Колико често треба да перемо ноге

Неки рибају ноге сваког дана, док други мисле да је потребно само прелити их водом под тушем.

Да ли одржавамо хигијену овог важног дела тела како треба?

Будимо искрени - када ускочимо под туш и посегнемо за сапуном и луфом, увек неким деловима тела више посвећујемо пажњу у односу на друге.

Подручје испод пазуха сигурно насапуњамо, исперемо, а онда све наново.

Кад је реч о стопалима, будући да се налазе скроз доле, можемо их лако превидети.

Но, према појединим стручњацима, наша стопала заслужују једнаку, ако не и већу пажњу.

На пример, и британска Национална здравствена служба (НХС) и амерички Центар за контролу и превенцију болести (ЦДЦ) саветују свакодневно прање ногу сапуном и водом.

Као један од разлога за пажљиву негу наводе спречавање мириса. Табани садрже 600 знојних жлезда по квадратном центиметру коже, више него било који други део тела.

Иако зној сам по себи нема мирис, садржи храњиву смешу соли, глукозе, витамина и аминокиселина, које бактеријама у том делу дођу као шведски сто.

А бактерија има много.

„Стопало може бити веома влажна, мокра и топла средина, нарочито између ножних прстију, па стога представља потенцијално легло микроба", каже Холи Вилкинсон, стручњак за лечење рана на Универзитету Хал у Великој Британији.

Чињеница да већина људи назува чарапе и обува ципеле, задржавајући влагу унутра, додатно погоршава читаву ствар.

Ако бисмо увећали било који квадратни центиметар људске коже, пронашли бисмо између 10.000 и милион бактерија.

Топли и влажни делови коже, као што су стопала, важе за њихова станишта и представљају дом највећег броја врста.

На пример, стопала су идилично уточиште за корино стафилокока бактерију.

Када је реч о гљивицама, наше ознојне ноге су утопија свим родовима, међу којима су Аспергиллус(патоген који се често налази у тлу), Црyптоцоццус,Епицоццум, Рходоторула, Цандида(врста квасца која природно живи на телу, али може постати опортунистички патоген), Трицхоспорон и друге.

Заправо, људско стопало садржи већу биоразноликост гљивичних врста него било који други део тела.

То би могао бити убедљив аргумент за прање стопала.

За потребе једне студије, истраживачи су узели брисеве са табана 40 добровољаца.

Открили су да прање тог дела тела значајно утиче на број бактерија.

Испитаници који су прали ноге два пута дневно имали су око 8.800 бактерија по квадратном центиметру коже, док су они који су се бавили хигијеном тог дела тела сваки други дан имали више од милион бактерија.

Међутим, само зато што су наши табани препуни микроба, не значи нужно и да су смрдљиви или да треба да бринемо.

Као и увек, није битан квантитет, већ и врста бактерије.

Стафилокока је кључни играч када је реч о производњи нестабилних масних киселина одговорних за неугодан мирис стопала.

Знојне жлезде на кожи стопала испуштају опојну мешавину електролита, аминокиселина, урее и млечне киселине.

За стафилококу је то права гозба - током исхране претвара аминокиселине у волатилне масне киселине.

Главни хемијски кривац је изовалеринска киселина непријатног мириса описаног као „изразито кисела нота".

Поређење је на месту јер многи сиреви садрже сличну мешавину волатилних хемикалија.

У једној студији из 2014, рађеној на основу узорка бриса стопала узетог од 16 испитаника, истраживачи су открили да стафилокока чини 98,6 одсто бактерија присутних на табанима.

Ниво волатилних масних киселина, што подразумева и изовалеринску киселину (кључну компоненту неугодног мириса стопала), такође је значајно већи на табану у поређењу са завојем на врху стопала.

Све у свему, студија је показала да је интензитет неугодног мириса стопала у корелацији са укупним бројем присутних стафилокока - још један разлог да посегнете за сапуном.

Међутим, прање ногу није везано само за уклањање неугодног мириса.

Многе болести и проблеми могу бити спречени добром хигијеном стопала.

„Због малог простора између ножних прстију, та подручја су посебно изложена ризику од инфекција које узрокују микроби", каже Џошуа Зајхнер, ванредни професор дерматологије у њујоршкој болници Маунт Синаи.

„Оне изазивају свраб, отоке и неугодан мирис.

„Поремећај површинског слоја коже може повећати ризик од продора микроорганизама у кожу, што даље може узроковати озбиљнију инфекцију меког ткива, познату као целулитис" објашњава он.

Према Зајхнеру, најчешћи проблем је појава атлетског стопала, површинске гљивичне инфекције коже на стопалима.

Гљивице које узрокују атлетско стопало успевају у топлим, тамним и влажним окружењима - стога ово стање најчешће захвата просторе између ножних прстију.

Одржавајте ово подручје чистим и сувим и ускратићете гљивама њихов савршени дом.

То је добра ствар јер атлетско стопало може узроковати низ неугодних симптома попут свраба, осипа, љуштења коже и њеног пуцања на табанима и између прстију.

Такође, одржавање хигијене стопала може спречити инфекције коже, попут оних узрокованих бактеријама Стапхyлоцоццус или Псеудомонас.

Иако оне природно постоје на вашој кожи, ако уђу у крвоток путем посекотине, то може довести до озбиљне инфекције.

Чак и мања инфекција стафилококом може довести до чирева - избочина гноја које се стварају испод коже око фоликула длаке или лојних жлезда.

„Стопала су склонија инфекцијама, јер на њима има доста биомасе бактерија.

„Такође, ако имате пукотине или озледе на стопалима, она обично зацељују далеко спорије од осталих делова тела", каже Вилкинсон.

„У таквој ситуацији, ако имате повреду, постоји већа вероватноћа од продора патогена ући у рану, где могу да се населе и да се развију."

Иако се инфекције коже могу појавити чак и ако водите рачуна о хигијени стопала, редовно прање смањује број бактерија.

Дакле, у случају да се посечете, мање микроба ће ући у крвоток.

Често прање стопала је посебно важно ако болујете од дијабетеса, стања које људе чини подложним чиревима и кожним инфекцијама.

Истраживања су показала да стопала дијабетичара садрже више патогених бактерија на кожи.

„Тамо вребају прилику да изазову инфекцију.

„Дакле, веома је важно да људи с дијабетесом одржавају хигијену својих стопала, јер су изложени већем ризику од развоја инфекције", каже Вилкинсон.

Да ствар буде гора, људи оболели од дијабетеса имају ослабљен имунолошки одговор, па ако добију инфекцију, њихово тело се не може одбранити.

Такође, пацијенти с дијабетесом су склони посекотинама, повредама и ранама на стопалима које не зарастају.

Ако се оне не открију рано, можда ће бити потребна ампутација ножних прстију, стопала или чак читаве ноге.

„Уколико пацијент има неконтролисани дијабетес, можда има оштећење живаца у стопалима, па не може правилно да их осети", каже Вилкинсон.

„Сам чин прања омогућава нам да правилно проверимо да ли имамо на стопалима било какву мању огреботину или суво место који би могли допринети инфекцији."

Из тог разлога Вилкинсон и добротворне организације, попут Диабетес УК, препоручују да дијабетичари перу ноге сваки дан.

Али што је са осталима? Поједини стручњаци тврде да код већине људи свакодневно прање ногу не поспешује здравље и да чак може повећати ризик од проблема с кожом.

Уосталом, кожа се ослања на своју заједницу корисних микроба за обављање битних функција.

Они одбијају штетне бактерије, производе липиде, који одржавају влагу коже и чине је гипком, па чак помажу и у зацељивању рана.

Интензивно прање и рибање може уклонити ове корисне врсте, нарочито ако је вода врућа.

Као резултат, кожа може постати сува, надражена или вас може сврбети.

Испуцала кожа може допустити бактеријама да пробију обично непробојну кожну баријеру, повећавајући вероватност појаве инфекција.

„Претерано прање може пореметити кожну баријеру, скидајући с коже природна уља, што даље може изазвати сувоћу и упалу", каже Зајхнер.

Услед тога се јављају сврабеж, сува кожа, а у тежим случајевима и појаве попут екцема.

„Такође је важно не рибати претерано кожу стопала и не љуштити је.

„Жуљеви се развијају због свакодневних траума, али они заправо штите стопала од околине. Уклањањем жуљева, уклањамо и ту заштиту", објашњава.

Исто тако, постоји бојазан да би антибактеријски сапуни могли пореметити осетљиву равнотежу микроорганизама на кожи, убијајући корисне врсте и допуштајући појаву отпорнијих, патогених сојева који су отпорни на антибиотике.

Најзад, микроби морају у одређеној мери изазвати наш имуни систем како би могао обавити свој посао.

Уколико током детињства не дођемо у контакт са сталним протоком бактерија и вируса, наша тела неће научити како исправно да одговоре на напад.

Поједини стручњаци верују да пречесто купање или туширање заправо може бити контрапродуктивно управо из тог разлога.

И даље смо суочени с вечитом дилемом - колико често треба да перемо ноге?

У извесној мери, то је на сваком од нас да одлучи.

„Људима с дијабетесом се без изузетка саветује да перу ноге сваки дан", каже Вилкинсон.

„Али ако немате никаквих тежих обољења, дерматолози обично саветују да је сваких неколико дана више него довољно за одржавање добре хигијене, без уклањања веће колличине природних уља с ваше коже."

Међутим, Вилкинсон истиче да, уколико волите трчање и вежбање у теретани, тада ћете очигледно морати да перете ноге редовније него неко ко је мање активан.

Такође, није важна само учесталост прања.

Начин на који перете и сушите стопала такође може утицати на здравље.

„Многи људи мисле да је за прање ногу довољно да само пустите воду да цури док се туширате, али није тако - заправо, треба физички опрати ноге сапунастом водом", каже Вилкинсон.

Међутим, Ден Баумгарт, доктор опште праксе и предавач неуронауке и физиологије на Бристолском универзитету у Великој Британији, пацијентима наглашава да је најважније да добро осуше стопала.

„Кад између ножних прстију имате наквашеност или влагу који се задржавају тамо у топлом окружењу, тада сте склони развоју појава попут атлетског стопала и других гљивичних инфекција", каже Баумгарт.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]