Лажни Бразилац и руска шпијунажа

Тридесет првог марта 2022. године, Виктор Милер Фереира се укрцао у авион на међународном аеродрому у Сао Паулу у Бразилу. Упутио се за Холандију, где је требало да започне приправнички стаж у Међународном кривичном суду.

Али кад је авион слетео, брзо се испоставило да није Бразилац за ког се издавао.

Холандска агенција за националну безбедност АИВД идентификовала га је као 36-годишњег руског држављанина Сергеја Владимировича Черкасова.

Оптужила га је да шпијунира за ГРУ, руску војну обавештајну службу, и стрпала га у први авион назад за Бразил, где је био ухапшен одмах по слетању.

Тренутно служи петогодишњу затворску казну у Бразилу за коришћење фалсификованих докумената.

Бразилска полиција и амерички Федерални истражни биро (ФБИ) идентификовали су га као руског обавештајца, а ФБИ је рекао да је користио лажни бразилски идентитет да би сакупљао информације у САД.

Черкасов признаје да је Рус, али негира да је шпијун.

Сада изгледа као да би могао бити враћен у Русију, после дипломатских напора и захтева за изручење из Москве.

Шта, дакле, знамо о Черкасову и шта нам ово говори о начину на који се руске шпијунске операције воде данас?

Бразилски истражитељи и јавни тужиоци тврде да је Черкасов допутовао 2010. и користио лажни бразилски идентитет као параван за операције у другим земљама без привлачења пажње страних обавештајних служби.

Русија је одавно усавршила стварање ове врсте агента у дубокој илегали, који преузме потпуно другачији идентитет и националност, што му омогућује да се креће у круговима у којима би Руси наилазили на подозрење.

Потребно је и до деценије да би ова врста агента била обучена, да би се изградио његов параван и да би се потпуно одомаћио у страној земљи.

Познати су као „илегални агенти“, дефинисани у оптужници америчког Министарства правде против Черкасова као тајни агенти који користе лажне идентитете, „бораве изван Русије на дугорочним задацима 'у дубокој илегали'“.

Према оптужници, „илегалци понекад обезбеђују диплому на универзитетима земље-мете или се запошљавају, што су активности које само појачавају њихову лажну прошлост.“

Израз „илегалци“ одваја ове агенте од „скоро легитимног шпијунирања које бисте могли да очекујете из амбасаде, од шпијуна који оперишу под дипломатским имунитетом“, каже Емили Ферис, виша стручна сарадница за руске унутрашње послове при Краљевском институту уједињених служби.

„Програм илегалаца је рецидив из совјетског периода“, додаје она, наводећи мрежу руских агената спавача који су оперисали у дубокој илегали у САД више од деценије пре него што су били разоткривени у истрази ФБИ 2010. године.

Они су „практично били Американци у сваком погледу“, каже она.

Русија је „уложила огроман труд на покушаје да их убаци на разна места. Занимљиво је да још увек раде такве ствари.“

Међутим, од руске инвазије на Украјину, њене операције сакупљања обавештајних података у иностранству су компромитоване.

Дипломате су протеране са положаја широм планете, а велики број руских шпијуна је разоткривен широм Европе, Северне Америке и Латинске Америке, након што је појачано дељење података међу западним обавештајним службама.

Ови догађаји су „привремено осујетили већи део шпијунских мрежа које оперишу из амбасада широм Европе“, тврди Ферис.

Истраге бразилске и међународних агенција сугеришу да је Черкасов био део мреже руских агената који користе бразилске идентитете.

Најмање девет осумњичених агената идентификовано је од 2022. године, са појединцима који су се издавали за Бразилце у Норвешкој и другим земљама.

Ниједан није био оптужен да шпијунира за Бразил, већ је земља служила само као згодан параван, изабран због доживљене слабије контроле докумената и њене неутралности у међународним сукобима.

Лажна прошлост Виктора Фереире

Сада Русија све више зависи од једне другачије врсте агената, каже Ферис.

„У одсуству мрежа повезаних са амбасадама, она користи посреднике треће стране, мештане.

„Руси преузимају железничке системе и ометају ланце снабдевања за Украјину, или дижу у ваздух складишта, користећи локалне држављане, често регрутоване преко друштвених мрежа.“

„Они су локални људи често мотивисани похлепом или бесциљношћу, ту не постоји никаква идеологија… Они често ни не знају да су њихови крајњи послодавци Руси.“

Постоји јасна разлика између њих и онога како оптужница америчког Министарства правде описује Черкасова.

У њој се каже да кад је био ухапшен у Бразилу 2022. године, Черкасов је имао хард драјв који је садржао различите документе, међу њима детаљну, и лажну, прошлост да би убедио људе које упознаје да је бразилски држављанин.

Верује се да га је написао Черкасов лично негде око 2010. године и чини се да нуди наговештаје о модусу операнди једног руског тајног агента у дубокој илегали.

„Ја сам Виктор Милер Фереира“, започиње текст.

На четири стране он пролази кроз породичну историју, са детаљима као што су: „Мајка је сакупљала лептире, али је колекција морала да буде продата да би се платила њена медицинска лечења.“

О његовим школским данима, он пише: „Не волим да се сетим тих дана, зато што су се моји другови из одељења изругивали мом изгледу и мом акценту. Иако сам изгледао као Немац, звали су ме 'гринго'. Због тога нисам имао много пријатеља.“

А на другом месту се тврди: „Мој отац је деловао као веома пријатна и отворена особа, али на моје велико изненађење открио сам да је он крив за смрт моје мајке и моје тетке, као и све потешкоће и понижења које сам претрпео у животу.“

Али имајући у виду колико је интензивна обука „илегалног“ агента, што се тиче времена и новца, „занимљиво је да су Руси уопште улагали у овакво нешто“, каже Ферис.

„Руске обавештајне мреже пролазе кроз реформу, али је очигледно рат и даље у току и већина његових ресурса су на првом месту на фронту у овом тренутку, тако да је њихова способност да наставе са овом врстом програма прилично ограничена.“

Черкасов се преселио у Вашингтон 2018. под изговором да похађа постдипломске студије тамо, према америчком Министарству правде.

Верује се да се пријавио за Међународни кривични суд још у септембру 2020, али да је процес пријаве највероватније био одложен због епидемије ковида.

Према Холандској обавештајној служби, Черкасов је желео неплаћени приправнички стаж на суду у Хагу, који је одавно примарна обавештајна мета за Русију.

Само неколико недеља пре него што је Черкасов ухапшен, Русија је покренула инвазију на Украјину.

Од тада је МКС водио истрагу о бројним наводима да је Русија починила ратне злочине у Украјини.

Суд је 2023. издао налог за хапшење председника Владимира Путина, усредсредивши се на тврдње о незаконитој депортацији деце из Украјине у Русију.

Москва је негирала те оптужбе и назвала налог „скандалозним“.

„Тајни приступ информацијама на МКС-у био би од изузетне важности за руске обавештајне службе“, рекао је АИВД у саопштењу.

И да је Черкасов успео да се инфилтрира у суд, експерти кажу да је могао да петља са доказима или да их уништи.

Према Ферис, организације које су се нашле на мети Русије варирају у односу на оно што је у том тренутку важно у вестима.

„Сада је велика мета Еуроклир банка и Белгијанци, зато што је то тема и зато што је најхитније питање“, каже она, говорећи о разматрањима Европске уније да искористи замрзнута руска средства.

Већина њих се држи у Еуроклиру, који се налази у Бриселу.

И шта сада?

Сада изгледа да би Черкасов ускоро могао да се нађе на путу кући у Русију.

У августу 2022, Москва је тражила његову екстрадицију, тврдећи да је он тражени трговац дрогом.

Врховни федерални суд у Бразилу одобрио је тај захтев и недавно су регионални федерални суд у Сао Паулу и тужиоци у Рио де Жанеиру саопштили да су сви правни захтеви за његово изручење испуњени, потврдивши да више не постоје „препреке“ да се он пребаци у Русију.

Одлука чека коначно одобрење председника или министра правде.

САД су 2023. такође поднеле захтев за екстрадицију под оптужбом да је Черкасов деловао као страни агент на америчком тлу без дозволе и да је починио финансијску и визну превару.

Али бразилске власти су то одбиле, рекавши да га је Русија тражила прва.

ББЦ њуз Бразил је контактирао руску и америчку амбасаду у Бразилу ради коментара, али није добио одговор.

Такође смо се обратили Черкасовљевом тиму одбране у Бразилу, али није дао коментар.

Ако Черкасов буде био враћен у Русију, Ферис верује да ће он бити добро примљен тамо.

Она каже да је Ана Чепмен, једна од америчких „илегалки“, постала „омања славна личност“ по повратку 2012, и додаје да је један од главних осумњичених за тровање Александра Литвиненка 2006, Андреј Луговој, изабран у руску државну Думу 2007.

„Ако сте спремни да ризикујете живот и слободу на тај начин, мора да постоји неко признање Кремља за вашу жртву“, каже она.

„Биће дочекан, претпостављам, као херој.“

Додатно извештавање: Фиона Мекдоналд

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk