Мировни план за Украјину: Виткоф иде у Москву, ЕУ тражи место за преговарачким столом

Да ли је крај рата у Украјини корак ближе?

Зависи од тога кога питате - у Вашингтону тврде једно, у Москви и Кијеву друго, а у Бриселу треће.

Амерички председник Доналд Трамп потврдио је да ће његов специјални изасласник Стив Виткоф, према „прелиминарном договору", следеће недеље отпутовати у Москву где би требало да разговара са руским лидером Владимиром Путином.

Виткоф до сада није ишао у Кијев у својству специјалног изасланика, иако су га други амерички званичници посетили.

У украјинској престоници прошле недеље је боравила висока америчка војна делегација, а ове секретар војске САД Ден Дрискол, кога називају и новим преговарачким адутом у рукаву Доналда Трампа.

Председник САД био је принуђен да брани Виткофа пошто се у америчким медијима појавио процурели снимак на којем саветује руског званичника како да се обрати Трампу.

Трамп је новинарима рекао да није чуо снимак, али да Виткоф ради „оно што преговарач ради“ како би „продао“ мировни план и Русији и Украјини.

„Процурели" позив од прошлог месеца појавио се неколико дана пошто је објављен нацрт америчког мировног плана од 28 тачака који је у великој мери одражавао руске ставове.

У процурелом аудио снимку чији је транскрипт објавио Блумберг, Виткоф је наводно саветовао Јурија Ушакова, Путиновог саветника за спољну политику, како да се обрати Трампу и разговара са њим.

ББЦ није независно потврдио наводни позив од 14. октобра, али је Трамп рекао да је то „стандардни облик преговора“.

Током „процурелог" разговора, двојица мушкараца су наводно разговарали о окончању рата, а Ушаков је питао да ли би било корисно да се њихови шефови - Путин и Трамп - обрате.

Виткоф је, како се тврди, рекао да јесте и да је „мој човек спреман да то уради“, пре него што је предложио како да се спроведе позив.

„Само поновите да честитате председнику [Трампу] на овом достигнуц́у... да поштујете то што је он човек мира и да сте једноставно, срец́ни што сте то видели да се дешава“, цитирају се Виткофове речи.

„Мислим да ц́е, на основу тога, то бити заиста добар позив“, додао је Виткоф, према транскрипту Блумберга.

„Рекао сам председнику да је Русија одувек желела мировни споразум. То је моје уверење“, додаје Виткоф према транскрипту.

„Проблем је у томе што имамо две нације које се тешко сналазе у постизању компромиса.“

„Чак размишљам да можда почнемо од мировног предлога од 20 тачака, баш као што смо урадили у Гази“, додаје Виткоф.

Разговор се завршава тако што Виткоф говори Ушакову о предстојец́ој посети украјинског председника Владимира Зеленског Белој куц́и и да „ако је могуц́е“, Трамп и Путин треба да разговарају пре тог састанка.

Порука из Брисела: 'Русија не жели мир'

Урсула фон дер Лајен, председница Европске комисије, описала је ситуацију у Украјини као „нестабилну“ и „опасну“ и оптужила Русију да нема „стварну намеру“ да се укључи у мировне преговоре.

Њени коментари су уследили непосредно пре него што је портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао да је „прерано“ говорити о постизању мировног споразума.

Фон дер Лајен је рекла да ц́е Украјини бити потребне снажне безбедносне гаранције способне да одврате све даље нападе, тврдец́и да Русија и даље има приступ из периода после Другог светског рата и да европски континент види као „сферу утицаја“.

Разговори ове недеље у Женеви, а затим и у Абу Дабију, довели су до тога да се Украјина сложи са „суштином“ мировног споразума, пошто су направљене измене у почетном плану од 28 тачака.

Зеленски је рекао да нови нацрт представља „прави приступ“, али да остају озбиљне тачке спорења са Русијом и да је Кремљ упорно умањивао предлоге за компромис.

„Желим да будем јасна од самог почетка: Европа ц́е бити уз Украјину и подржавати је на сваком кораку“, истакла је Фон дер Лајен у говору посланицима Европског парламента.

Поменула је и питање замрзнуте руске имовине вредне 210 милијарди евра која се налази у европским финансијским институцијама.

Белгија се тренутно противи идеји преусмеравања ове имовине у Украјину, јер се плаши кршења међународног права и тога да ц́е морати да плати уколико Москва покрене правни спор.

И друге земље су забринуте да би отплата замрзнуте имовине на крају могла да падне на терет европских пореских обвезника, иако је Фон дер Лајен покушала да ублажи те страхове, рекавши да не може да замисли такав сценарио.

Европски званичници претходних дана нису учествовали у најновијим разговорима о мировном плану за Украјину, због чега су истакли да ће и они морати да имају место за преговарачким столом пре него што се постигне финално решење.

„Какав год да је дизајн будуц́ег мировног споразума, јасно је да ц́е велики део његовог спровођења зависити од ЕУ и њених партнера у НАТО-у“, рекла је Фон дер Лајен у парламенту.

„Ништа о Украјини без Украјине. Ништа о Европи без Европе. Ништа о НАТО-у без НАТО-а“, закључила је она.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]