Може ли Мијатовић да преокрене тешку ситуацију у Партизану

Био је мађионичар на терену, али сада признаје да ће му бити потребна много већа магија да се београдски Фудбалски клуб Партизан издигне из врло лошег стања - у сваком смислу.

„Лако је бити Партизановац кад иде све како треба, тешко је бити у овој ситуацији.

„Био бих најсрећнији да кажем свима да имам чаробни штапић, али нажалост ситуација није таква", рекао је Предраг Мијатовић, некадашњи фудбалер Партизана и Реал Мадрида, који се после три деценије вратио у београдски клуб као члан нове управе.

Партизан, један од два највећа фудбалска клуба у Србији, годинама резултатски посрће, без титуле шампиона државе је седам година, а нова управа је, како кажу, затекла дуг од око 60 милиона евра.

„Узбуђен сам, после 30 и нешто година сам опет овде и имам јако јасну идеју шта хоћемо да радимо. Не може се све преко ноћи, потребно је време", додао је Мијатовић на конференцији за новинаре у уторак, 22. октобра.

Каква је ситуација у клубу, показује и то да је стадион последњих година остајао без струје због неисплаћених дуговања.

Ко је у новој управи Партизана?

Партизан је, као и његов највећи ривал Црвена звезда, државни клуб, односно од оснивања 1945. године, оба су издржавана из буџета свих грађана.

Претходних година, државне компаније, попут Телекома Србија, неке су од главних финансијера Партизана, а ове сезоне на дресовима играча стоји натпис кинеске рударске фирме Зиђин која на истоку Србије ископава бакар и злато.

Под вишегодишњом управом Милорада Вучелића, некада блиског сарадника бившег преседника Србије и СР Југославије Слободана Милошевића, и генералног директора Милоша Вазуре, Партизан је доспео у драматично стање.

Низали су се неуспеси на терену, мењали су се тренери, гомилали су се дугови, а у овој сезони Партизан је успео оно што још ниједном европском клубу није - да испадне из квалификација за сва три европска такмичења.

После честих притисака и протеста навијача, најпре се повукао Вучелић, за њим и Вазура.

Клуб ће убудуће водити Расим Љајић, политичар из Новог Пазара и министар у неколико бивших влада.

Уз Мијатовића, у клуб се вратио још један бивши фудбалер црно-белих Данко Лазовић.

У Управном одбору су и Милка Форцан, некадашња потпредседница једне од највећих компанија у Србији, Делта Холдинга у власништву утицајног бизнисмена Мирослава Мишковића, као и привредници Војислав Лазаревић, Бобан Станојевић и правник Драган Миловановић.

Да је стање у Партизану врло лоше, потврђује и изјава Данка Лазовића.

„Према клубу се опходило недомаћински. Ми не знамо шта нас финансијски чека сутра, а не у јануару", рекао је.

Лазовић је рекао да је дуг 60 милиона евра, али је додао: „Не знам шта ћемо још наћи у овом периоду. Треба нам време да установимо све проблеме.“

Пре само десет година, тај дуг био је значајно мањи - око 15 милиона евра, како су тада навели из клуба.

Од Подгорице, преко пречке, до Реала

Мијатовић је рођен у Подгорици у јануару 1969. године, док се главни град Црне Горе и даље звао - Титоград.

Фудбалом је почео да се бави у локалном ФК Ком, одакле прелази у подгоричку Будућност, највећи црногорски клуб, где почиње сениорску каријеру.

Као важан део његове каријере издваја се Светско првенство за омладинце у Чилеу 1987. године, када СФРЈ осваја злато.

У тој генерација младих фудбалера, данас често познатој као „Чилеанци", било је неколико фудбалера који су касније направили велике каријере, попут Звонимира Бобана и Роберта Просинечког.

Међутим, веома брзо стиже на црно-белу страну Топчидерског брда.

За четири године у Партизану (1989-1993), освојио је једну титулу шампиона државе и био један од најбољих фудбалера тима.

На 104 утакмице постигао је 45 голова, поставши љубимац навијача.

Каријеру је наставио у Шпанији, где је прво играо за Валенсију, одакле 1996. прелази у славни Реал Мадрид, где ће одиграти значајну улогу у клупској историји.

Краљевски клуб, најтрофејнији у историји Старог континента са 15 европских титула, крајем 1990-их био је у више од три деценије дугом посту.

Последњу европску титулу, освојили су још 1966. године, управо против Партизана.

Те 1998. у финалу су се сусрели са Јувентусом, а меч је голом у 66. минуту решио управо Мијатовић.

Међутим, ту годину не памти у потпуности по добром.

Репрезентација СР Југославије, коју су чиниле Србија и Црна Гора, на Светско првенству у Француској отишла је са великим очекивањима.

У групи били са Немачком, Ираном и Сједињеним Државама, 'плави' завршавају други, што их је у осмини финала послало на Холандију.

При резултату 1:1, Мијатовић је почетком другог полувремена, имао прилику да са беле тачке Југославији донесе предност, али је погодио пречку.

Тај пенал и та пречка у наредним годинама добиће готово митски статус међу љубитељима фудбала на овим просторима.

„Тешко је било сварити тај тренутак, али, 'ајде, сад је већ прошло више од 20 година... Схватиш да мораш да идеш даље", изјавио је Мијатовић 2019. у интервјуу за ББЦ на српском.

„Милијарду пута сам гледао снимак. Сећам се тог првог момента када сам схватио да лопта није ушла... Одвратан осећај".

Холандија је на крају прошла даље, голом Едгара Давидса у надокнади времена.

Наредне године, Мијатовић одлази из Реала у италијанску Фиорентину, да би каријеру завршио поново у Шпанији - у Левантеу.

По завршетку каријере, Мијатовић је остао у Шпанији, где је годинама радио као фудбалски агент.

У Реал Мадрид се враћа 2006. године као генерални директор клуба, што остаје до 2009. године.

Мијатовић: 'Да не гледамо фасаду комшијине куће'

Мијатовић сматра да је Партизану потребно да „среди сопствену кућу", а не да гледа каква је фасада комшијине куће, алудирајући на Црвену звезду.

„Седам титула Звезде заредом, нас нема нигде. И наравно да се наслониш и чујеш хук Лиге шампиона, и наравно да је мука", каже Мијатовић.

Додао је да не зна „да ли ће сами моћи да очисте кућу" и наставио: „Али да ли ћемо купити све препарате, хоћемо".

„Не можемо кућу очистити сами, требају нам људи, они нам требају".

Упоредио је тренутно стање у Партизану са бродом који „нема ни мотор ни једра, али мора да се весла".

Од навијача тражи само време јер, како каже, ништа не може преко ноћи да се деси, али ће подршка навијача бити кључна.

„Биће непопуларних одлука. Партизан мора да крене новим путем са новом енергијом, хоћемо да звиждуци постану аплаузи.

„Ми смо у кући Партизана и Партизан је наш", рекао је.

Ситуација је, наводи, тешка, али не и нерешива.

„Радио сам у Реалу кад нису три године узели титулу, ако сам могао тамо да се изборим, могу и овде."

Не планира, додаје, да се због новог посла пресели из Шпаније у Београд, али ће „чешће долазити".

'Не треба нам Гвардиола, имамо Сава'

Партизан је последњих неколико сезона променио мноштво тренера.

Ову сезону почео је Александар Станојевић, повратник на клупу Партизана, али је и врло брзо отишао после дебакла у 'вечитом дербију' и најтежег пораза од Црвене звезде на његовом стадиону у историји (0:4).

Уместо Станојевића, на клупу Партизана се вратио још један бивши играч и некадашњи тренер Саво Милошевић.

Уједно, и некадашњи саиграч Мијатовића у Партизану и репрезентацији СР Југославије (заједнице Србије и Црне Горе).

Мијатовић каже да ће Милошевић сигурно остати тренер.

„И да није тренер Саво Милошевић, ја бих га довео на ову позицију. Сада нам ни (Пеп) Гвардиола (тренер Манчестер ситија) не треба, треба нам Саво Милошевић".

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]