Има ли Земља заиста два Месеца? Заправо, много их је више

Астрономи су открили да је Земља добила новог пратиоца - још један „Месец" који ће остати у њеној орбити отприлике до 2083. године.

Али то није једино небеско тело које се налази у близини наше планете док кружимо око Сунца.

Мали астероид назван 2025 ПН7 већ деценијама путује готово синхронизовано са Земљом.

„Квазимесеци су занимљиви јер заправо не круже око планета као што Месец кружи око Земље, већ су само у нашој близини", објашњава др Џенифер Милард, астрономкиња у лабораторији Фифтх Стар у Велсу.

Овај астероид је дугачак око 20 метара.

„Није огроман, величине је мање пословне зграде.

„Мислимо да је у нашој близини већ око 60 година и да ће се, на основу његове тренутне орбите, ту задржати још отприлике толико година", каже др Милард за ББЦ.

Открила га је опсерваторија Пан-СТАРРС на Хавајима, у Сједињеним Државама (САД).

Опсерваторија је опремљена телескопима за праћење објеката који пролазе брлизу Земље, као што су астероиди и комете.

Земља сада има укупно осам идентификованих квазимесеца, непознат број минимесеца, и вероватно два облака Кордиљевског (облаци свемирске прашине).

Али ниједан од њих не може да парира једином правом сателиту наше планете - Месецу.

Погледајте: Чудесан поглед на Месец снимљен приватном лунарном летелицом

Квазимесеци

Названи су Земљини квазимесеци зато што посматрано са Земље изгледа као да круже око ње, баш као што кружи Месец.

Али када се пажљивије погледа, види се да су то заправо астероиди који круже око Сунца заједно са Земљом.

„Док круже око Сунца, крећу се у свемиру веома сличном путањом као и Земља.

„Делује као да круже око Земље јер се држе веома близу нас.

„Понекад иду испред, понекад иза нас, али заправо нису гравитационо везани за Земљу, и то је кључна разлика", објашњава др Милард.

Али док ови астероиди прате њихове орбите, на њих такође благо утиче Земљина тежа која их привлачи ближе.

Сви познати Земљини квазимесеци су привремени - њихове орбите могу да трају деценијама, па чак и дуже од века.

Минимесеци

За разлику од квазимесеца, минимесец је објекат који заиста кружи око планете.

Земљини минимесеци су мали астероиди које привремено држи Земљина тежа - остаци из времена формирања Сунчевог система или можда други свемирски отпад - и обично остају у орбити краће од годину дана.

Сићушни су и тешко их је открити.

До сада су примећена само четири и ниједан више не кружи око Земље.

Последњи мини-месец уочен је у августу 2024. године.

Астероид, познат као 2024 ПТ5, дугачак је око 10 метара.

Сматра се да потиче из астероидног појаса Арјуна - групе свемирских стена чија орбита је слична путањи Земље око Сунца.

Али детаљнија анализа његовог хемијског састава указује на могућност да је 2024 ПТ5 заправо комад самог Месеца, који је одавно избачен у свемир после удара неког астероида.

У близини Земље је био свега неколико месеци, а онда се вратио у астероидни појас из којег је дошао.

Облаци Кордиљевског или 'Духови месеци'

Облаци Кордиљевског су најзагонетнији од ове три појаве.

Верује се да су то облаци свемирске прашине у Земљиној орбити, који остају испред или иза наше планете док кружи око Сунца.

Међутим, још не постоји широк научни консензус о томе да ли они заиста постоје.

Др Милард сматра да је претпоставка да постоје вероватна.

„У свемиру има много прашине", каже она.

„Постоје честице међупланетарне прашине, тако да ме не би изненадило да постоји прашина коју заробљавају гравитационо стабилне тачке око Земљине орбите".

Да ли су квазимесеци и минимесеци опасни?

Упркос њиховој близини у астрономским размерама, ови објекти се никада довољне не приближе да би представљали било какву опасност.

Чак и када су нам најближи, и тада су неколико пута удаљенији од Месеца.

По свемирским стандардима то се сматра „близу", али у стварности нема разлога за бригу.

„Ако би нам се заиста приближавали, то би чинили веома споро, па бисмо их правовремено уочили и имали бисмо довољно простора да реагујемо", објашњава др Милард.

Које још планете имају квазимесеце?

Тек у последњим деценијама телескопи су постали довољно осетљиви да могу да уоче ове бледе, готово неухватљиве астероиде.

Напредак у области рачунарства омогуц́ио је научницима да моделују њихово кретање и потврде да су ти тајанствени објекти заправо квазимесеци.

„Они нису неуобичајена појава, само их је веома тешко открити", каже др Милард.

„Када је толико тешко открити их близу Земље, можете ли да замислите колико је тешко пронаћи их на неком другом месту у Сунчевом систему".

До сада су квазимесеци примећени око Јупитера, Венере, Сатурна, Нептуна, и Плутона, а могуће је да ће их још бити откривено у будућности.

„Сунчев систем је и даље веома активно и динамично место", каже др Милард.

„Није мртав ни статичан, све у њему се непрестано креће".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]