Да ли због иранског рата Ким Џонг Ун страхује за будућност Северне Кореје

Киму Џонгу Уну се по глави сигурно роје неке компликоване мисли након што су Америка и Израел покренули рат против Ирана.

Северна Кореја је брже-боље осудила нападе као „неоправдани агресивни рат“.

На крају крајева, ове две земље су склопиле „антиамерички фронтовски крвни савез" 1979. године и накнадно постали партнери у изради ракета.

Иран је такође водећа дестинација за извоз оружја, према бившем севернокорејском дипломати који је говорио за ББЦ под условом да остане анониман.

Међутим, две ствари стављају Северну Кореју у много повољнији положај од Ирана, кажу аналитичари.

Нуклеарно оружје и Кина.

Током ирачког рата 2003. године, покојни вођа Ким Џонг Ил нестао је на 50 дана.

Према јужнокорејској обавештајној служби, провео је већи део тог времена кријући се у бункеру у комплексу Самџијон, око 600 километара од престонице Пјонгјанга.

За разлику од њега, његов син Ким Џонг Ун није се крио од очију јавности, чак ни након што је ирански врховни вођа Али Хамнеи убијен у ваздушним нападима.

Толико другачија реакција, на неки начин, одражава све већу веру Северне Кореје у властиту снагу, каже Џанг Јонг Сеок, бивши директор аналитичког тима за Северну Кореју при Националној обавештајној служби Јужне Кореје.

„Нека врста нуклеарне силе"

Северна Кореја је де факто нуклеарна држава, а чак је и амерички председник Доналд Трамп изјавио 2025. године да је земља „нека врста нуклеарне силе“ која има „много нуклеарног оружја“.

Према извештају Стокхолмског међународног института за истраживање мира, Северна Кореја има око 50 нуклеарних бојевих глава и довољно фисионог материјала да направи још 40.

У јулу 2024. године, Јужна Кореја је упозорила да је Северна Кореја у „коначним стадијумима“ израде тактичког нуклеарног оружја, које има краћи домет и намењена је употреби на бојишту.

Прошле године је председник Јужне Кореје Ли Џае Мјунг такође рекао да је Северна Кореја близу израде интерконтиненталне балистичке ракете која би могла да погоди америчко тло нуклеарним оружјем, упркос томе што навођење ракете и њена способност да заштити бојеву главу током поновног уласка у атмосферу остају под знаком питања.

Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) Уједињених нација рекла је да Иран има „веома велик, амбициозан нуклеарни програм“, али да није видела доказе који би указивали на „структурални програм производње нуклеарног оружја“.

После револуционарног нуклеарног споразума из 2015. године, Иран је пристао на додатна ограничења његовог програма за обогаћивање уранијума.

Инспектори из ИАЕА такође су били проширени, што је помогло да се успори ирански нуклеарни програм, каже Џанг Џи Хјанг, стручњак за Блиски исток при Азијском институту за политичке студије.

Али после једностраног Трамповог повлачења из нуклеарног споразума 2018. године, Иран је почео да ограничава приступ ИАЕА његовим нуклеарним постројењима.

Ово контролно тело саопштило је у поверљивом извештају да је Иран обуставио сву сарадњу после његовог рата са Израелом у јуну 2025. године, известила је новинска агенција АП прошлог месеца.

Међутим, Северна Кореја је извела прву нуклеарну пробу 2006. године, а три године касније, протерала је све инспекторе ИАЕА.

Земља је извела још пет нуклеарних проба од тада, последњу 2017. године.

У оно време, Северна Кореја је желела преговоре са САД, што је довело до два историјска сусрета између вођа две земље, 2018. и 2019. године.

Ким је желео да међународне санкције буду укинуте и понудио је да размонтира нуклеарну електрану Јонгбјон.

Али Трамп је желео више од тога и преговори су на крају пропали.

Северна Кореја сада делује сигурно у себе, јер ју је рат у Украјини приближио Русији, што јој пружа преко потребну економску и војну сарадњу, каже Џени Таун, која предводи америчку експертску групу Корејски програм Стимсоновог центра.

Али чини се да Трамп и Ким имају добар однос, а амерички председник је хвалио његовог севернокорејског колегу још колико прошле године.

Ким признаје да се указују „јединствене прилике кад има посла са Трампом“, али да неће „подносити жртве да би оживео тај однос“, каже Таун.

Ипак, Северна Кореја се није отворено острвила на Трампа кад је осудила ирански рат.

А током конгреса партије прошлог месеца, Северна Кореја је навела да ће одржати добре односе са САД ако њен статус буде био поштован, практично оставивши врата отворена за дијалог.

Кина, Русија и „нуклеарни таоци"

Географија такође ради у корист Северне Кореје - граничи се са Кином, која је доживљава као кључни бедем против САД и њеног савезника Јужне Кореје.

А ако режим у Северној Кореји буде био срушен, Кина би могла да се суочи са великим приливом избеглица.

Због тога се, историјски гледано, односи између две комунистичке земље описују као блиски као „усне и зуби“.

Од 1961. године, Кина се зарекла да ће штитити Северну Кореју ако буде била извршена инвазија на њу у узајамном одбрамбеном споразуму, што је једини такав пакт који је Пекинг икада потписао.

То не значи да Кина увек доживљава Северну Кореју као савршеног савезника, будући да њен нарастајући нуклеарни арсенал дестабилизује регион.

Кина такође није превише срећна што види да Северна Кореја продубљује односе са Русијом, нарочито јер су две земље такође потписали одбрамбени пакт 2024. године, према Џангу Јонгу Сеоку, гостујућем истраживачу на Националном универзитету у Сеулу.

„Северна Кореја има стратешке интересе за Кину... А Кина је веома чврста у властитим стратешким интересима и Ким Џонг Ун је савршено свестан тога“, каже. Јонг Сеок.

Северна Кореја такође држи Јужну Кореју и Јапан као „нуклеарне таоце“ због географске близине, каже Џанг са Института Асан.

Две Кореје раздваја само демилитаризована зона, која је дуга око 250 километара и четири километара широка, са њиховим престоницама које су удаљене једна од друге око 200 километара.

То значи да се градска област Сеула, која се састоји и од покрајина Инчеон и Гјеонги, налази у оквиру директне зоне удара Северне Кореје, каже Џанг, који је раније радио при Националној обавештајној служби Јужне Кореје.

„Питање је да ли би Јужна Кореја била способна да блокира ракете као Израел, САД или друге блискоисточне земље“, додаје он.

Јапан се такође налази у зони директног удара Северне Кореје, а Северна Кореја редовно испаљује пројектиле у Јапанско море током проба.

У две азијске земље размештено је око 80.000 припадника америчких трупа, док је на Блиском истоку размештено око 50.000 припадника америчког војног особља.

Ирански рат је вероватно усадио у Кима чврсто уверење да је Али Хамнеи „био беспомоћан јер није имао нуклеарно оружје“ и да преговори са САД не би гарантовали опстанак режима, каже Елен Ким из вашингтонске групе експерата Корејско-амерички економски институт.

Таун се слаже с тим.

„Северна Кореја је можда пропатила много током година у потрази за способношћу нуклеарног одвраћања, али у тренуцима као што је овај, Ким Џонг Ун готово сигурно верује да је донео праву одлуку, знајући да улози од нападања нуклеарно наоружане земље вероватно скачу у висине да би то била иоле одржива опција.“

Додатно извештавање и приређивање: Грејс Цои; индексна фотографија: Андро Саини из Визуелног новинарства Источне Азије и главна слика: Геттy Имагес; мапа: Визуелно новинарство Источне Азије

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk