Луј Армстронг: Америчка џез икона и његово контроверзно наслеђе

Објављивањем новог ББЦ снимка који до сада није био доступан, поново се постављају питања о компликованој и контроверзној каријери и личности Луја Армстронга (Лоуис Армстронг).

Више од пола века после његове смрти, обожаваоци и критичари се и даље расправљају око његовог имена. Да ли се изговара Луис или Луј?

Ено неких назнака из самих интервјуа трубача.

,,Мајка ме је увек звала Луис, а не Луј", рекао је Армстронг у интервјуу из 1947. године.

Али аудио снимци сугеришу да су скоро сви други, а међу њима и његова супруга, користили овај други начин изговора.

Овај дуалитет је прикладан, јер одражава све двосмислености Армстронговог карактера и саме личности.

Мареј Кемптон, новинар, описао је га је као комбинацију ,,чистог и јефтиног, кловновског и стваралачког, бога и пајаца".

Упозорење: У овом чланку се појављују изрази које неки могу да сматрају неприкладним

Објављивањем новог, живог албума и овај свеж материјал можемо да додамо текућим дебатама које се тичу Армстронгових контрадикција.

Назив албума је Луј у Лондону (Лоуис Ин Лондон) и представља сву генијалност Армстронговог џеза, али и његову луцкасту и водвиљску природу.

Наговештава и Армстронгов комплексан став у односу на расизам.

Нови снимак је настао у ББЦ студију у Лондону, током Армстронгове турнеје по Великој Британији 1968. године.

Ради се о периоду током којег је био на врхунцу популарности, само две недеље пошто је песма Wхат а Wондерфул Wорлд засела на врх британских топ листа.

У исто време, био је то и крај његове каријере.

По завршетку турнеје, Армстронгово здравље се погоршало, а због проблема са срцем и бубрезима више се никада није потпуно опоравио.

По повратку у њујоршки дом, болесни Армстронг је почео да систематизује све снимке.

Нарочито је заволео снимке које је направио за ББЦ, па их је константно пуштао пријатељима који су му долазили у посету, правио копије за чланове његовог бенда, а на сопствену копију је исписао нешто што је наговештавало његове намере: ,,За обожаваоце".

Без обзира што их је Армстронг волео, само део ових снимака је издат после иницијалног емитовања.

Албум објављен лета 2024. године садржи много више снимака начињених у ББЦ-ју.

Чак пет песама је придодато оним већ раније објављеним.

Међу њима је и алтернативна верзија песме Хелло, Доллy! која је ,,другачија, дужа и боља" од претходно обајвљене верзије, каже Рики Рикарди, уредник у кућном музеју Луја Армстронга.

Рикарди, који је помогао састављању овог албума, има теорије због чега су ови снимци били толико важни Армстронгу.

,,Све је у контексту", рекао је Рикарди за ББЦ.

,,Мало пошто је турнеја по Британији окончана, његово тело је коначно почело да отказује.

,,Тако да мислим да је један део њега почео да схвата да можда више никада неће бити у стању да свира пред својим обожаваоцима", додао је.

Због тога је Армстронг ББЦ снимке можда видео као финални наступ, ,,последње ура", како то каже Рикарди.

,,Чак и пре него што су симптоми постали озбиљни, концерти су почели да бивају помало непредвидиви", каже он мислећи на проблеме са усном и са зубима који су утицали на његово свирање трубе како су године пролазиле.

,,Али наступи у Лондону показују да је и даље био у стању да произведе незаборавне тренутке са трубом, чак и у тако касној фази његове каријере", објашњава Рикарди.

Поред високог квалитета његове свирке, Армстронг је вероватно осећао да су ови снимци драгоцени и због нечег другог.

Као да су сумирали његову комплетну каријеру – листа одабраних песама је била антологија свих година његове каријере.

За почетак, ту је била нумера Оле Мисс, џез инструментал који је Армстронг почео да свира још као тинејџер, током 1910-их година.

Ту је и нумера Роцкин' Цхаир, песма коју је Армстронг први пут снимио 1929. године.

Песме које следе прате то путовање кроз деценије његове каријере.

Wхен Ит'с Слеепy Тиме Доwн Соутх је први пут објављена 1931, Блуеберрy Хилл 1949., а Мацк тхе Книфе 1955. године.

Списак се завршава Армстронговим хитовима из 1960-их, а међу њима је и његова најчувенија песма Wхат а Wондерфул Wорлд.

Пионир или популарни забављач?

Међутим, албум Лоуис Ин Лондон не доноси само преглед Армстронгове каријере по деценијама, он успева да забележи и његов комплексни извођачки идентитет.

Током турнеје по Великој Британији неколицина критичара је приметила несклад између Армстронговог статуса џез пионира и његове склоности да разним лудоријама забави публику.

,,Акценат је у знатној мери померен на певање и глупирање, па ће они који воле Лујеву трубу можда бити разочарани", написао је критичар музичког недељника Мелоди мејкер .

Критичар Тајмса је имао сличан став: ,,Што се тиче забављачког дела наступа, све је било сјајно. Из џезерске визуре, био је то просек".

То се види и у самој плејлисти.

На њој је неколико џез инструментала, али оних који више нагињу ка комерцијалном, као што је верзија песме Тхе Баре Нецесситиес из Дизнијеве Књиге о џунгли.

Рикарди сматра да је то већ дуже времена била карактеристика Армстронгових наступа.

,,Лажни је наратив да је Армстронг био уметник током 1920-их, а да се потом 'продао и изневерио самог себе'", каже он.

,,Све због чега су га критиковали касније током његове каријере, он је већ радио и у 1920-им и 1930-им годинама – изводио је поп песме, свирао нумере из бродвејских мјузикла, а наступи су му били упадљиво комични", прича Рикарди.

Џордана Елизабет, џез критичарка и ауторка, мисли да се критика Армстронгових забављачких вештина појавила онда када је почела његова транзиција ка глобалном тржишту.

,,Критиковали су га они који су тежили интелектуализацији џеза и прописивали строге параметре за које су веровали да представљају ,,високу уметност"", рекла је она за ББЦ.

,,Ово је проистекло из евроцентричног отпора физичкој слободи на самој позорници – њихању боковима и насмејаним лицима", додала је.

Елизабет ипак признаје да су Армстронгови наступи били много комплекснији и да су корене вукли из америчке традиције минстрелства.

,,Неки елементи Армстронгових наступа су били слични оним карактеристричним за перформансе белих глумаца у минстрелским представама из 19, као и с почетка 20. века када је Армстронг и рођен (1901).

Ова традиција се задржала у Америци у неким мањим круговима све до 1960-их, а робовала је одређеним стереотипима", каже она.

,,Треба знати да се већи део његове каријере одиграо пре појаве покрета за људска права, тако да је по свему судећи Армстронг радио под великим притиском да изрази и задржи оригиналну личност", додаје Елизабет.

Овај контроверзни аспект Армстронгових наступа се јасно огледа у избору песама за наступе на ББЦ-ју које је отварала нумера Wхен Ит'с Слеепy Тиме Доwн Соутх.

Иако је публика волела ову песму, она је била контроверзна због тога што је нудила идеализовану слику америчког југа користећи расне епитете попут термина ,,мрачни" (даркиес).

Током 1950-их, у време када су покрети за заштиту људских права постајали све значајнији, протестанти су чак и спаљивали плоче са овом песмом.

У време када су настали ови снимци, Армстронг је уместо термина ,,мрачни" већ увелико користио много неутралнији термин – људи (фолкс).

Али његова упорност да ову песму користи као увод у наступе, у комбинацији са увек насмејаним лицем, изазивао је критике и код колега.

Тако га је трубач Дизи Гилеспи оптуживао да је ,,послушан као Чича Тома".

Мајлс Дејвис је сматрао да су ,,његову личност развили белци који су и даље желели да их црнци забављају осмесима и скакутањем по бини".

Елизабет ипак има и речи оправдања за Армстронга.

,,У та тешка времена по грађанске покрете, Американцима је био потребан неко ко ће им понудити неки излаз, осмех који ће памтити и неку врсту зоне комфора", каже она.

,,Армстронг је преузео такву улогу која је, логично, изазвала презир других џез уметника коју су стајали у првим редовима грађанских гибања".

Рикарди додаје да је сам Армстронг помогао да грађански покрети остану у видљивији.

,,Он је донирао велике своте новца Мартину Лутеру Кингу", каже Рикарди.

,,Када је у Њу Орлеансу изгласан закон који је забрањивао интегрисаним бендовима да јавно наступају, Армстронг је одбијао наступе у том граду скоро 10 година.

,,Био је је један од првих афроамеричких забављача који је у уговорима имао клаузулу по којој није хтео да наступа у хотелима у којима није могао и да преспава", прича Рикарди.

Армстронг је сличне ставове заступао и у музици и тако их је и увео у забављачки дискурс.

На ББЦ снимима може да се чује и како песму Yоу'лл Невер Wалк Алоне посвећује ,,свим мајкама чији су синови у Вијетнаму".

Он је ову песму изводио и на наступима у Америци којим је због сегрегације присуствовала искључиво црна публика, као чин солидарности.

Један од таквих натупа у Џорџији, Армстронг описује као ,,најдирљивију ствар коју сам икада видео" мислећи на тренутке када је цела дворана уз њега певала ову песму.

,,Умало сам се расплакао на бини.

,,Нешто смо овом песмом додирнули у свакој особи која је била у дворани", рекао је касније.

Компликовано наслеђе

Ипак, можда је најбољи пример његове филозофије управо песма Wхат а wондерфул wорлд, која је била претпоследња песма током Лујевих лондонских наступа.

Неки критичари тог времена су одбацивали једноставност поруке коју је нумера носила у себи.

Њујорк Тајмс је назвао ,,сентименталним трабуњањем".

Сам Армстронг је неколико година касније додао неку врсту увода у песму.

,,По мени, сам свет и није толико лош, већ смо лоши ми који радимо такве ствари.

,,Све што желим да кажем је да ће свет остати диван само ако му пружимо прилику за то", рекао је.

Овакав став су временом прихватили и неки његови критичари.

,,Погрешно сам га проценио", признао је Дизи Гилеспи после Армстронгове смрти.

,,Временом сам почео да схватам да је његово церекање представљало потпуно одбацивање било какве врсте беса и да чак ни расизам није могао да му украде животну радост и да са његовог лица избрише тај фантастични осмех".

Други су задржали амбивалентан став.

Чак и када је Армстронг преминуо, Мајлс Дејвис је настављао да га критикује.

,,Мрзео сам начин на који се церека само да би привукао неке уморне, беле људе", написао је он у Дејвис у аутобиографији.

Па ипак, чак је и Дејвис морао да призна да је Армстронг ,,отворио многа врата за људе као што је он".

Погледајте видео о Шабану Бајрамовићу

Без обзира на све контроверзе, Елизабет верује да је Армстронгово наслеђе постојано.

,,Нема те критике која му оспорава место у историји џеза.

,,Био је обожаван и цењен и то се није променило ни у данашње време", каже она.

Слушајући албум Луј у Лондону, више од 55 година од настанка тих снимака, можете да чујете обе стране његове приче.

На неким песмама израња легендарни џез трубач, на другим је популарни забављач.

И избор песама који се протеже на 50 година америчке историје открива Армстронгов статус пионира који разбија бројне препреке које су му на путу.

Али приметна је и тенденција да одлута у области које су се могле сматрати расно регресивним и у то време, али и данас.

Иако овај нови албум љубитељима његове музике пружа прилику да по последњи пут чују Армстронга на врхунцу креативног напона,он не нуди дефинитиван закључак о комплексности његовог карактера и личности.

Они можда могу да се пронађу у симболима које пружа редослед песама и по којем се песме Хелло, Доллy! и Маме налазе једна поред друге.

На обе песме Армстронг помиње сопствено име.

Али у једној нумери себе назива Луисом, док је већ у следећој Луј.

И тако…дебата се наставља.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]