Вулканска ерупција је можда изазвала пандемију Црне смрти у Европи

Вулканска ерупција 1345. године можда је покренула ланчану реакцију која је изазвала најсмртоноснију пандемију у Европи, Црну смрт, кажу научници.

Трагови сачувани у дрвец́у указују на то да је ерупција изазвала климатски шок и довела до низа догађаја који су донели болест у средњовековну Европу.

Према овом сценарију, пепео и гасови из вулканске ерупције изазвали су екстремне падове температуре и довели до лоших жетви.

Да би спречили глад, густо насељени италијански градови-државе били су приморани да увозе жито из подручја око Црног мора - доносец́и буве које су преносиле кугу у Европу.

Овај спој климатског шока, глади и трговине показује како се болести могу појавити и ширити у насељеним и топлијим крајевима, према речима стручњака.

„Иако се чини да је подударност фактора који су допринели црној смрти ретка, вероватноц́а да се зоонотске болести појаве услед климатских промена и претворе у пандемије вероватно ц́е се повец́ати у глобализованом свету", рекао је Улф Бинтген са Универзитета у Кембриџу.

„Ово је посебно релевантно с обзиром на наша недавна искуства са Ковидом-19", каже.

Црна смрт је харала Европом 1348. до 1349. године, и однела животе скоро половине становништва.

Болест је изазвала бактерија позната као Yерсиниа пестис коју су ширили глодари, попут пацова и бува.

Верује се да је епидемија почела у Централној Азији, крец́уц́и се светом трговинским путевима.

Али прецизан редослед догађаја који су донели болест у Европу пажљиво су проучили научници.

Сада су истраживачи са Универзитета у Кембриџу и Лајбницовог института за историју и културу источне Европе (ГWЗО) у Лајпцигу попунили недостајуц́и део слагалице.

Користили су трагове из дрвец́а и ледених језгара да би испитали климатске услове у време Црне смрти.

Њихови докази указују на то да је вулканска активност око 1345. године изазвала нагли пад температуре током узастопних година због ослобађања вулканског пепела и гасова који су блокирали део сунчеве светлости.

То је довело до пропадања усева широм медитеранског региона.

Да би избегли глад, италијански градови-државе трговали су са произвођачима житарица око Црног мора, несвесно омогуц́авајуц́и смртоносној бактерији да се учврсти у Европи.

Мартин Баух, историчар средњовековне климе и епидемиологије из ГWЗО-а, рекао је да су се климатски догађаји сусрели са „компликованим системом безбедности хране".

„Више од једног века, ови моц́ни италијански градови-државе су успостављали трговачке путеве на велике удаљености преко Средоземног и Црног мора, што им је омогуц́ило да активирају веома ефикасан систем за спречавање глади", рекао је он.

„Али на крају, то би ненамерно довело до далеко вец́е катастрофе", додаје.

Налази су објављени у часопису Цоммуницатионс Еартх & Енвиронмент.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]