Зашто научници пребројавају сићушна морска створења посматрајући их из свемира

Научници кажу да им суптилне разлике у боји морске воде омогућују да из свемира пребројавају сићушна, али изузетно важна антарктичка морска створења.

Циљ ових нових истраживачких напора је антарктички крил, дугачак свега неколико центиметара и једна од најраспрострањенијих и најважнијих животиња на планети.

Бројне морске дивље животиње, као што су делфини, пингвини, фоке и морске птице, хране се овим минијатурним створењима.

Међутим, научници за конзервацију брину се да би прекомерно рибарење и климатске промене могли да имају негативне последице по њих и кажу да морамо да нађемо нове начине да пратимо ова створења.

„Антарктички крилови су суперјунаци Јужног океана", каже Род Дауни, главни поларни саветник добротворне организације Светска фондација за природу-Велика Британија.

„Они су сићушни, недовољно хваљени хероји који одржавају невероватан морски живот, али климатске промене и неодрживо рибарење их угрожавају."

Истраживачи са Универзитета у Стратклајду, Светска фондација за природу и Британско антарктичко научно удружење (БАС) траже нове начине да користе сателите за израчунавање колико крилова има у океану око Антарктика.

Кључ је у суптилним разликама колико светла морска вода упија - у зависности од тога колико крилова плива у њој.

Докторка Кејт Мекари, са Универзитета у Стратклајду, управо са вратила са путовања на Антарктик, где је хватала крилове да би измерила овај ефекат.

„Почињемо са морском водом, потом додајемо крилове, и онда меримо колико светла вода апсорбује", објаснила је она.

„Потом додамо још крилова и још једном измеримо."

Ова анализа колико тачно густина крилова мења боју океана ће им, кажу истраживачи, омогућити да снимају популацију крилова из сателита, надзирући популацију из свемира.

Крилови су храна неких од највећих животиња на планети, међу њима џиновских китова који мигрирају хиљадама километара на Антарктик, да би се хранили њима.

Они су основ здравог океана - део позитивног зачараног круга: китови једу крилове, крилови једу микроскопске биљке које живе у морском леду, а те биљке док расту апсорбују угљеник који загрева планету.

Кад се китови олакшавају (у огромним количинама), то ђубри морске биљке које хладе планету.

Међутим, како температуре океана расту са глобалним загревањем, научници за конзервацију се брину да би овај циклус могао да буде прекинут, и да би крилови могли бити угрожени.

Дауни је рекао: „Хитно нам је потребно да боље управљамо рибарењем и заштитимо станишта крилова у оквиру мреже заштићених морских области.

„Овај пројекат би могао да нам пружи нови алат за помоћ при надзору и заштити ове кључне врсте."

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]