Анализа ББЦ уредника: 2025. као 1968. и 1989, после ње можда више ништа неће бити исто - због Трампа

С времена на време наиђе година у којој свет пролази кроз неке фундаменталне и потресне промене.

Таква је била 1968, са совјетском инвазијом на Чехословачку, париским нередима и протестима у Америци због рата у Вијетнаму.

Затим, 1989. година масакра на Тјенанмену, пада Берлинског зида и урушавања совјетске империје.

Сваки до тих догађаја уживо сам посматрао и делује ми да би 2025. - иако је прошло само неколико недеља - могла бити једна од тих година.

Време кад основне претпоставке о томе како свет функционише заврше у машини за млевење.

Главни разлог за то је, наравно, Доналд Трамп.

Од краја Другог светског рата, сваки од 13 америчких председника макар је декларативно уважавао сет кључних геополитичких начела - да америчка безбедност зависи од њене заштите Европе од Русије и некомунистичких азијских земаља од Кине.

Трамп је тај приступ изврнуо наглавачке.

Тврди да сада на прво место ставља америчке интересе, што се углавном своди на једно - колико то кошта Америку.

Само по себи, то је прилично тешко за његове пријатеље и савезнике у иностранству, нарочито у Европи.

Али је много тежи Трампов карактер.

Ниједан амерички председник у савременој историји, чак ни Ричард Никсон, није као Трамп дозвољавао да његове личне особине толико утичу на политику.

„Он је просто као Луј Четрнаести", рекао ми је један пензионисани амерички дипломата, говорећи о француском самовеличајућем Краљу сунца.

Критичари попут овог верују да је Трамп истовремено невероватно сујетан и осетљив.

Једна од последица тога јесте да људи који га окружују, попут Илона Маска и Џеј Ди Венса, можда мисле да њихов положај у потпуности зависи од тога колико га хвале и подржавају његове ставове.

Шта то значи у пракси?

Кад Трамп, без икаквих доказа, каже да је украјински председник Владимир Зеленски корумпиран и има ниску стопу јавне подршке, Маск иде корак даље - одмах каже да Зеленски презире украјински народ и да опстане на мртвим телима украјинских војника.

Нико из Трамповог данашњег окружење се, чини се, неће дискретно накашљати и рећи: „Господине председниче, можда би требало мало да размислите и повучете ту изјаву."

Судећи на основу Трамповог претходног мандата, можемо бити сигурни да сви већ добро знају колико он презире кад неко није сагласан са њим.

Као и да бројни бирачи свим срцем подржавају Трампов приступ.

Трамп се обавезао да ће до Ускрса зауставити рат у Украјини и апсолутно је у праву кад каже да је руски председник Владимир Путин жељан да то уради.

Руске трупе, пре свега захваљујући њиховој бројности, остварују спори напредак у источном делу Украјине.

Али цена за то у руским животима је огромна.

Кад би се то наставило, Русија би можда морала да покрене масовну регрутацију, што би било врло непопуларно и чак би могло да дестабилизује Путинов режим.

И због тога, све што Трамп говори о остваривању мира је музика за Путинове уши.

Џон Болтон, Трампов нимало улизички саветник за националну безбедност из прве администрације, изјавио је недавно да су у Кремљу, кад су чули Трампов мировни план, сигурно отварали шампањац.

Путин је изузетно подржавао идеју да је Трамп заправо добио изборе 2020. године.

То можда није истина - изгубио их је од Џозефа Бајдена - али Путин зна да Трамп гаји велику наклоност према свакоме ко подржава његов поглед на ствари.

Зашто су се, за разлику од тога, Трамп и људи око њега тако жестоко окомили на Зеленског?

Делимично зато што не ради послушно све што му се каже, као што је повратак за преговарачки сто и постизање договора о америчком приступу украјинским кључним минералима.

Истовремено, Трамп је свестан да је Зеленски најслабија карика у тројци САД-Русија-Украјина, и да на њега може да се изврши притисак онако како на Путина не може.

Што се више притиска буде извршило на Зеленског, брже ће доћи до мировног споразума.

Трамп никад, макар у јавности, не делује као неко ко показује превише интересовања за детаље било ког споразума.

Занима га само сам споразум, чак и ако Украјина и њени савезници сматрају да је он изричито нефер и да дозвољава Русији да се у будућности почне рат испочетка.

Британске и немачке дипломате које познајем бесне су због начина на који је Трамп приступио привлачењу Русије за преговарачки сто.

„Имао је два крупна адута у рукама", рекао ми је један.

„Први је био изолација Русије. Путин би пристао на гомилу уступака само да би учествовао у преговорима са Америком - једино што Трамп није инсистирао ни на једном уступку. Само му је дозволио да седне за сто и почне да говори."

Други адут, додао је дипломата, био је инсистирање да се Украјини дозволи улазак у НАТО.

„Трамп је могао само непрестано да труби о томе и извуче свакакве пристанке од Путина, пре него што на крају каже, у реду, добро, Украјина у том случају неће ући у НАТО."

У европским престоницама сматра се да је одбацио оба адута пре него што су преговори и почели, без икаквих претходних условљавања.

Неке европске дипломате са искуством у америчкој политици, међутим, већ уверавају да грандиозни монархијски период у председничком мандату Доналда Трампа, где му се његови саветници безрезервно покоравају (буквално је себе назвао „краљем" ове недеље), неће потрајати.

Трамп тренутно држи контролу над попустљивим Конгресом и конзервативним Врховним судом, али за само 20 месеци, у новембру 2026. године, у САД ће бити одржани избори средине мандата.

Постоје назнаке да инфлација у Америци почиње да расте и довољно људи би могло бити негативно погођено да републиканци буду кажњени.

Ако изгуби контролу над једним или оба дома, моћ коју тренутно има за муњевито усвајање сваког плана и политике, колико год контроверзни били, само ће се смањити.

Међутим, страшно много тога може да се деси у наредних годину дана и осам месеци.

Трампов експанзионизам могао би да осоколи Кину.

Могао би да избије велики међународни трговински рат, изазван Трамповим царинама.

Делује вероватно да ће Европска унија постати политички и економски слабија него икад.

Постизање мира у Украјини под руским условима биће нешто сасвим ново за САД.

У значајној већини преговора од 1945. године, Русија је имала проблема да било шта буде по њеном - пре свега због економске и војне снаге Америке.

Сада изгледа као да би Путин, након што је пре три године донео скупоцену одлуку да изврши инвазију на Украјину, могао из свега да се извуче некажњено.

И још да из свега извуче корист.

Ако се то буде догодило, онда ће 2025. заиста остати упамћена као историјска - тренутак од ког ништа није било сасвим исто.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]