, а рат у Гази се наставља.

Градоначелник Џенина, Мохамед Џарар, одвео ме је до улаза у камп близу места где је Ислам убијен.

Војна возила која су била стационирана овде током мојих претходних посета нигде се не виде, али велики земљани насип сада блокира пут, а мештани кажу да израелски снајперисти и даље скенирају подручје са зграда.

Џарар ми је рекао да је око 40 одсто Џенина сада војна зона израелских снага, а око четвртине становника, као и цео камп, расељено је из својих домова.

„Од почетка је било јасно да је ово велики политички план, а не безбедносна операција“, рекао ми је.

„Ова израелска влада жели да анектира Западну обалу и у припреми за то жели да спречи свако [наоружано] противљење свом плану.“

Израел је такође ставио Палестинску управу под дугорочну економску блокаду, задржавајуц́и пореске приходе које власти користе за плате наставницима и полицији.

Израел оптужује Палестинску управу за финансирање тероризма надокнадом штете породицама убијених палестинских милитаната. Кажу да су укинули ту шему исплате.

Џарар је рекао да је сада веома изазовно пружити чак и основне услуге локалном становништву и убедити младе људе да не одлазе.

У том контексту, рекао је, признање палестинске државе од Велике Британије, Француске и других је важно, чак и након што је то вец́ учинило више од 140 других земаља.

„То потврђује чињеницу да палестински народ поседује државу, чак и ако је под окупацијом“, рекао ми је.

„Знам да ц́е ово признање довести до [вец́е] окупације Западне обале. Али чак и тако, верујем да је признање важније, јер ц́е обликовати будуц́ност палестинског народа, а међународна заједница ц́е бити позвана да брани њихова права.“

Признавање палестинске државе је такође признање политичког јаза између Израела и његових европских савезника око овог питања.

„Нец́е бити палестинске државе“, рекао је израелски премијер Бенјамин Нетанјаху досељеницима на Западној обали прошле недеље.

„Ово место је наше. Бринуц́емо се о нашем наслеђу, нашој земљи и нашој безбедности.“

Нетанјаху је изградио своју каријеру на спречавању палестинске државе, а његова влада је снажно инсистирала на проширењу насеља на Западној обали.

Његови савезници са крајње деснице инсистирају на формалној анексији, а министар финансија Бецалел Смотрич је недавно изнео план за анексију 82 одсто Западне обале, док би преостале палестинске енклаве биле одсечене једна од друге.

Амерички председник Доналд Трамп се противио признавању палестинске државе, али није јавно критиковао израелске потезе.

Израел је анексирао Западну обалу од Јордана у арапско-израелском рату 1967. године и никада је није напустио.

Оснивање насеља на окупираној земљи је незаконито према Женевским конвенцијама, али Израел тврди да има историјско јеврејско право на Западну обалу.

Сада тамо живи око пола милиона досељеника, а израелска организација „Мир нау“, која прати ширење насеља, каже да се више од 100 нових упоришта појавило широм Западне обале у последње две године.

Насеља досељеника су илегална и по међународном и по израелском закону, али добијају прец́утно одобрење Нетанјахуове владе, као и државну подршку у виду путева, безбедности и комуналних услуга.

Раније овог лета, Ајман Суфан је видео како нове комшије стижу на брдо поред његове куц́е, у брдима јужно од Наблуса.

Са свог прозора, он и његови унуци имају јасан поглед на једноставно дрвено склониште и шупу од лима коју су поставили израелски досељеници за које Ајман каже да су из оближњег насеља Јицар.

„Положај који су заузели поставили има за циљ да нас истера из кућа.

„Сваки дан дође досељеник, лупа по кући и виче: 'Одлази, одлази!'“, рекао ми је.

„Бацају смеће пред наша врата. Зовем власти и они кажу: 'Послаћемо војску'. Али војска никад не долази.

„Досељеници су војска, полиција, они су све.“

Ајманова обитељ саградила је ову кућу, близу села Бурин, неколико година након што је Израел окупирао Западну обалу 1967. године.

Израел је привремено добио контролу над руралним подручјима попут овог према мировном споразуму из Осла, с намером да се она на крају пренесу на будућу палестинску државу.

Међутим, израелска контрола је остала, нелегална насеља су се проширила, а групе за људска права кажу да израелске снаге све више подржавају нападе досељеника.

Ајман је рекао да му је отац умро од срчаног удара када су досељеници запалили кућу 2003. године, и да је његов дом од тада још неколико пута запаљен.

„Ко би ме требао заштитити", пита Ајман.

„Палестинска полиција? Не могу чак ни да спречие да се ово догађа у градовима, како ће доћи овде?

„Овде је моја сигурност у рукама људи који ме окупирају."

Међународно признање палестинске државе је добра ствар, каже, чак и ако ће се мало тога променити на терену.

„Оно што долази је горе“, рекао је.

„Али ову кућу ћу напустити само мртав.

„У њој сам рођен, ту сам одрастао и провео детињство; у сваком кутку имам неку успомену. Како да је напустим?“

Деценијама после споразума у Ослу, израелска пропаганда је ојачала, наоружане палестинске групе су ојачале, а контрола владе Палестинске управе је све слабија.

„Палестина никада није била и никада нец́е бити њихова“, рекао је ожалошц́ени отац Абдел Азиз Маџармех.

„Пре или касније, данас, сутра, за годину или две, они ц́е напустити ову земљу.

„Палестина ц́е бити ослобођена.“

Велика Британија и Француска су се држале идеје да су две одвојене државе – израелска и палестинска – решење за сукоб, чак и када је палестинска територија заузета, а палестинске институције поткопане.

Сада су рат у Гази и питања о томе ко ц́е после тога владати тим подручјем довели политичку блокаду до отворене конфронтације, док Нетанјахуови крајње десничарски савезници снажно инсистирају на анексији.

Неки Израелци кажу да је Западна обала попут Дивљег запада: место где се о државности и суверенитету не одлучује законима и декларацијама, вец́ чињеницама на терену.

Израел вец́ дуго тврди да не може постојати палестинска држава без његовог пристанка.

Сада, настављајуц́и са признањем, Велика Британија, Француска и други сигнализирају да Израел не може сам да укине државност.

Политичка чињеница коју су израелски савезници усвојили како би се супротставили чињеницама на терену.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]