Неформална анкетна комисија: Спорне тачке око изградње комплекса ЕXПО

Назван је пројектом од националног значаја, али је од самог почетка на мети критика неких опозиционих странака.

Док председник Србије Александар Вучић ЕXПО назива „остварењем сна", опозиција га оцењује као штетан, упозоравајући да се земља због њега прекомерно задужује и тврдећи да је „од националног значаја да се пројекат заустави".

Годину и по дана од усвајања посебног Закона за изградњу комплекса за међународну изложбу ЕXПО 2027, Влада Србије је крајем јануара 2025. поднела и предлоге његових измена и допуна.

Нека стручна удружења, попут Академије инжењерских наука Србије, Савеза грађевинских инжењера Србије, као и факултетски колективи покренули су иницијативу да се овај закон повуче из скупштинске процедуре.

Да су предложене измене спорне указују и чланови неформалне Анкетне комисије основане за испитивање одговорности за пад надстрешнице на железничкој станици за Новом Саду, када је погинуло 15 људи.

„Очекивало се да ће се после пада надстрешнице више поштовати грађевински прописи који се односе на безбедност објеката, али се десило нешто много горе и то баш око ЕXПО-а", тврди Весна Ракић Водинелић, једна од чланица комисије.

Анализирајући доступну документацију око комплекса ЕXПО, чланови комисије тврде да се предложеним изменама закона ублажавају стандарди градње и степен контроле, а истовремено омогућава повећање простора за корупцију.

„Говоримо превентивно како се трагедија из Новог Сада не би поновила", објашњава Ракић Водинелић за ББЦ на српском.

Ако буду усвојене измене и допуне закона, нико неће моћи да гарантује безбедност за три милиона посетилаца, колико се очекује да ће посетити изложбу ЕXПО у Београду 2027. године, тврде чланови Анкетне комисије.

ББЦ је затражио коментар Владе Србије, али до објављивања текста одговор није стигао.

'Без употребне дозволе'

Једна од спорних тачака предложених измена на коју посебно указују представници Анкетне комисије је коришћење објеката комплекса ЕXПО без употребне дозволе.

Употребна дозвола је гаранција да је објекат безбедан за коришћење, али је изменама и допунама закона предвиђено да она може да се добије и две године после изградње, тврди Владан Кузмановић, члан подкомисије за грађевинска питања.

То у пракси значи да неки од планираних објеката, попут Националног стадиона, могу да се сруше уколико се установи да нису безбедни.

„Рекао бих да је то заправо озакоњење пада надстрешнице у Новом Саду, у правном смислу", рекао је Кузмановић.

Да би објекат могао да се користи потребно је да прође технички преглед, али предложеним изменама закона инвеститор може да заобиђе надлежну комисију задужену за такву врсту провере.

„Инвеститор по свом нахођењу тај задатак може да повери правном лицу или предузећу и да то буде гаранција безбедности", напоменио је професор.

Таква пракса, указују чланови комисије, ствара простор за потенцијалне коруптивне радње.

'Грађевинска дозвола без сагласности надзорног тела'

Предложеним изменама није више потребна ни студија о утицају градње на животну средину, те се објекти могу градити без ње, а анализа се може урадити накнадно, тврди професор Владан Кузмановић.

На основу те студије се издаје грађевинска дозвола.

Усвајањем измена и допуна закона, објекти би се градили без ње и било би довољно да одговорни пројектант каже да су предложеном документацијом испуњени услови заштите животне средине, каже Кузмановић.

То представља опасност, објаснио је Кузмановић, зато што се објекти у оквиру изложбе ЕXПО неће градити само у Сурчину, већ широм Србије, па би могли да се граде и у националним парковима.

„То би био опасан преседан", додао је.

Приватне фирме, а јавни новац

Инвеститор овог дуго најављиваног пројекта је држава Србија.

Међутим, предложеним изменама и допунама држава може да пренесе инвеститорска права на привредна друштва (самосталне приватне фирме или појединце), тврди Ракић Водинелић.

„Они би имали статус приватних привредних субјеката, али би пословали јавним новцем", објаснила је.

Усвајањем допуна закона не би било раног јавног увида у пројектну документацију, указују чланови ове неформалне комисије.

То је била једина могућност да се стручњаци и заинтересовани упознају са планском документацијом и уложе жалбе и укажу на могуће проблеме.

Осим могућег угрожавања безбедности градње и раста већ раширене корупције, Ракић Водинелић указује и да је покренута иницијатива да се преиспита уставност овог закона.

Уставни суд се још није огласио, док је Душан Боровчанин, директор предузећа ЕXПО 2027, рекао да су такве иницијативе штетне по државне и националне интересе.

Колико кошта ЕXПО?

Није познато колико ће укупно коштати организација изложбе у Београду, али и остали државни пројекти у кампањи „Скок у будућност - Србија 2027".

Укупни трошкови организовања изложбе и пратеће инфраструктуре, као и стамбени блок са 1.500 станова, биће 1,29 милијарди евра, саопштило је предузеће ЕXПО 12. фебруара.

„У ЕXПО неће бити уложено више од милијарду или милијарду и двеста милиона евра", рекао је министар финансија Синиша Мали.

Међутим, то је за половину мање него што су до сада говорили представници власти.

Председник Србије рекао је у фебруару 2024. да ће за изложбу ЕXПО бити издвојено 2,5 милијарде евра.

Највиши званичници раније су говорили да ће за цео пројекат Скок у будућност бити уложено око 18 милијарди евра, што је четвртина годишњег бруто друштвеног производа Србије, пренео је Данас.

У новембру 2024, Скупштина Србије усвојила је буџет за 2025. којим су највећа издјавања предвиђена за ЕXПО, чак двоструко више него за просвету и заштиту животне средине, акутних проблема Србије.

Према буџету, у 2025. за ову манифестацију ће бити издвојено 46 милијарди динара и 47,5 милијарди динара у 2026. години, што је у анализи утврдио Фискални савет.

Међутим, из буџета се не види јасно из којих ће све средстава бити финансиран ЕXПО 2027, а она су углавном из кредита, рекао је раније Милојко Арсић, професор Економског факултета Универзитета у Београду, за ББЦ на српском.

Весна Ракић Водинелић, универзитетски професори Владан Кузмановић, суткиња Врховног суда у пензији Вида Петровић Шкеро су међу члановима новоформиране неформалне Анкетне комисије.

Они су рекли да је циљ комисије да „у границама онога што је јавно доступно, или би морало бити" утврди ко је одговоран за несрећу у којој је 1. новембра страдало 15 људи", и у којим околностима је дошло до рушења".

„У ситуацији у којој институције не обављају свој посао, ми грађани Србије, такође носиоци суверености, стручни у областима права, грађевине, економије, медија, одлучили смо да се организујемо у Анкетну комисију", рекао је Танасије Маринковић приликом представљања рада овог неформалног тела.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]