Олимпијски шампион пред избором: Затвор или одлазак на украјински фронт

Око 06:45 сати 28. марта, полиција је стигла у кућу Андреја Перлова близу Новосибирска у Сибиру.

Оптужили су га да је украо око три милиона рубља (32.000 долара) из Фудбалског клуба Новосибирск, чији је био генерални директор.

Његова породица каже да је он напросто само дозволио деци да играју на терену а да не плате уобичајену накнаду за играње, већ само тренера.

Они који га оптужују тврде да је новац био прослеђен и да је завршио у његовом џепу.

Перлов, који има 62 године, освајач је златне олимпијске медаље из Барселоне 1992. када је победио у брзом ходању на 50 километара.

У притвору је био више од шест месеци, а његова породица каже да се на њега врши притисак да се бори у Украјини.

Речено му је да ће заузврат случај проневере бити замрзнут и потенцијално одбачен кад се рат заврши.

Није тајна да се затвореници регрутују за рат у Украјини, али ББЦ-јева анализа показује да се првобитни нагласак на најокорелијим и најнасилнијим осуђеницима сада променио.

Према најновијим законима, и тужилаштво и адвокати одбране сада имају законску обавезу да обавесте већину оптужених да има опцију да иду у рат уместо на суд.

Овај закон, усвојен у марту 2024. године, значи да ће, ако се пријаве, истрага и судски бити обустављени.

Њихови случајеви биће углавном потпуно затворени по окончању рата.

„Ово је преокренуло руски правосудни систем наглавачке“, каже Олга Романова, директорка „Русије иза решетака“, невладине организације која пружа правну помоћ притвореницима.

„Полиција сада може да ухвати човека над лешом некога кога је управо убио, стави му лисице а онда убица да каже: ‘Ох, чекајте, желим да идем у 'специјалну војну операцију’ и они онда закључе кривични случај.“

Специјална војна операција је термин који Кремљ користи од почетка инвазије на Украјину фебруара 2022.

Добили смо процурели снимак истражитеља који описује предности потписивања уговора са руском војском жени чији је муж већ осуђен на три године због крађе.

„Може да добије још шест година за овај други злочин“, каже јој он.

„Понудио сам му прилику да потпише уговор. Ако захтев буде био одобрен, он ће ићи у рат, а ми ћемо закључити случај.“

Ако оптуженик потпише уговор, кривични случај се суспендује у року од неколико дана, осумњичени се пушта на слободу и скоро моментално одлази на фронт.

Тројица адвоката који раде у Русији потврдили су да је ово постала норма широм земље.

Неки потписују у нади да ће избећи затвор и кривични досије, али то није лак излаз, као што је открио тинејџер Јарослав Липавски.

Он је потписао уговор пошто је оптужен за „намерно наношење тешких телесних повреда у групи особа према претходном договору“.

Његова млада девојка управо је била сазнала да је трудна и да би избегао кривично гоњење, Липавски се пријавио у војску чим је напунио 18 година.

Он је отпутовао за Украјину и недељу дана касније био мртав.

Један је од најмлађих војника који су погинули у рату.

Не зна се колико се људи оптужено за злочине одлучило за борбе уместо да им се суди, али ова промена политике одражава потребу Русије да појача јединице уз минималан број других цивила које мора да мобилише.

„Да ли је Русији стало до осуђеника или оних који су у затвору? Подозревам да није“, каже Мајкл Кофман, војни аналитичар из Карнегијеве задужбине за међународни мир.

Он мисли да влада „највероватније претпоставља да су то људи које може да приушти да изгуби, да они никоме неће недостајати и да то неће имати значајан негативни ефекат на целокупну привреду.“

Кад је плаћеничка група Вагнер почела да регрутује затворенике, њен вођа Јевгениј Пригожин желео је осуђенике из максимално обезбеђених затвора, рекавши им да су му потребни њихови „криминални таленти“ у замену за помиловање.

ББЦ на руском и руска интернет страница Медиазона имали су увид у поверљиве документе који бацају ново светло на процес регрутације затвореника, на оно што се десило многима од њих и на потребу да се очува прилив нових бораца.

На основу анализе идентификационих плочица осуђеника који су погинули у Украјини и „уплата за ковчеге“ њиховим породицама, утврђено је да је Вагнер регрутовао скоро 50.000 затвореника из казнених колонија, а у једном тренутку су губили и до 200 њих у свакодневним борбама.

Многи су били рањени.

Све идентификационе плочице затвореника почињу словом „к“, што значи „колонија“, односно затворска колонија.

Прве три цифре идентификују затвор из ког су они потекли, а последње три идентификују регрута.

Бројеви су добијени по редоследу - тако да, што је виши број, више регрута је стигло из те конкретне колоније.

Евиденција уплата за ковчеге показује да је више од 17.000 затвореника погинуло у покушају да се заузме град Бахмут у источној Украјини само између јула 2022. и јуна 2023. године.

Да би надоместио губитке, Вагнер, а касније Министарство одбране, прилагодио је регрутну стратегију тако да прошири контингент људи из ког може да их узима.

Неки људи оптужени за злочине одбијају ту нову погодбу зато што су против рата из принципа, други зато што је ризик да ће пгинути или бити рањени на бојишту превелик, а трећи зато што желе да остану код куће како би се жалили на њихов случај.

Међутим нашли су се под притиском власти, каже Алина, ћерка Андреја Перлова.

„Он је то одбио и дигли смо прилично велику галаму у локалним медијима“, каже његова ћерка Алина, „тако да је послат у самицу, где су му поново донели уговор.“

Она додаје да кад га је одбио други пут, забрањено му је да виђа или зове породицу.

Породица Андреја Перлова се и даље нада да ће доказати његову невиност, али последњи пут кад је Алина видела оца на суду средином јула, значајно је био смршао.

„Труди се да делује весело“, каже она, „али ако се ово настави, сломиће га.“

Питали смо се руске власти за случај Андреја Перлова и да ли они неправично врше притисак на притворенике да се пријаве у војску – али нам нису одговориле.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk