Зашто жена ради 35 дана дуже да би зарадила плату мушкарца у Србији

Само неколико недеља пошто је почела да ради као менаџерка друштвених мрежа у једној приватној фирми у Београду, Мартина* се непријатно изненадила када је на ручку са колегама заподенула разговор о платама.

„Испоставило се да су мушкарци за исти посао плаћени између 600 и 800 евра, а жене од 300 до 500", присетила се Мартина догађаја из 2019.

Подаци институција и невладиног сектора показују да се платни јаз између жена и мушкараца у Србији креће између 8,8 и 11 одсто, формално је сврставајући међу земље са најнижим разликама у платама у Европи.

Када се посматрају просечне плате мушкараца и жена по годинама, платни јаз стално расте, показује анализа Републичког завода за статистику (РЗС) из 2023.

Током 2020. разлика између просечних зарада према полу износила је 8.800, наредне године 11.300, а у 2022. 16.000 динара.

Закон прописује једнаку зараду без обзира на пол, али случајеве кршења је веома тешко доказати, рекла је повереница за равноправност Бранкица Јанковић за ББЦ на српском.

„За 12 година, колико постоји институција Повереника за равноправност, имали смо само две притужбе на неједнаке зараде, а ниједну нисмо могли да изведемо пред суд", изјавила је 2022.

Платни јаз постоји у свим земљама света и процена Светског економског форума је да ће за његово затварање бити потребно више од једног века уколико се настави досадашњим темпом, подсетила је Валентина Чолић Михајловић из АФА заједнице за економско оснаживање жена.

„Истраживања показују да је женски рад мање цењен - како жене улазе у неку индустрију, тако просечна плата у њој опада", изјавила је за ББЦ на српском.

Међународни дан једнаких зарада обележава се 18. септембра.

'Забранили су ми да причам о плати са колегама'

Мартина, која је у тренутку разговора имала 32 године и живела у Чачку, каже да је још на разговору за посао стекла „утисак да нешто не штима".

„На разговор сам дошла на препоруку колеге са факултета, који је тамо већ радио, рекао је да су услови добри", присетила се.

Међутим, почетна плата коју су јој понудили на интервјуу била је 300 евра.

„Објаснила сам да не могу да радим тај посао за тако малу плату и да не желим да радим испод 400 евра, па сам толико и добила", додаје.

Морала је да потпише уговор о поверљивости, а послодавац је нагласио и да је „разговор о плати са колегама кажњив отказом".

„Наравно, са колегама сам ту тему покренула првом приликом, јер ми је било сумњиво", рекла је Мартина.

Тако је сазнала да је почетна плата коју послодавац мушкарцима нуди за ову позицију била 500 евра, док је женама нуђено 300 евра.

Снуждено је додала и да су се „мушке колеге смејале" када су схватиле колике су плате њихових колегиница.

„Закључак је био да смо глупе што смо на то пристале, али ствар је у томе да критеријум уопште није био исти, имали смо различите полазне тачке за преговарање", додала је.

Жене генерално имају мање самопоуздања него мушкарци и тенденцију да умањују властите способности, указала је Чолић Михајловић.

„Зато су спремније да раде за нижу плату и ређе преговарају о њој", додала је.

Мартина је још неко време остала на овом послу, паралелно тражећи нови, а у међувремену се разболела.

Када се после неколико недеља боловања вратила у канцеларију , дочекао ју је споразумни отказ.

„Од када сам имала то искуство, обавезно гледам да се што детаљније распитам о послодавцу", додала је, која је у тренутку разговора била на трудничком боловању.

Колики је платни јаз у Србији?

Када се зараде посматрају према степену образовања или занимањима, јаз у корист мушкараца је знатно већи, подаци су РЗС.

Према анализи Фондације за развој економске науке (ФРЕН) из 2020, платни јаз формално износи 11 одсто.

Ипак, платни јаз у Србији нижи је у односу на европски просек, који, према подацима Европске комисије, износи 14,1 одсто.

То је само формална разлика, која расте када се у једначину укључе образовање, врста посла и стопе запослености мушкараца и жена.

„Чак и релативно позитивном званичном статистиком, жена у Србији мора да ради у просеку 35 дана дуже него мушкарац са истим карактеристикама на тржишту рада, како би достигла његову плату", указала је повереница Бранкица Јанковић.

Раскорак у примањима се примећује читавог живота, што доказују пензије.

Просечна старосна пензија за мушкарце у Србији је 2022. износила 40.000, а за жене 33.000 динара, подаци су РЗС-а.

Погледајте шта је менструално одсуство

У западним земљама, запослене жене имају лошије карактеристике на тржишту рада него мушкарци, пише у ФРЕН публикацији.

То значи да су у просеку мање образоване, са мање радног искуства и генерално се баве ниже плаћеним занимањима.

Али у Србији је обрнуто - жене у просеку имају веће могућности за рад у боље плаћеним занимањима, указала је Јанковић.

Упркос томе плате су им и даље ниже, и чешће су на евиденцији незапослених него мушкарци.

Стопа запослености жена је 13 одсто мања него стопа запослености мушкараца, иако су просечно образованије, показује статистика РЗС-а из 2024.

Платни јаз је глобални проблем, а ако се решавање настави овим темпом, за то ће бити потребне још 132 године, показао је Извештај о глобалном родном јазу, који је у јулу 2022. објавио Светски економски форум.

Како су указали, раст трошкова живота због светске кризе је додатна препрека, која непропорционално више погађа жене.

Зашто су жене и даље мање плаћене него мушкарци?

Жене су најдискриминисанија група на тржишту рада у Србији, како због пола, тако и због брачног статуса, показује извештај Повереника за равноправност из 2024. године.

Такву дискриминацију је на својој кожи пре неколико година осетила и Нина Јовановић из Београда.

„Као апсолвенткиња фармације, отишла сам на разговор за праксу у једну међународну компанију, а тамо су ме питали да ли сам удата", испричала је Нина за ББЦ на српском 2022.

Питање јој тада чак није ни засметало, јер „није имала свест" да су таква питања неумесна на интервјуима за посао.

„Тек касније сам схватила зашто је то проблематично", рекла је Нина која је у тренутку разговора имала 32 године.

Многа друга истраживања сугеришу да родни стереотипи отежавају женама како рад, тако и напредак у каријери.

„То су танани механизми, који добро функционишу иако су су невидљиви", указала је повереница Јанковић.

Подсетила је да женама додатни притисак ствара и „неправедна расподела неплаћеног рада", као што су кућни послови и брига о деци.

Жене у Србији троше више од половине времена на неплаћене кућне послове и тај рад вреди нешто више од 7,4 милијарде евра годишње, што значи да им остаје мање за плаћени рад, образовање и активности у слободно време.

Недостатак времена одражава се и на пословну сферу, па жене стичу мање пословних контаката, истакла је Чолић Михајловић.

Уз кућне послове, као разлог за такво стање навела је и успоравања и паузе у каријери због рађања и неге деце.

Како положај жена може да се промени?

У Србији је 2021. усвојен Закон о родној равноправности, у којем се експлицитно наводи да послодавци не смеју да дају различиту плату за исту вредност.

То значи да мушкарац и жена, који раде исти посао и имају исто образовање, морају да добију и једнаке плате.

Међутим, прављење овакве разлике било је забрањено давно пре доношења овог закона, подсетила је Јанковић.

„Многе одредбе новог закона су већ биле садржане у Закону о забрани дискриминације, по којем ми поступамо више од деценије", додала је.

Јанковић је тада оценила да је „прерано" да се сагледају промене настале доношењем Закона о родној равноправности.

Указала је и да Закон о равноправности мушкараца и жена из 2009. „није значајно променио положај жене на тржишту рада".

„Могуће решење би била већа транспарентност плата, али то је веома осетљиво питање за приватне компаније", додала је повереница.

Чак и када би зараде мушкараца и жена могле да се изједначе чаробним штапићем, то не би решило све проблеме са којима на послу суочавају жене.

Компаније треба да пораде и на равноправном напредовању, указала је Чолић Михајловић.

У Србији на менаџерским позицијама има свега 32 одсто жена, а у ИТ сектору то је свега 19 одсто.

„Како бисмо имали више жена на менаџерским позицијама, важно је да буду суштински укључене и једнако третиране на нижим позицијама", навела је.

Чолић Михајловић додаје да има још много начина да послодавци допринесу родној равноправности, а нарочито када су у питању жене са децом, које су у посебно осетљивом положају.

Њима се може олакшати одлазак и повратак са породиљског одсуства, дати додатно плаћено родитељско одсуство, а могу им се обезбедити и услуге бриге о деци или помоћ у кући.

*Мартина није право име саговорнице. Њено право име познато је редакцији.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]