Библиотеке у Србији поштеђене новог намета у последњи час

У скученој, затвореној просторији сви су причали у глас, убеђени да су у праву, а на моменте деловало је као да се међусобно не чују.

Нисам била на састанку стамбене заједнице у мојој згради, већ на скуп који је организовало Друштво библиотекара Србије на Сајму књига у Београду.

Није се разговарало о неком књижевном делу, већ је жучну расправу изазвао могући трошак од 15 динара по позајмљеној књизи коју би општине или локалне библиотеке требало да плаћају од 1. јануара 2025. године.

Новац је требало да се слије на рачун Организације за остваривање репрографских права (ООРП), а одатле подели на равне части појединим књижевницима и преводиоцима у Србији, речено је на скупу.

Библиотекарско друштво Србије (БДС) потом је покренуло петицију, коју је подржало Министарство културе, а Влада Србије је претпоследњег дана ове године одлучила да одустане од увођења ове новчане надокнаде, наведено је у саопштењу достављеном ББЦ-ју.

Зашто је било предложено увођење тарифе за позајмљене књиге?

Овај намет био је описан као „накнада за давање на послугу оригинала и умножених примерака ауторских дела издатих у штампаној форми”.

Прикупљање новца по тој основи прописује Закон о ауторским и сродним правима.

Није, међутим, ова одлука дошла изненада - за њу се зна од 2022. године када је ООРП огласио званичан позив за јавну расправу, на коју се нико од заинтересованих страна тада није јавио, рекао је на скупу на Сајму књига Душан Мијатовић, адвокат ООРП.

Како се приближавао датум за почетак наплате, Библиотекарско друштво Србије је тражило од надлежних да одлуку ставе ван снаге.

Та жеља била је спорна за ООРП.

„Хоћете да укинете законе и тарифе да би вама било добро.

„Да се ауторима и књижевницима ускрате права, да бисте ви, државни чиновници, примали плате”, узбуркао је Мијатовић атмосферу на скупу овим тврдњама.

Библиотекари су били уједињени и стога су покренули петицију како би, по њиховом мишљењу, ова штетна одлука била одложена.

„Нису сагледане околности у којима се библиотеке налазе и не знам ниједну локалну самоуправу која ће посебно издвојити новац за то, чак и Београд чека да види шта ће да ради“, рекао је Јовица Кртинић, директор Библиотеке „Милутин Бојић“ у главном граду.

Потребно је да Министарство културе регулише плаћање те тарифе, али и да се јасно дефинише начин на који ће тај новац бити подељен међу ауторима, рекао је неколико недеља касније на конференцији БДС-а о истој теми.

„Нико није против ауторских права и да аутори који су читани добију правичну надокнаду", рекао је адвокат Милан Павлица.

Мало пара за библиотеке

Није спорно плаћање накнаде ауторима и књижевницима, али „буџети библиотека зависе од оснивача, локалних самоуправа, а новац који им се одобрава најчешће је минималан", рекла је Јелена Глишовић, председница Библиотекарског друштва Србије.

„Али ако се нешто не промени, досадашњи буџети за набавку књига могли би да буду прилично умањени или потпуно преусмерени на плаћање ове накнаде“.

Анкета међу 13 јавних библиотека показала је да би овај намет могао да „прогута" од 38 до чак 136 одсто буџета који библиотеке имају за набавку књига, рекао је 24. децембра Богдан Трифуновић, директор Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис" из Чачка, на конференцији за новинаре.

То нам показује и колико су буџети за набавку књига мали, али и финансијску апсурдност ове мере, додао је.

Намет је установљен без темељне расправе и заједничких договора, упозорили су учесници скупа.

„Потребно је хитно одложити примену ове тарифе док се не успостави другачији механизам наплате који би био могућ и одржив“, рекла је Глишовић.

У Градској управи Панчева, званичници су казали да су упознати са обавезама.

„Потрудићемо се да ова врста трошкова не оптерети или бар да не пада значајно на терет библиотека", речено је ББЦ-ју у Градској управи Панчево.

„У интересу је да се њихове активности и даље одвијају несметано.“

Годишњи буџет јавних библиотека „мораће да буде много већи како би се плаћао нови намет", рекао је раније Дејан Боснић, директор Градске библиотеке Панчево, за ББЦ на српском.

„Из ООРП само су нам послали обавештење о наплати.“

Забринути су били и у крагујевачкој библиотеци.

„У 2023. дали смо на коришћење 200.000 књига, то значи да би требало да платимо три милиона динара ООРП.

„Наш буџет за куповину књига прошле године је био два милиона динара“, рекла је Гордана Вучковић из Народне библиотеке „Вук Караџић“ у Крагујевцу.

Библиотеке неће имати шта да понуде читаоцима и тај страх је оправдан страх, упозорила је она.

У Норвешкој постоји сличан закон, али тамо држава плаћа накнаду на основу споразума између владе и организација које заступају интересе аутора, указала је Вучковић.

Коме би ишао новац?

Да је одлука о тарифама усвојена, библиотеке би биле у обавези да доставе списак издатих књига локалним самоуправама, а оне би на основу бројки платити накнаду ООРП-у, објашњено је на скупу одржаном на Међународном сајму књига.

Али библиотекари су упозорили и да ће, уколико надокнаду не плати општина, новац морати да одвоје они.

У првој верзији документа је било предвиђено да накнаду плаћају оснивачи јавних библиотека - већином локалне власти.

У августу је одредба измењена уз збуњујуће објашњење да тарифе плаћају библиотеке, односно оснивачи, чуло се на скупу.

Замисао је била да прикупљени новац ООРП упути на рачуне и ауторима и преводиоцима, регистрованим у струковним и уметничким удружењима.

Књижевници или преводиоци чија дела нису објављена протеклих година не би могли да учествују у расподели новца за ауторска права, рекли су раније иż ООРП-а за ББЦ на српском.

Библиотекари су говорили да и ова одлука нема смисла.

„Апсурдно је да аутор, који је издао неко бесмислено дело и нико га не чита и не узима из библиотеке, добије новац од књиге коју су писали Иво Андрић или Аристотел”, рекао је Јовица Кртинић.

Врело уље на ватру досуло је објашњење адвоката Мијатовића да су за ООРП позајмљене књиге, које год биле, јединица мере која би се множила са 15 динара.

„За људе који се баве књижевношћу и културом, књиге нису јединица мере већ вредна дела”, бурно је реаговао професор Александар Јерков, управник Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” у Београду.

Јавне библиотеке, којих у Србији има 530 са огранцима, у јулу су биле обавештене да ће почети наплата (која је сада укинута владином одлуком).

Првобитно је било планирано да националне библиотеке буду ослобођене овог намета, али и оне при образовним институцијама и специјализоване јавне библиотеке.

У 2022. години становницима је из јавних библиотека у Србији дато на коришћење 5.015.575 књига и брошура, подаци су РЗС.

Чланарине за библиотеке у Србији су између 800 и 2.000 динара.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]